Народно благостање

31, јануар 1931. " НАРОДНО

svoju dužnost u ratovima od 1912. do 1918. Sad sam kvit s dužnošću prema otadžbini.

— Kad bih tako shvatao dužnost, i ja bih mogao , da se povučem, odgovori on. Dužnost prema otadžbini | nije apsolutna ni prirodna, već relativna i socijalna. Ne određujete Vi tu dužnost već društvo. Društvo je skup ljudi a ljudi su podložni grešenju; jednom natovare više drugom manje. Tu nema apelata. Svaki mora da nosi krst, koji mu se natovari na leđa. Vaša je greška što se Vi nikako ne možete da pomirite s tim, da ste:ovde za to, što morate biti. U ostalom od rada nije niko umro. Čovek je elastičan, premori se i odmori. |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 69

Nama je dat jedan zadatak i mi ga moramo privesti kraju. Čim valutno pitanje bude gotovo, možete ići. Ja neću! Ni umor mi ne pada teško. Ako bih dao ostavku, kuda bih posle? Opet na isti posao: Sve jedno, kao ministar ili kao poslanik. Mene niko nije pitao želim li doći na svet ili ne. A da je pitao, dao bih negativan odgovor. Ali sad sam već tu. Treba li sad da sednem da razmišljam, kako je došlo i šta će posle biti?

— Vas nisu pitali, ali su Vas snabdeli dobrim mirazom kad su Vas poslali na svet. : — Tako je, ali u koliko je veći miraz, u toliko je veća dužnost prema narodu. i

V. Bajkić.

BBB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

„ши У новембру 1930. године износили су приходи државних монопола 207.14 мил. динара. Према истом месецу 1929. год. приходи су мањи за 25.55 мил., (то је у 1929. год. био рекордан месец), а упоређено са приходима у окт. 1930. год. мањак износи 8.8 мил. динара. Ипак се приходи у новембру не могу потцењивати, јер су у календарској 1930. години, дакле за једанаест месеци, само три пута били већи: у јулу са 2101 милион, у августу са 212.1 милион и у октобру са 215.9 милиона динара; у свим осталим месецима, они су били мањи но у новембру.

Доња таблица показује нам упоредно кретање прихода према појединим монополским артиклима у новембру 1930. и новембру 1929. године. Добијамо следећу слику:

Монополски приходи у новембру 1930. године

ja O II II BI

Е = 8 = O _. a

S 5 5 ЈЕ ~ = x

= = =-" о= <=. У милионима динара

Дуван 142.09 138.31 — 3.77 1.173.88 1.198.83 -- 24.95 Со 26.96 24.98 — 1.97 166.16 160.80 — 5.35 Петролеј 35.33 21.16. —14.16 100.54 89.03 — 11.50 Жижице 13.82. 12.13 — 1.68 94.37 8916 — 5:21 Хартије за цигарете 1371 1000 — 371. 10021 78.16 — 22.05 Разни приходи 077 053 — 0,24 5.42 5,99 =) 056 Укупно 232.60 207.14 — 25:55 1.640.61 1.621.99 — 18.61

Видимо дакле, да су приходи свију артикала у новембру 1930, г. према новембру 1929. године прилично подбацили, Мањи су чак и приходи дувана, који су у 1930. години били редовно већи но у 1929. години. Најјаче је подбацио приход од петролеума, што је у вези.са увозом и роком плаћања,

Дуван је подбацио за 3.7 милиона а тако исто и приходи од хартија за цигарете. Со показује мањак од 2 милиона динара а жижице од 1.68 милиона,

Према“ октобру 1930. године подбацили су приходи од дувана за читавих 12.2 милиона динара, док примећујемо Код свих осталих артикала нешто: мањи пораст. Тако су према октобру 1930. године приходи од соли већи за 3,3 милиона, од петролеума за 600 хиљада, од жижица за 590

_ Хиљада, од хартија за цигарете за 300 хиљада динара, - За. првих осам. месеци буџетске. -1930./31. . године, да-.

кле од 1. априла до 30. новембра 1930. године наплаћено је свега 1621.99 милиона динара, односно за 18,6 милиона мање но у истом раздобљу прошле буџетске године.

Такође интересантно је упоређење за једанаест месеци календарске године; од 1. јануара до 30. новембра 1930, године наплаћено је 2159.2 милиона динара према 2.124 милиона у истом раздобљу 1929. године. Према томе је у 1930. гедини до краја новембра више наплаћено за-35.1 милион динара.

Наш народ каже да је свако зло за нешто добро. Тако је и са незапосленошћу: у колико она више расте, у толико већи број људи налази посла у изналажењу начина за њезино сузбијање,. Међу многобројним предлозима највише су дискутована три следећа: 1. Скраћење радног дана, 2. Увођење обавезног рада и 3. Премије за ново запослење.

Скраћење раднога дана је до сада помогло у извесним подузећима да незапосленост не расте; али нигде до данас тај метод није могао да створи посла радништву, које је већ било незапослено. Његовој примени стоји на путу опозиција радника и послодаваца. Радници се буне због смањења надница, а послодавци због тога што оно у многим индус= тријама наилази на врло велике техничке тешкоће и због повећања доприноса за осигурање радника.

Три немачке политичке странке, привредна странка, национална и нац. социјална предложиле су да се законом уведе обавеза рада за све људе између 20—60 год. у циљу лечења незапослености. Запослењем незапослених ослобађају се суме које се издају на њихово издржавање. Оне се имају да употребе продуктивно. Уместо да се плаћа издржавање радника, плаћа се надница. Влада Рајха мриредила је ан= кету уз учешће радника и послодаваца по томе питању. Ова је показала да је за запослење 450.000 радника за годину дана потребна сума од шеснаест и по милијарди динара, а да би се запослењем уштедило свега 2,7 милијарди динара (колико им се даје на име помоћи). :

Остатак капитала морао би се мобилизирати путем пореза или путем повећања доприноса оним који су запо= слени. Тиме би се извукао капитал из оних подузећа, која су успешно запослена. - |

"Трећа идеја о плаћању премија оним послодавцима, који запосле нове раднике, пореклом је из Енглеске и пре десет година је врло живо дискутована, — али и напуштена. У Немачкој међутим пре годину дана Министар финансија Дитрих је ту идеју прихватио и врло ватрено заступао у

Како да се лечи незапосленост радника

јавности и влади. Доказано. је још у. Енглеској да би то имало.