Народно благостање

7. март 1931.

брена је једна изузетна тарифа за кукуруз намењен извозу у Италију, која ће важити од 31: o. M.

— Делегати малопродаваца дувана из целе земље са управом Савеза продаваца дувана из Београда посетили су и замолили Генералног директора Управе државних монопола да се приликом израде новог монополског закона узму у обзир њихове више пута истакнуте жеље као: повишење малопродавачког процента при подизању цена монополских артикала, пореско питање-као и установљење једне политике приликом издавања дозвола за продају дувана.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Savez engleskih poslodavaca zatražio je od engleske vlade sniženje socijalnih tereta. Da bi pofkrepili svoj zahtev izdao je sledeću statistiku evropskih konkurentskih odnosa:

porezi nadnice socijalni tereti Engleska 100 100 100 Nemačka 50 74 48 Francuska 64 59 17 Belgija 38 50 7/ Italija 30 · 45 4

— Француски парламенат вотирао је 100 мил. франака (220 мил. дин.) за ванредну помоћ незапосленим.

— Међународни Биро Рада објавио је интересантну упоредну статистику реалних надница у свету. Као подлога су узете енглеске. Америка плаћа највеће наднице. Ове износе 197% енглеских. Иза ње Канада 168, Аустралија 152, Шведска 150, Данска 112, Холандија 89, Чехословачка и Немачка по 75, Пољска 68, Француска 59, Аустрија 55, Италија 51, Шпанја 49 и Естонија 45.

— Како у Сплиту ради једна комисија на доношењу закона о регулисању положаја наших помораца у трг. морнарици, то су се у Сплиту састали претставници свих постојећих организација наших помораца. Они желе да Министарство саобраћаја предложи готов нацрт њима на мишљење, као што је то чињено и са осталим привредним организацијама. Затим они траже да нови закон базира на конвенцијама Међународног бироа, у којим су регулисана сва питања.

— У Загребу је одржан 1. 0. м. велики збор, на коме је учествовало 386 пекарских радника. На дневном реду је било питање забране ноћнога рада у пекарама. Упућена је једна претставка Министарству социјалне политике у којој се износе разлози због којих се тражи укидање ноћног рада : 1 Није истина да се без овог рада не могу задовољити потребе него на против потрошачи помоћу њега не уживају свеже пециво и хлеб, јер тај се хлеб меси ноћу, а тек после 7 до 8 сати се продаје. 2.) Овим радом је створен т. зв. шегртски проблем, јер ови су приморани да уче воћу занат, што нигде не постоји и да тиме раде послодавцу 20 сати дневно и 3.) Оваквим радом је доведено у питање право сваког радника на законом прописано радно време. Зато пекари траже да се поново оживотвори чл. 19 Зак. о зашт. радника из 1922 год. — којим се забрањује ноћни рад. Исто тако моле Министра соц. политике да сазове анкету по овом питању. 5

ТРГОВИНА

— U Čehoslovačkoj je osnovam Institut za privredu drveta, čija je zadaća da za drvo iz Slovačke i Karpatske Rusije traži nova tržišta.

— U Ministarstvu finansija su propisana. 28. pr. meseca

upustva: Za. izvoz. rakije uz povlasticu. Samo se može izvoziti.

rakija od šljiva, vina, vmske šire, koja nije pojačavana špiritusom, a ima jačine od 40. do 50 gradi. Pravo na izvoz rakije uz

povlasticu.stiče svaki onaj proizvođač ili trgovac rakijom, koji.

prethodno stavi u promet u zemlji uz plaćanje trošarine naj-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 153

тапје 500 hl rakije. U inostranstvo se može izvesti uz povlasticu najmanje 500 hl odjedanput. Svaki izvoznik mora prethodno uputiti molbu Ministarstvu finansija (odelenje poreze). Povlastica važi za sve izvezene količine od 1. sept 1929. god. i sastoji se u fome, što će se na ukupno izvezenu količinu rakije na svaki hektolitarski stepen plaćati 14. din.

— Madžarsko Ministarstvo. poljoprivrede izradilo ie pro jekt zakona, po kome je svaki uvoznik drveta. za. gorivo obavezan da izvezenom drvetu primeša domaće u odnosu 25 .: 100.

— Ha лицитацији Бродске имовне општине продато је 16. пр. м. за 2,3 милиона динара храстових стабала. (Радишево за 718.780 дин., Градина за 492.780, Рипача за 411.780 и Чуњевци за 682.782 дин.)

СПОЉНА ТРГОВИНА

— Канадски извоз пшенице од 1. августа 1930. до 1. фебруара ов. год. износи 157 мил. бушела (427.000 вагона) док је за извоз у јануару стајало на расположењу 244 мил.

| бушела (660.000 вагона) т. ј. за 44 мил. (119.000 ваг.) више

него у јануару 1930. год.

____- Совјети су поручили у Италији 13 пароброда за риболов, уз цену од по 3,25 мил. лира (9 мил. дин.), а намеравају поручити још 27 уз цену од 3,48 мил. лира (10 мил. динара). Поруџбине се врше на кредит са роком од 32 месеца.

— „футура“, маџарско привилеговано друштво за извоз жита преговара са амстердамском извозном фирмом Бунге о продаји 20.000 вагона пшенице уз цену од 10 пенте (100 дин.) по товару. Поред ниске цене амстердамска фирма тражи да јој „Футура“ изради слободан увоз већег контингента аргентинског кукуруза. Преговори се настављају. |

ПОЉОПРИВРЕДА

— Prema izveštaju švajcarskog Seljačkog sekretarijata prošlogodišnji prihod švajcarske poljoprivrede iznosi 1385 mil. fr. prema 1479 godine 1929. (15,24 odnosno iG,27 miliardi din.). Prinos. od mleka i njegovih proizvoda opao je za 53 mil. (583 mil. din.), a od voća za 37 mil (907 mil. din.), dok je kod Dfroizvodnje goveda porastao za 16 mil. (176 mil. dinara), ! svinja za 3 mil. fr. (33 miliona dinara). Prosečna renta poljoprivrednih gazdinstava pala je od 3 i po na 2 i po od sto. :

— Savez prodticehata hmelja u Nemačkoj zatražio je od” vlade povišenje carine na uvoz hmelja'na 150 maraka (1958 dinara) i sniženje· poreze na pivo ,dok trgovci hmeljom traže“ da se ove godine smanji površina za sejanje, jer Oni raspolažu sa 345.000 kg. hmelja na skladištu. -

—- U Kanadi je osnovano poljoprivredno kreditno društvo sa 5 mil. f. st. (1350 mil. dinara). Zadača mu је да из. зидејоvanje trestova, banaka i železničkih društava. daje рођорпуrednicima kredite.od 200 do 1.000 f. st. (54.000 do 270.000 din.) uz maksimalni kanatnjak:od 6%, da im se tako omoguči postepeni preokret od monokulturnog poljoprivrednog. ka. mešovitom gazdinstvu.

— У Министарству пољопривреде израђује се нацрт Закона о унапређењу пчеларства, уз сарадњу претставника Савеза југословенских пчеларских друштава са седиштем у Београду.

— Дошло је до споразума између индустрије шећера и продуцената репе у Мађарској. Индустрија се обавезује да 1231. 1932. и 1933. год. откупи годишње 12,64 мил. товара репе уз цену од 2,5 пенга (25 дин.) по товару. Заго су продуценти пристали на 20 процентно смањење производње а добили за 15 процената веће цене.

— У Немачкој пољопривреда све више захтева заво-= ђење жигосања увезенх јаја, позивајући се на Енглеску, Француску, Финску, Летонију и многе друге европске државе, у којима од дуже или краће времена већ постоји 0об-

„лигатно жигосање.