Народно благостање

14. фебруар 1931.

в) издавачке задруге продавати своје производе незадругарима,

г) здравствене задруге чинити услуге и незадругарима. 3. Као што је познато, Косћааје'ске потрошачке задруге продају робу и незадругарима да на тај начин придобију нове чланове. Али задругарски значај ове продаје нечлановима изражава се у томе да те задруге деле свој пословни вишак и међу нечланова сразмерно обављеном промету са задругом (само

добијају незадругари при томе једну половину сраз-

мер. вишка). Другу половину па задржава задруга као резервни фонд, пошто друкчије не би имали купци-нечланови никакви разлог да постану чланови задруге. Таква продаја незадругарима са учешћем у добитку је један од важних принципа Косћдаје'ских потрошачких задруга којему имају енглеске потрошачке задруге да захвале за свој брзи развој. У некојим државама је тај принцип наишао на опозицију трговаца и под њиховим утицајем је законодавство ограничило право потрошачких задруга продаје робе нечлановима (на пр. немачки закон од 1889. г.). У другим државама нису потрошачке задруге ограничене у овом обзиру. Миланска „топе Соорегануа" чији је промет износио 1920. год. 110 мил. лира практицира у великом опсегу продају робе нечлановима.) Швајцарске потрошачке задруге практицирају „Ргођеуегкаште хиг Оеwinnung neuer Mitglieder”.?) HaMa ce ugHH ma GH H

југословенски задружни закон могао дозволити по- 9 118., имамо да приметимо да не полажемо особиту

трошачким задругама као помоћни посао продају робе незадругарима, бар под условом да деле свој пословни вишак најмање бар за половину незадругарима сразмерно њиховом промету са задругом.

Под истим условом би се могло дозволити складиштним задругама да примају на складиште робу од незадругара.

М1. Ревизијски савези.

Неке примедбе су потребне и на 55 107—109, који одређују начин ревизије појединих задруга и задружних савеза.

1) Dr. Henry Fauscherree: Umrisse einer genossenschaftlichen Ideengeschichte. I. Teil. Basel. 1925., str. 91.

2) Ibid. H. Teil. Basel. 1928., str. 43.

Дога ве

Бета

|

| <= == <=> | == <a | <= =="<=> | <> «= ==> | => «= === | => «= == | «== ga.» =

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Житотекајик e обвезнице Ратне штете по 350'— дин, од комада | са 7'%, годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОНТУ

Страна 99

1. став 8 109. каже: „Свака задруга па и сваки задружни савез, који не врши ревизијске послове, мора бити члан којег ревизијског савеза."

Та одредба се не поклапа са 2. ставом 5 112., по коме Главни задружни савез врши ревизију и оних ревизијских савеза који нису његови чланови. Аналогно томе не би требало да буде свака задруга члан којег ревизијског савеза. Она може бити или члан таквог савеза или само прикључена којем савезу у сврху ревизије.

У вези са тиме требало би изменити бр. 1 трећег става 8 107. који говори о сврси задружних савеза и место речи „ревизију пословања учлањених задруга" ставити речи „ревизију пословања учлањених или њему само у сврху ревизије прикључених задруга".

Напоменути треба и то да је пропис 1. става 8 108. „за оснивање ревизијских савеза потребно је најмање 100 задруга“ сувише строго. Аустријски ревизијски закон од 1903. г. захтева само 50 задруга, па чак и мање, ако је у дотичном крају мање од 50 задруга одговарајуће врсте. Према томе би потпуно доста било и у Југославији за оснивање ревизијског савеза 50 задруга.

УП. Олакшице.

Што се тиче олакшица које даје задругама

важност на те олакшице. Историја задругарског покрета у свима земљама је убедљиво показала да су за здрави и успешни развој задругарства више потребни закони који дају задругама слободу у њиховом пословању (чак и са незадругарима) него различне пореске, таксене и поштанске олакшице.

Због тога потпуно прихватамо мишљење инж. Војислава В. Ђорђевића и г. Милана Дивјака:) о принудној локалној монополизацији задруга и локалних задружних савеза коју је предложио Д-р А. Шустер.)

1) „Задружни закон“, „Момозн“. Загреб, 1931, 2) „Политика“, Београд 1931.

пилинхннанинвиннининичининннинвинин ви вниннвининвнванпнинвнанаа--ивинпшилнавинисациининнининишинциннинннл ван иваннисикко

ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ,

менице новчаних завода еа аду, камате нето,