Народно благостање

_14. фебруар 1931.

papirima, za očekivati je i jak promet u devizi New-York budući da se poslednjih dana nabavilo veće količine naših dolarskih ' papira. Kursevi stranih deviza još su uvek dosta visoki.

Tržište efektima. — Promet je dosta intenzivan. U dionicama prve hrvatske štedionice promet iznosi po nekoliko stotina komada. Međutim čitava količina biva glatko asorbirana i potražnja je konstatno veća od ponude. Srpske su banke opet čvršće. Isto su tako čvrste i dionice Jugoslavenske union banke. Promet je međutim minimalan. Kod ostalih novčanih zavoda nema većih promena. |

Kod industrijalnih poduzeća nema velikih promjena. Union paromlin je i dalje slab dočim je Trbovlje u porastu. Potražnja je uz više kurseva i za dionicama Sarajevske pivovare. Dionice Slaveksa notiraju ispod 50 dinara. Kriza industrija drva odrazuje se i na akcijama šumskih poduzeća. Promet u akcijama nešto je veći nego što je bio u ovo vreme prošle godine.

Državni papiri. — Situacija se bitno izmenila. Opaža se jaka intervencija kod naših dolarskih papira. Naročito kod 7%. Promet je dosta intenzivan. U ponedeljak i utorak po 40 hiljada dinara. U sredu međutim promet je iznosio već 100.000 dolara. 'Usled tako jake potražnje i kursevi su u porastu. Sedampostotni dolarski profitirao je na kursu za neka tri poena. Ako intervencija i dalje potraje može lako da kurs dođe do nivoa na kojemu je bio u junu prošle godine, kad je Poštanske štedionica kupila nekoliko stotina dolarskih zajmova.

BEOTPAJICKA BEP3A

Слом бесиста на светским берзама.

Година 1930. биће забележена црним словима у аналима светских берза. Истина главни крах берзански био је у септембру и октобру 1929. године; али је мртвило овладало на свима светским берзама у 1930. години. Оно што су доживели берзијанци 1929. године на њујоршкој берзи, догодило се у јесен 1930. године на свима европским берзама, а нарочито на париској и берлинској берзи, које су биле у великом полету. У Берлину је успех националних социјалиста био узрок. А у Француској афера Устрк и тиме изазвано неповерење према банкама. ~

Ми смо у прошлом броју писали да је кредитна база париске берзе врло здрава. Да се вратимо са још неколико речи на ту ствар. У Француској је пао један мали број мањих банака. Али су велике банке првокласне солидности, а мале банке још много солидније (пошто оне улажу новац у хипотеке и државне хартије од вредности). Пао је један мали број пословних банака, али је унео велико неповерење према банкама у опште.

Међутим не може се објаснити стање на светским берзама само поколебаним поврењем. Неповерење на тржишту капитала оличава се обично у разређивању капитала и следствено повећању каматне стопе. Међтуим та се појава није могла да посматра ни на једној американској нити европској берзи.На против свуда смо имали следећу необичну слику: на једној страни првокласне хартије од вредности изгубиле су у курсевима од 20 до 60 од сто, а на другој страни обилност новца достигла је врхунац. Каматна стопа пала је на најнижи ниво и банке се гуше у новцу. Нормално је берза установа која даје прилике новцу за лукративно упослење, Чим се накупи код банака новац, оне се окрећу берзи, појачавају тражњу за папирима и појављује се хоса. Међутим ми смо имали у последње време ниске курсеве и обилност капитала, Како да се објасни та појаваг

Само техничком ситуацијом на светским берзама ефекта. Да то мало ближе објаснимо. Ми смо већ много пута напоменули да берза у ствари није ништа друго до једво тржиште, на коме се непрекидно боре две групе трговаца и шпекуланата, Једни желе и очекују да курсеви скоче

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 199

(то су хосисте), а други желе и очекују да падну (то су бесисте). Хосисте су људи, који имају робу готову и у термину, и који могу зарадити само тако, ако курс скочи. Бесисти су људи који су продали робу коју немају и очекују да падне курс да би је купили јефтиније.

Н бесисте не седе скрштених руку, употребљавају сва она сретства којима се може да изазове дејство на курсеве, стварјау вештачку понуду и вештачку тражњу, пронос лажне гласове, праве интриге, и т. д. Светска привредна депресија Koja се нарочито поштрила у 1930. години која је корегирала сувише високе курсеве светских папира, била је у исто време савезница бесистима. Природан пад сувише високо одлетелих курсева стварало је већ расположење које су бесисти експлоатисали и појачавали.

Ми смо већ једанпут рекли да беса рађа бесу а хоса хосу. У колико су више падали папири, у толико је лакше било бесистима да гурају курсеве на ниже. Захваљујући бесестима курсеви су пали и сувише ниско.

Многобројни слободни капитали били су у све већем искушењу, у колико су курсеви више падали. Ти су капитали били ослобођени хартија од вредности по вишим курсевима. Зарада коју су нехотице постигли имаоци тих капитала тиме, што су курсеви још ниже пали држало их је да поново купе те исте папире по ниским курсевима. Са падањем курсева била је све већа рента и за имаоце капитала. Папири су имали све већу привлачност. Док су капитали код банака вукли једва 1 од сто, дотле су хартије од вредности давале ренту 3 и по до 10 од сто. Очигелдно је било да је морао наступити моменат кад ће имаоци капитала да изгубе стрпљење и да почну поново да ускачу у хартије. То је наступило прво у Паризу, где је најздравија кредитна база. Тачно пре две недеље почеле су хартије да скачу. Огроман беспослени капитал почео је понова да улази у хартије. Курсеви су почели да скачу са по 2 до 30 поена дневно, настала је вратоломна хоса на Париској берзи. Али њу нису изазвали капиталисти који су улазили у ове хартије, већ и бесисте који су палиу панику. Од страха да папири не иду бестрага горе и да се не покривају по сувише високом курсу појурили су бесисти као стадо оваца да купују хартије које имају да лиферују У најближој будућности. И тако то увек бива на берзама да бесисти постану агентима хосе, чим се поплаше и чим почну да се на врат на нос покривају.

Хоса на Париској берзи повукла је и остале светске берзе а нарочито Брисел, Берлин и Њујорк. |

Свуда сада бесисте у паничном страху као без главе грабили су робу на (берзама и плаћали цену која се тражила. Ето како је техничка ситуација на берзама била главни узрок хосе у прошлој недељи на свима берзама. Не може народ месецима да држи новац без камате. На крају победи урођени инстинкт за што већом добити. Свет је морао понова да уђе у хартије..

Крајем прошле недеље била је тако звана реакција, Стара је ствар за берзијанце да после јачег скока хартије од вредности мора да наступи мали пад, који се назива реакцијом. Они који су први купили са најнижим курсевима долазе при скакању папира у искушење да их продаду и да узму зараду. Хоса почиње обично у понедељак, достиже врхунац у петак, а у суботу настаје реакција, — под притиском продаје оних који су их купили тих дана, а који не желе да чекају скок до краја већ се задовољавају с мањим добитком. Реакција је моменат кад купују они који су пропустили прве дане. Хоса и беса бивају по етапама (par paliers како кажу Французи).

И југословенске берзе показале су у пролшој недељи тенденцију какву нису имале од септембра прошле године. Сви су државни папири били у јаком скоку. Наши долар-