Народно благостање

Страна 154

— Министарство пољопривреде је извршило расподелу калемгранчица јабука, које је Беогр. трговачка комора набавила из Америке. и то : Дринска бановина је добила 22.600 комада, Дунавска бановина 70.000 комада и Вардарска бановина 45.000 комада. |

—Parlamenat Južne Afrike dao je vladi ovlašćenje da zaključi unutarnji zajam od 5 mil. funti sterl. (1350 mil. din.), koji treba da posluži za davanje pomoći prezaduženim poljoprivrednicima. Najveća pomoć, koju pojedinac može dobiti, utvrđena je na 1000 funti sterl. (270.000 din.).

— Федерална пољопривредна дирекција у Америци, која је последњих месеци накуповала огромне количине. пшенице, намерава да постепено пре жетве баци на светско тржиште 30 мил. бушела (8,2 мил. товара). Ову вест саопштавамо са много резерве.

— У Министарству пољопривреде је одржана 26. 0. м. конференција по питању културе јечма за пиварску индустрију. Учествовали су претставници Мин, пољопривреде, стручњаци пољопривр. факултета, разних пољопривредних установа и претставници пиварске индустрије. После прочитаних стручних реферата донесени су ови закључци:

1) да је за потребе наше пиварске индустрије потребно 1600—1800 вагона јечма годишње; половина од ове количине се до сада увозила; од оне половине произведене у земљи трећина је првокласног квалитета, а друге две количине другокласног. Према томе треба поред дуплирања продукције пив. јечма и повенавати квалитет истога;

2) да би се подмириле потребе пив. индустрије треба засејати 16.000—18.000 хектара. Значи још у нашој земљи треба засејати 8.000—10.000 хектара (до сада је засејано исто толико) и

3) Утврђено је да су најподеснији крајеви за ову културу код нас: Барања, западни делови Бачке. и Срема и источна Славонија.

ИНДУСТРИЈА

— Zakonom o poreskim povlasticama nekim metalnorudarskim preduzećima od 1. januara 1931. g. pa do 21. dec. 1945. g. oslobođavaju se dopunskog poreza ova rudarska preduzeća: „Trepča Mines Limited”, „Zletovo Mines Limited”, „Novo Brdo Mines Limited”, „Belasica Mines Limited”, „Kopaonik Mines Limited”, „Brskovo Mines Mimited” i „Rudnica Mines Limited”. Banovina ne može udariti veći pritez ovim preduzećima od 10%, a opštine od 20%.

— Енглеска Доња кућа вотирала је пројект закона о повишењу фонда за субвенционисање индустрије шећера од 300 на 600.000 ф. ст. (81 на 162 мил. дин.).

— Pri Banskoj upravi u Splitu otvorena je naročita centrala za unapređenje kućne industrije, koja će opet otvarati podružnice u svima mestima, gde ima izgleda na uspešno razvijanje ove privredne grane.

— Управа државних шума у Румунији преузела је њихово искоришћавање у властиту режију. Меродавни кругови сматрају да ће она вишкове продавати директно у иностранство. Приватна румунска привреда дрвета боји се да због тога не претрпи велике штете, јер ће јој се држава одједном појавити као опасан конкурент на страним тржиштима. А капацитет државних шума далеко је изнад онога приватних.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

БА 16

— У Винковцима је оснсвана фабрика вате под именом „Сировина“. Фабрика је снабдевена најмодернијим машинама и већ је отпочела с радом.

— Иекључива права истраживања руда у атару опш-

Лапљесемке и Урбановине, среза Грачаничког, Вардарске бановине, затим срезова Митровачког и Вучитрнског, Зетске и Моравске бановине, која су до сада била задржана за рачун државе, решењем Министарства шума и руда ослобођена су и издаваће се заинтересованима по прописима рударског закона. |

— Новосадски обућари одржали су једну ширу KOHференцију на којој се расправљало о тешком стању обућарске индустрије у Н. Саду. Донесена је и предана Градском начелству једна резолуција у којој апелују на патриотску свест свију грађана да купују само домаћу обућу, која је и боља и јевтинија од иностране.

— Централа индустријских корпорација у заједници са Савезом великих индустријалаца Далмације у Сплиту, упутила је претставку министарствима трг. и индустр. и иностр. послова, у којој моле за интервенцију код египатске владе да се царинска тарифа на цемент не повишава.

— Удружење београдских индустријалаца је одржало 22. пр. м. своју годишњу скупштину, на којој је у једном опсежном извештају приказано стање наше индустрије у прошлој години, а уједно истакнуто је шта је потребно урадити да се општа привредна ситуација ублажи у целој земљи. Уопште у 1930. год. све су индустрије биле приморане да смањују производњу, а неке да и обуставе рад. Дрвна индустрија је тешко погођена, а рударска индустрија је у застоју. У шећерној индустрији је смањена производња, извоз шпиритуса је опао знатно, а извоз брашна готово ишчезао, фабрике цемента су у тешкој ситуацији (две обуставиле рад), а фабрике хартије смањују производњу. Металургија је у опадању, а ливнице раде са 30% капацитета. Фабрике пољопр. справа, локомотива и вагона и парних котлова биле су споразумно без посла. Скупштина предлаже као меру форсирање извоза брашна, кожних прерађевина, кланичких и хемијских производа, намештаја, израђевина од бакра, олова, алуминијума и др. Уопште место сировина треба форсирати полупрерађевине. За пољопривреду је истакнута потреба рационализације. Даље, била је реч о скупном порезу на пословни промет који ће нашу индустрију оптеретити са пола милијарде динара (до сада 200 милиона).

Траже да место ! од сто стопа ове порезе буде пола од сто. Сматрајући да ће нови Закон о осиг. радника оптеретити нашу привреду са нових 250 мил. динара, треба предузети све мере да се спречи руски дампинг. Истиче се потреба што хитнијег решења питања индустријског кредита. Што се трошарине тиче индустријалци су противни увођењу приреза, а тражили су да се само трошарински систем реформише. На крају истакнута је констатација да Београдска општина занемарује индустрију, што се нарочито види из скупоће струје, прескупе воде и т. д. -

САОБРАЋА] |

— један енглеско-талијански синдикат намерава да гради железничку линију Драч—Тирана—Солун—Цариград. Пруга би била нормална и дуга 930 км. Највећи интерес за градњу њену показују Талијани, пошто би се тиме пут од Бари до Цариграда смањио за 22 часа.

тина :

U hotelu „Splendid” sobe su vrlo čiste; svaka soba ima toplu i hladnu tekuću vodu i cenfralno grejanje.

U hotelu „Splendid” cene su vrlo ume– rene: soba sa 1 krevetom od din. 40

do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100. 22

ПРБЕ

ве

MOTEL

OGR A D

Ko samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varoši, sproću Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br. 5. — Telefon: 20-44.

МОДИ