Народно благостање

Страна 108

_Бр. 1

КОЊУНКТУРА

ST ANJE NARODNE BANKE NA DAN 8. FEBRUARA 1931. GOD.

ASR E SCORE OS VCO O-O OSTAVI S OPCS COO TO20 -CCE COS 0 TC" TT

Prva nedelja u februaru mesecu ove godine bila {e veoma mirna. U pozicijama iz kojih proističe obično najveći obrt po bančinim knjigama mije bilo gotovo Mikakve promene. Državno potraživanje spalo je za 6,6

У милионима динара

8. 1 1951

31. | 1931

31. ХП| 22.1 193!

1930

31 ХИ 1929

у злату; и вребру » , • у девизала и етраној понети) • . » • •

1203 8 469.2

1673.0

12037 502 0

17057

1202.4 9631

18344

12034 551.6

1765 0

1168.4 11759 2

2921.6

укупио

Металла водвота |)

1330.6 202.8

15334

14337 203.4

1637.1

1349.5 2027

1552.3

1363 3 2025 1565 8

1287.5 230.

1517.6

. 8:

ma деницо на хартије од вредности

укусно

Уа а

Зајлева :

рачун за откуп крунски: новчаница . ..

рачун привремене размене no зајмозима на бонове

укупно

897.7 126.2 2996 8

4020,7

5020,6 126.2

108.3

8971 126 2 29968

4020.7

897.7 126 2 2996.8

4020,7

948.3 205.9 2998 8

4153.0

897.1 126.2 2996 8

4020.7

5396 5 126.2

59.3

дуг:

| Државни

48715 126.2

143.0

5061.4 126.2

1149

5817.9 205.9

99.6

Новчанице у оптицају. , . .

Држ. рачун прнв, размене .

Потраживање државно по разHHM рачунина

; о. јел в е |:

785.4 | 137.8

923,2

926 3 230.2

1156.5

790.2 1345

924.1

1250 0 160 8

1410.8

667.2 1956

862.8

по жиро рачуннив , : · со разним рачунима укупно

Разво .

обавезе

у одето целокупног новчаничког оптицаја , . •

50.31! 33,99) 36.19) 33,68! 33.33

вокрећо

5 у од сто свију обавеза по виђењу .

2950! 2857 27 65

39.95 27.94

ı ") U zlatu 98.70 mil,; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneti 0,42 mil. din,

milliona dinara (iznosi 108,3) a žiro-depoziti ukupno za svega 1,3 miliona dinara. To su promene, o kojima ue vredi ni govoriti.

Nešto su malo življi obrti bili u aktivnim poslovima Narodne banke. Najveću promenu pokazuje račun deviznog stoka, koji je opao za 32,7 miliona dinara. Isto tako pokazuje opadanje menični portiielj od okrugio 18,99 miliona dinara. Ukupno smanjenje aktive od 50 miliona dinara i smanjenje pasive od 7 miliona dinara daju smanjenje opticaja za 43,8 miliona dinara i time se bonova približava cilri od 5 milijardi (iznosi tačno 5020

miliona dinara).

Ukupan metalni i devizni stok iznosi 1673 miliofa dinara. Bio je ove godine i manji: na primer 10 јапиara svega 1657 miliona dinara. Pokriće opticaja iznosi 33,33%, a sviju obaveza po viđenju 27,65%. 1 Та је Каtegorija bila manja i to takođe 10. januara t. g. prva 32,67 a druga 26,99.

Niske citre metalnog i deviznog stoka ne prave više nikakav utisak ni ma ljude slabih nerava. Na našem tržištu elekata u Beogradu i Zagrebu vlada silan optimi= zam. Kao što se iz našeg berzanskog izveštaja vidi, svi su kursevi u naglom skoku. Lako je reći da je to u vezi sa poboljšanjem situacije na većini evropskih berza ili da se to dovodi u vezu sa izgledima da se uskoro ostvari državni zajam. Ipak sve to ima za pretpostavku potpuno spokojstvo u pogledu sudbine dinara.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Светско житарско тржиште је у току ове недеље потпуно неочекивано — показивало одједном чвршћу тенденцију. Хоса је дошла са винипешке берзе, где су курсеви пшенице за неколико дана порасли за пет поена, на 65 центи. Према вестима, које за сада још не можемо контролисати, је у ванберзанском промету плаћано и више.

Разумљиво је, да су све остале берзе — осим чикашке — на ту повишицу одмах реагирале, што је имало за последицу, да се код повишених цена одмах повећала н тражња. Као што је познато робе има и сувише и како је сва тражња врло брзо била подмирена, и како су продавци одједном сами нудили по нижим ценама, то је цена опет нешто назадовала а и куповно расположење брзо се умирило.

Изгледа да је ова хоса успех једног веома вешто инсценираног маневра хосиста — који су у својој намери досада потпуно успели; бар за сада још не видимо економско оправдање тог пораста цена.

Заједно са пшеницом је на светском тржишту, поскупео и кукуруз, за 3—5 поена. На то је одмах реагирала Румунија и нудила веће количине — али за испоруку средине марта — услед чега смо ми успели, да пласирамо нешто више наше промпт робе у Средњој Европи. |

Пошто наши трговци у пшеници немају великих залиха, јер као што је познато, наш сељак неће да продаје, тс су цене код нас увек још чврсте, независно од констелације цена на светском тржишту.

ZAGREBAČčKA BERZA.

Devizno tržište. — Na sastanku od prošlog petka devizni promet iznosio je 2 miliona dinara, a u ponedeljak, dakle na idućem sastanku, preko 14 miliona. U utorak je promet bio nešto slabiji dok je u sredu opet iznosio 10 miliona dinara. Kao obično najveći deo otpada na Narodnu banku. Redovito devet desetina ako ne i više. S obzirom na jaki promet sa dolarskim

ОГЛАС.

На основу решења Суда општине града Београда Т,Д.Бр. 30139/30. Техничка Дирекција одржаће на дан 28. фебруара 1931. год. П. оферталну лицитацију за израду тротоара од асфалта и бетона без коловоза у грађевинском рејону града Београда.

Лицитација одржаће се истог дана у 11 час. у просторијама Инжињерског Отсека (угао Југовићеве и Књегиње Љубице ул. П,. спрат).

__ Предрачунска сума износи 10.000.000 дин.

Кауција се полаже Главној Благајни (Узун Миркова ул. 1.) најдаље до 10 час. на дан лицитације и то: наши др. жављани 5% а страни 10% од предрачунске суме.

Накнадне понуде као и оне, које нису поднете по условима неће се примати,

Сва потребна обавештења могу се добити сваког дана у радно време у Инжињерском Отсеку Техничке Дирекције или купити по цени од 50 дин. од комплета.

Из канцеларије Техничке Дирекције општине града Београда Т. ДБр. 30139/30. год. -

«