Народно благостање

Страна 100

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 7

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Po mnogobrojnim radničkim nemirima u krajevima industrije uglja u Engleskoj, Nemačkoj i Poliskoj, vidi se da prilike nisu normalne, a iz izveštaja same industrije zna se da je u krizi. Kako se ta kriza ne može Oobjasniti svetskom privrednom depresijom, to ćemo u najkraćim potezima izneti specijalne uzroke krize evropske industrije uglja. Dva su glavna uzroka: jedan leži u pomeranju težišta proizvodnje, a drugi u ogromnoj konkurenciji od strane drugih proizvoda za pogohsku snagu. | Svetska proizvodnja kamenog uglja iznosila ie 1913. соdine 1,216 miliona tona, a 1929. 1,321 miliona. Za 16 godina dakle iznosi porast proizvodnje samo 8,6 od sto, a u razdoblju “od 1800. do 1913. godine porast je bio 72 od sto. U svetskoj · proizvodnji učestvovala je Evropa 1929. godine sa 48,3 od sto, a Amerika sa 42,8 od sto. Na ova dva kontinenta pada dakle zajedno 91,1 od sto. Odnos učešća u proizvodnji Evrope i Amerike vrlo se malo promenio od 1913. godine. Ali je nešto jače opalo učešće ovih dveju zemalja u svetskoj proizvodnji; skočila је proizvodnja u Kini, Japanu i Britanskoj Indiji. Učešće aziskih _ zemalja u proizvodnji nije tako značajno, jer je ono uspelo da samo za 2,3 od sto smanji procentualno učešće Evrope i Amerike u svetskoj proizvodnji. Ali u toliko je veće pomeranje u _ težištu proizvodnje u samoj Evropi. To se vidi iz donje tablice.

55 = = 8 '5 BEO ZOO |Z dao 58 5оок | <= 2555 та ово о е о SO = о Еое =Е = 59» а Engleska 2920 :48,5 2608 41 Nemačka (predrat. površ.) 1901 31,5 _ НК Nemačka (danas) (1408) (23,3) · 1634 25,6 · Francuska 401 6,6 673 10,5 Poliska 28 58. 461 7,2, Кизја 273 4,5 355 5,5 Belgija 89 1,5 269 4,2 Ostale zemlje 222 3,6. 383 6 Evropa 6034 100. 6383 100

Englesko učešće u proizvodnji Evrope palo je za 7,5%. U Francuskoj i Poliskoj imamo jedan porast usled teritorijalnog proširenja. Proizvodnja Nemačke na predratnoj teritoriji opala ie, ali na posleratnoj teritoriji pokazuje skok od 24% (u glavnom u šleskom reviru). Među ostalim zemljama, koje takođe pokazuju porast od 2,4%, najvažnija ie Holandija Која је ргоizvodnju ušestostručila. Gornja tablica dakle pokazuje da glavni gubitak pada na Englesku. |

Pre rata su bile Engleska i Nemačka glavni liferanti uglja za evropsko tržište, sad se pojavila i Poljska, koja izvozi 35% svoje proizvodnje. Poljska je prilično uspela da suzbije Nemačku u Austriji, Čehoslovačkoj i jugoistočnim zemlama, a Englesku u skandinavskim zemljama. Nemačka ie pokušala da se pojača u Holandiji, Francuskoj, Belgiji i Italiji. Najteže је pogođen engleski izvoz; pod pritiskom poljske konkurencije on je opao: u skandinavske zemlje od 100 na 60 miliona tovara, a u Italiji naišao je na tešku konkurenciju nemačkog reparacio-

nog uglja. Tako je celokupna proizvodnja uglja u Engleskoj opala od 746 miliona tovara (1913. godine) na 612 miliona tovara 1929. godine.

1 izvoz Nemačke sa posleratne feritorije znatno je veči no pre rata. A naročito je skočio poljski izvoz: 1922. godine 53 miliona tovara, 1925. godine 82 miliona tovara, 1929. godine 139 miliona tovara.

Na povećanu proizvodnju naišla je stagnirajuća potrošnja te situaciju otežala. Uzrok leži u povećanoj upotrebi mrkog uglja, petroleja, mineralnih ulia, vodene snage 1 progresu termofehnike. Tako je na primer proizvodnja mrkog uglja skočila za 78% (prema 8,4% od kamenog uglja). Nemačka na koju pada 2/3 proizvodnje mrkog uglja, koje pod pritiskom rata koje okupacijom Rura, podigla je svoju proizvodnju od 850 miliona tovara na 1740 miliona, dakle više nego udvostručila. Proizvodnja mineralnog ulja po svojoj kaloričnoi moći pretstavlja danas 20% proizvodnje kamenoga uglja. Borba između kamenog uglja i mineralnog ulja odigrava se u glavnom u brodarstvu. Uspeh mineralnog ulja objašnjava se prvo niegovim manjim volumenom (traži manje prostora) i većom čistoćom pri manipulaciji. Ukupan broj brodova sa uljanom pogonskom snagom skočio je od 3,2% (1914. godine) na 40,2% 1930. godine. Dok je broj brodova uglienim pogonom pao od 89,3% (1914. godine) na 75,6%. Čak je i u apsolutnim brojevima opala ugljena tonaža: od 44,1 na 40,1 milion bruto tona.

Pod dejstvom sličnih uzroka opalo ie učešće kamenog uglja u proizvodnji energije u svetu od 88,6% na 76,6% 1927.

|| godine.

Usavršenje termotehnike učinilo |e da se za proizvodnju jedne tone gvožđa, jednog kilovata sata struje i prevoz na је'dnom železničkom kilometru upotrebljava danas 1/3 uglja manje no pre rata.

Što se tiče mrkog uglja on se rentabilno eksploatiše samo onda kad nisu poirebne velike investicije, kad nema dubokog okna, t. |. kad se radi Tagbau. Na suprot tome postoji sjajna budućnost za kameni ugalj ako se uspe da se povolino reši ekonomski problem uglja u tečnom stanju, koji je tehnički već odavno rešen. Pošto je za proizvodnju jedne tone ulja iz uglja potrebno 2 do 3 tone uglja, to bi to znatno pojačalo niegovu proizvodniti.

Isto tako će ugali dobiti nov polet ako bi se učinio napredak u termotehnici, t. i. u što boljem iskorišćavanju energije u njemu. U to spada na primer i zagrevanje pomoću prašine od uglja i snabdevanja gasom na odstojanju.

Ali se industrija uglia još nije mogla da snađe u novo stvorenoj situaciji iako smo je ovde opisali.

Ne treba zaboraviti da tehnika isto tako neumorno radi na usavršavanju proizvodnje uglia. Tako је па ритег гастопаliziranje učinilo veliki napredak. Time je jako porasla količina uglja koju jedan čovek dnevno proizvede. Taj porast iznosi tu Ruru u Nemačkoj 35%. S .

Na mesto sporazumevanja ovih triju zemalia koje se паlaze ti konkurenciji na evropskom tržištu, sve je jača konkurencija. Sve produžuju niz protekcionističkih mera u zemlji. Poljska na primer daje vrlo velike olakšice pri podvozu ka prista| ništu Gdinje; sada sprema da podigne novu železničku prugu do

У хотелу „Сплендид“ собе су врло : чисте; свака соба има топлу и хладву текућу воду и централно грејање. У хотелу „Сплендид“ пене су врло умерене: соба са | креветом од дин. 49—70, соба са 2 кревета од д. 60—100

ХОТЕЛ

БЕОГРАД

Ко само једанпут олседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у пентру вароши, спроћу Лвора, Брианова (раније Дворска) улица бр. 5. — Телефон 29-44.

_СПЛЕНДИД“