Народно благостање

· 10. јануар 1931.

budu pozvati na definitivne pregovore i zaključenje ugovora. Očeknjući to, oni nisu bili malo iznenađeni kad su saznali da |e Ministarstvo građevina rešilo da na te pregovore pored njih pozove i „Societe de Batinjol”, koje nije ni podnašalo ponudu, i firmu Juliusa Bergera iz Berlina, koji je od dva napred pomeша francuska preduzeća bio za 60% skuplji.

Kako je odelenje za građenje novih železnica iz Ministarstvo građevina prešlo u Ministarstvo saobraćaja, to će g. ministar saobraćaja imati da se odluči po ovoj stvari.

јеш пре годину дана нико није хтео да чује за царински савез. Све су државе сматрале, да ће што јачим ограђивањем од светског трушишта да створе у земљи што веће благостање. Сад, кад се протекционизам у целоме свету претворио у светску привредну кризу, почиње идеја о обарању наринских граница, коју теориски нико није хтео да прими, да добија присталице. Постоји један царински савез који смо поменули у прошлом чланку, а то је између Белгије и Луксембурга, који је не само прећуткиван од стране европске штампе, већ који је у Белгији и у Луксембургу имао врло много противника. И биле су збиља приличне тешкоће с једне и с друге стране. Али су обе државе данас необично задовољне и за кратко време појавиће се богата литература, која ће тим примером доказивати корисност царинскор савеза. Нов царински савез на помолу,

На путу су и Балтичке државе да стварају међусобни царински савез. Балтичке државе од свог постанка имале су једну праксу која се могла да сматра за клицу царинског савеза, то је тако звана балтичка клаузула. По тој су Литавска, Естонија и Летонска при закључењу са трећим државама условљавале да клаузула највећег повлашћења не може обухватити концесије коју једна од тих држава буде дала другим двема. Балтичка клаузула дакле била је један изузетак од клаузуле највећег повлашћења призната од стране. других сауговорача. Већ је један покушај да се из те клаузуле изроди царински савез извршен 1927. године. Обе су државе биле закључиле међусобан формалан царински савез, али до извршења није дошло. Нису сви били сложни у гледишту на територију, коју треба да обухвати балтички царински савез. Једни су били мишљења да у тај савез треба још да уђу и Финска и Пољска, други пак сматрају да треба да се ограничи на поменуте три државе: Литванску, Летонију и Естонију. Пре кратког времена закључен је нов уговор о пријатељству и арбитражи између Летоније и Естоније, у коме се изрично каже да ће царинске олакшице које буду једна другој давале пасти под појам балтичке клаузуле и да оне искључују највеће повлашћење. Уговор садржи врло замашне царинске олакшице Естонији за пољопривредне производе, а Летонији за производе риболова.

ammKHKKKEKKGKo—

То је. оно што је заборавио један списатељ у „Прагер Пресе“ од 3 јануара у једној глоси, у којој каже да Чехословачка увози динара (велика сума!) воћа са стране док чехословачко воће пропада. Тако у 1929 години, каже он, увезено је 5000 вагона јужнога воћа, а за последњих десет година увоз воћа се удесетостручио. Узрок томе налази он у конзерватизму и примитивности чехословачких воћара који неће да се прилагоде ранионалним облицима воћарства. Глоса, се завршава овим духовитим речима: „статистика увоза воћа је доказ да тих 5000 вагона могу да се и у земљи произведу, кад би се водио рачун о жељи потрошача.“

Батина има два краја.

пена веле a ПИРИНИНПН О ЕРНАПЕЕН2

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

300 милиона |

Страна 21

Ми не знамо шта би требали да ураде чехословачки воћари па да могу да произведу и јужно воће под чехословачким поднебљем. Може бити да би се то морло произвести под неким стакленим баштама, каквих до данас још нигде нема сем нешто у Холандији (од којих једна кошта но неколико стотина хиљада динара). Али је клевета чехословачкога пољопривредника тврђење да је он примитиван зато што се неће прилагођавати модерним рационалним методама. Можда нема ни једног пољопривредника у Европи, који је толико еластичан, који се тако брзо и добровољно прилагођава новим методама као што је то са чехословачким сељаком. Зато је најбољи доказ случај са шљиварством. И ако чехословачко земљиште и поднебље нису повољни за шљиву, коју производе југославија и Калифорнија, ипак су они успели да јако развију шљиварство и данас је чехословачка ааиљива — и ако много гора од наше — знатно потиснула нашу. |

Има више од 300 година како су меркантилисти пронашли да је најбоље не увозити ништа а извозити што се може више. То је кажу начин да уђе што више злата у земљу. Ми остављамо на страну немогућност те теорије. Ко хоће да прода мора:и да купи ко не купи не може да прода. Али смо хтели да потсетимо тога чехословачкога економисту на једну маленкост, наиме ако би остали народи казали, шта ће нама чехословачки шећер, кад репа може да успева чак и у Енглеској (као што је то показала Енглеска после рата), шта ће нам чехословачко пиво кад јечам |и хмељ мору успевати под сваким поднебљем у Европи, шта ће нам чехословачко млеко, чехословачке памучне тканине кад Чехословаци сами увозе памук из Египта, Азије и Америке и т. д.2 онда би Чехословаци најгоре прошли, пошто је Чехословачка једна од ретких држава која је активна у свом трговинском билансу. Наш народ истина нема ту срећу да је дао велике економисте ни у прошлости ни данас, али он има извесне мудре изреке, које често садрже читаве економске законе. Тако на пример теорију спољне трговине наш је сељак овековечио у изреци „батина има два краја“.

Тек што се пронела вест по свету да су југоисточне аграрне државе прокламовале контингентне уговоре за излаз из тешког положаја њихове пољопривреде, већ се нашло држава, које им се придружују. Нарочито је у Египту велико одушевљење за контингентне уговоре. Главни извозни артикал Египта је памук, као што је то шећер код Кубе и кафа код Бразилије. Памук је међутим у већој депресији него што је то са житарицама случај. Чим је египатска влада прочитала у новинама да је Румунија закључила с Немачком један контингентан уговор, ио коме последња купује кукуруз, а у замену за то продаје првој пољопривредне машине, египатска влада се обратила Немачкој са сличним предлогом. Немачка увози из Египта 5 од сто свог увоза памука, — 24.000 тона свега. Због тога мора да је предлог за њу високо интересантан,

Рђави се примери најбрже подражавају

Конкуренција: аутомобила путричком и робном промету пробудила је из дремежа дирекције железница, које су под заштитом монопола, по старом искуству, прешле биле у рутину и оставиле приватној ивицијативи рад на усавршавању техничке и комерцијалне спреме железничког саобраћаја. Резултат тога потреса у дирекцијама монополисаних железница било је, између 06талог, и сазнање, да је досадањи систем путничког промета

Зашто не са воловском запрегом 2

Aar

керационалан. Комбинација робног и путничког преноса у