Народно благостање

Страна 94

и сви су бНИ У своје време поручили поруџбине у натури и направили сјајне послове. Не верујем ја да има и 50 милиона динара да се замени 54 обвезнице. До данас нисам могао пронаћи. ни једног индустријалца, који има тих бонова. Можда их нема ни 20 милиона. Уосталом и то Бемо скоро да видимо: У сваком случају тај адут бесистички упалио је моментано, али као што показује кретање курса, трајало је то свега два три дана и сад је и с тим свршенод, Пије прошло ни неколико дана од објављивања закона, још се није ни почело извршење, а курс ренте Ратне штете показује велику чврстину.

Рента Ратне штете стоји данас на 420 динара. Скочила је од 410 на 420 за неколико дана. Ти си сам имао прилике да се увериш на берзи да су берзијанци остали без робе што си ти уосталом већ тврдио последњих неколико месеци. Загреб нема робе, то ја знам из мојих извора поуздано, али су и београдски берзијанци остали без робе. Сва је роба већ отишла у народ као што си већ много пута тврдио у „Народном Благостању“.

Има 50 до 60 милиона динара Ратне штете за шпекулацију на берзи, а некада је било као што си казао и преко пола милијарде динара.

И ја не кријем да сам, као што рекох, већ три го"дине хосиста. И допусти да ти изнесем отворено, и ако то на берзи није обичај, моје резоновање.

Ратна штета гласи на хиљаду динара, а бележи 420 динара. Од номиналне вредности до курсне одстојање је 580 динара. За папире, који нотирају испод пари, номинала је њихов центар, највећа привлачна тачка. Ако се може говорити о животу код папира онда се може рећи да је њихова главна карактеристика тежња да што пре дођу номинали. ја сам уверен да ће рента Ратне штете једнога дана бити хиљаду динара. Значи да ће на курсу имати да се заради 580 динара. Кад — остављам вам дискусију.

Рећиће неко да би за то време могао купити друге папире и вући много више на камату но од ренте Батне штете. Међутим то није тачно. Ево зашто. Поштанска штедионица прима на пример ренту Ратне штете у ломбард по 350 динара и наплаћује камату само 7 од сто, што чини за годину дана 24.50 дин. При куповној цени од 420 динара сопственик има да уложи 70 дин. свог новца. 7 од сто за 70 динара износи 4,90 динара. Значи да камата на Ратну штету за годину дана кошта укупно 29,40 динара. На име купона прима се 25 динара, значи да треба да сноси ималац 4,40. Међутим рента Ратне штете има два извлачења: за исплату алпари и друго извлачење згодитака. Та се извлачења код нас на берзи продају. ја сам ове године лично продао једној великој банци београдској оба извлачења за 8 динара. Значи једно извлачење 4 динара. Ако метнем 2.50 динара у место 4, онда значи да промеса кошта 5 динара. Сваки сопственик може да прода оба извлачења за најмање 5 динара на београдској берзи.

Значи да примамо онда на име купона 25 и на име промесе 5, свега 30 динара док међутим камата кошта свега 29,40. Значи да сам покрио целу камату и још сам 0,60 динара преко тога зарадио. Кад још узмеш у обзир вероватно да ће Државна хипотекарна банка ипак једног дана морати почети отварати трговцима текуће рачуне онда се може депоновати Ратна штета за покриће. Видиш колико се отвара широко поље за онога ко жели да чува ренту Ратне штете.

На кратко ризика код ренте Ратне штете нема, јер је она репрезентативна за наш државни кредит, јер је она национални папир. Шанси за скакање су очигледни. Узгред да напоменемо да је врло велика грешка хосиста и бесиста који оперишу са разним маневрима и препадима за подизање и обарање курса. Хосисте греше кад веле да ће

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ _

Bp, 6.

рента Ратне Hrrere ma ckouM 36or aaiMa. Pegra Ратне штете скаче због тога што је народ све више купује и што се губи са берзе и што је народ који је једанпут узме не пушта јер сн не купује за шпекулацију већ за чување. Према томе папир се губи, народ га држи чврсто и свака нова тражња за тим папиром имаће за дејство да курс прогресивно расте. Нема ту ни препада ни изненађења већ техничка позиција тог папира на нашој берзи и његов положај у нашем народу је најбоља гаранција за скок његовог курса. 5 || »

На девизном тржишту имали смо у току ове недеље — због међународног ослабљења Цириха — чврсте курсеве. Динар је остао у Цириху непромењен. Обрти су због тога били већи но последње недеље, те износе 33.2 милиона динара. Највише је трговано у девизи Лондон (9.4 милиона), затим у Њујорку (6.1 милион динара) ит. д. ИТ. Д.

На ефектном тржишту је ове недеље преовладавало хосистичко расположење. Рента Ратне штете порасла је од 417 (30. јануара) на 422.50 (5. о. м.) а обрт је износио 2.45 милиона динара. Од тога 1 милион у промпт роби, а 1.45 милиона у терминима) 7% Инвестипиони зајам је од 87.75 мало попустио на 87.50. Обрт је достигао 90 хиљада динара. 7% Доларске обвезнице Државне хипотекарне банке остале су непромењене на 80.375 (трговане за 1.27 милиона динара) а 7% Блер је поскупио од 81 на 81.25 (обрт износи 1.65 милиока динара). Веома чврсте биле су 6% Беглучке обвезнице, · које су порасле од 67— на 68.50. У том папиру је трговано за 430. хиљада динара.

Акције Народне банке продаване су по 8040.

ROBNO TRŽIŠTE. |

Kao i sva robna tržišta, tako je u ovoj nedelji i tržište Žitom mnogo mirnije no uobičajeno. U Sjedinjenim severo-američkim državama Farm-bord uvek još interveniše, tako da famio gotovo nema promena u cenama. Ali su i ostala tržišta ostala mirna, dok je tendencija vrlo neodređena. Alarmantnih vesti ima vrlo mnogo i one se svaki čas menjaju. Ali kod svih tih vesti jedna se pokazala kao sigurna: da se sve inforтасјје о фоше, da sprema Rusija veće količine žita da bi ih bacila na evropsko tržište, potpuno neosnovane; Rusija je svu pšenicu, koju je imala primpremljenu za izvoz, odavno plasirala. Ono što će još izvesti, to su manje količine raži ı kukuruza.

Kod nas su ponude u kukuruzu i pšenici minimalne; ali pošto je rumunski kukuruz počeo da pritiskuje na srednje evropsko tržište, to su cene nešto popustile. Naš seljak još nikako neće da prodaje svoje zalihe i čeka — možda na bolja vremena?

Na metalnom tržištu je došlo do promene u ceni bakra, koju je kartel ponovno spustio na 10.35 cif Evropa, što je obrte u bakru malo povećalo.

Ostala tržišta su bez promene.

ОГЛАС.

Извештавају се заинтересовани, да ће се на дан 7. фебруара 1931. године у !1! часова пре подне одржати у Економату Београдске Општине |! офертална лицитација за набавку 200.000 кгр. бензина за потребе Дирекције трамваја и осветлења.

Услови се могу добити у Економату Београдске општине Узун Миркова ул. бр. !. сваког радног дана.

Из канцеларије Економата Београдске општине ЕЉБр. 7497 од 31.Х1.-1930. године.

ОГЛАС. | На основу решења Суда општине града Београда Т.Д.Бр. 30139/30. Техничка Дирекција одржаће на дан 28. фебруара 1931. год. П. оферталну лицитацију за израду тротоара од асфалта и бетона без коловоза у грађевинском редову града Београда,