Народно благостање

7. фебруар 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Стр ана 93

нова 5 милијарде (износи тачно 50644 милиона динара).

У милионима динара

5 з: ХИ | 31. ХИ | 15.1 22.0 | 31 5 1929 1930 1951 1931 1931 о s з ||у злату, поребру . . · ||11684] 1202,4) 1204.1| 1203 4! 1203 7 5 ||у девизама и страној (|| [7592] 9631 | 433.3| 561.6] 5020 5 yaymso || 2927.6| 1834.4| 1637.4| 1765 0, 1705.7 5 _. _ _ | 1287.5] 1433 7) 1379.4! 1363 3) 13495 Е Е а од вредносте || 2501 2034! 202.8) 2025] 2027 % ysynmme || 1517.6| 1637,1| (582 2) 1565.8| 155-.3 3 |pkiya sa orryu кру5 554 [0463] 8971 595.) 897: 897 5. || рачун привролене размене || 205.9| 1262 126.2| 1262 126 2 2 || со зајнована на бокове || 2998 8] 2996 8] 2996 8) 2996 8] 2996.8 геуано || 4123.0| 40201 | 4020,7 | 4020.7| 4020.7

Н ~... .||5817.9) 5396 51 5011,7| 4877 5) 506 1.4 Па || 2050) 126) (202) 1262 4262 IH =

m IO O || 996 500| 459 1430) 1109 .9 « _. |12500) 6672 869.4 926 3| 790.2 2: О Пи 1608! 1956) 1394) 23 .2| 1345

>

5 veyamo || 1410.8| 802.8| (008 8] 1156.5| 9247 52 ПА ИРА ЛАН || 503) 33,90) 32.67| 36,19| 3368 5 S у од сто свију обавеза по

E виђењу , О о 3995! 2950) 2699! 28.57| 27.94

5) да 98.69 па]; и згеђги 17,58 mil,; u stranoj moneti 0,34 mil. din,

месеца нисам јавио. Не знам да ли су читаоци „Народног Благостања“ осетили празнину због тога, али ја сигурно не. Ти знаш са каквим задовољством ми берзијанци читамо твоје берзанске извештаје.

Ти си у претпоследњем броју „Народног Благостања“ казао да је рента Ратне штете наш национални папир. Не бих желео да се та реч заборави. Кад би Министарство финансија објавило статистику места у којима је и колико исплатила купоне за последњих неколико година, онда би се могло да види да нема краја у нашој лепој отаџбини у коме ке би било ренте Ратне штете. Кад је народ почео да испушта из руку тај папир 1923, 24 и 25 године, онда се папир био сконцентрисао у мало руку. Али је 1926 почео обрнут процес: пошто су велике капиталисте зарадиле велике капитале на Ратној штети, почели су је поново пуштати у народ. Које преко продаваца на рате, које преко банкара и трговаца, Ратна штета поново се вратила у народ. Можда је по који комад дошао понова у руке кога грешника, који ју је своједобно продао по 150 динара, а после куповао по 500 динара.

Ти си такође у прошлом извештају додирнуо питање о томе која је државна хартија од вредности репрезентативна за наш државни кредит. Допусти да ти кажем моје мишљење. Онда кад су разни полуслужбени шпекуланти викали да се у ренти Ратне штете огледа наш кредит, онда то није био случај јер је као што рекох, папир био сконцентрисан у мало руку великих капиталиста. Али је данас Ратна штета не првенствено него једини државни кредит. Као што си ти много пута писао у „Народном Благостању“ наши доларски папири налазе се у портфељу емисионих банака, они још нису ушли у народ. Код нас истина има већ преко 500 милиона доларских папира, али је то тежак папир, јер један комад кошта преко 45.000

Процентуално покриће целскупног оптицаја—динара. Он се налази само у рукама банака и богаташа.

спало је на 33,68 а свију обавеза по виђењу за 27,94.

ZAGREBAČKA BERZA.

Devizno tržište. Promet nešto popušta. Prošle nedelje iznosio je 60 miliona dinara. Ove nedelje jak promet pokazuje jedino ponedeljak. Ostalih se dana kreće u užim granicama. Ove nedelje teško da promet dosegne onaj iz prošle. Osim ako se na sastanku od četvrtka ı petka ne pojavi neka naročita potražnja. Kursevi su još uvijek veoma visoki. Neke devize danas notiraju osjetljivo više nego pred nekoliko mjeseci. To je radi vezivanja dinara sa švajcarskim frankom.

'"rržište akcijama. Porast kursa dionica Jugoslavenske Union banke nastavlja se i dalje. Kurs već iznaša 194 dinara, dok je roba i skuplja. Kod Praštedionice traje čvrsta situacija. Kod Jugoslavenske banke nema veće promjene. Srpška je nešto slabija nego što je bila pre mjesec dana. Izgleda da sam zavod ide za tim da kurs drži na nižem nivou.

Državni papiri. Promet je u ratnoj šteti konstantno manji nepo što je bio u to vrijeme prošle godine. Međutim u dolarskim je papirima veći. Dok je prošle godine promet u dinarskim državnim papirima bio tri puta veći od prometa u dolarskim, ove godine promet je jednak. Kursevi su poslijednjih dana čvršći — koliko kod dinarskih toliko kod dolarskih papira. To se dovodi u vezu sa vijestima o zajmu. Pored toga za dolarske papire postoji i intervencija koja iako preuzima i manje količine, povolino djeluje na formiranje kursa.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Писмо Моше Берзијанца. „Драги докторе, Читаоци „Народног Благостања“ сигурно мисле да си ме избрисао из реда његових сарадника, "пошто се толико

Осталих папира такорећи и нема, јер је 7%-ни инвестициони зајам по фондовима полуслужбених, службених и приватних кредитних установа. Међутим Ратна штета је један сноп од више милиона прућа које је Министарство финансија пружило у народ и то у све крајеве земље. По кредиту курса ренте Ратне штете цени наш народ кредит државни.

Морам да признам да је Краљевска влада тако и схватила ствар, јер пре годину и по дана, кад је курс Ратне |шттете пао испод 400, наређена је интервенција. Ја верујем да ни данас не би влада могла допустити да курс ренте Ратне штете падне ни на 400, већ с обзиром на то да су многобројне ситне руке нашег народа стегле тај папир и своју сиротињу у њега.

Ето због тога сам ја хосиста већ три године. Ја се не бојим да тај папир може да падне испод 410. Због тога сам ја хладан као што сам знаш кад шпекуланти њезин курс гурају на ниже. |

Морам признати да су бесисте жестоко успеле последњих месец дана, јер је Ратна штета од 425 сишла на 410 пре неколико дана. Не би они у томе успели да им није дошла у индат друга једна околност : закон о ликвидацији бонова из члана 11 закона о накнади Ратне штете. Од тога су бесисте направиле велику ларму. Пронели су се гласови како има неколико стотина милиона бонова који ће се сад заменити обвезницама Ратне штете и за неколико стотина милиона повећати оптицај. Међутим то је једна бесистичка патка, Бонове по чл. 11. примали су индустријалци а за србијанске индустријалце не може се рећи да нису окретни људи. Они су могли до године 1924 да уновче те бонове тако да за један динар Ратне штете добију 30 до 40 динара.

ја познајем највећи број наших индустријалаца, који

су примили своједобно бонове на име накнаде ратне штете