Народно благостање

14 март 1931, |

је одушевљено. Све су државе ратификовале изгла-

сане споразуме. Међутим резултати решења еко-.

номске конференције нису били извршени услед тота, што их није било могуће извршити. Ово зато, што ван економских чинилаца постоје и политички и социјални чиниоци. Економека, класична школа захтевала је да се ствари пусте саме развоју догађаја. Међутим, ово је неправо, јер се обично све свршава, на штету слабијих. Препоручује нам се да смањимо царинске баријере. Европске аграрне земље могле би то учинити само у случају да укину четири петине свога. становништва, да би себе довеле до истог положаја у коме се налазе Канада, и Аргентина. Међутим, то нико не би могао учинити, јер би то личило на петогодишњи план Совјетске Русије. Економски социјални живот је врло компликован, да би се економска, криза могла, решити једном формулом. Потребне су компликоване солуције. Мора, се водити рачуна о свима, разликама, које постоје међу народима, разликама, географским, политичким и социјалним свих природа... Ако ми и даље желимо сами да спроведемо у дело резолуције од 1927. године, ми нећемо успети. Ми можемо са најбољом вољом обновити обавеве од 1927. го дине, али оне неће бити извршене.“

Г. д-р Маринковић протлашава резолуције економске конференције од 1927. године за неоствађрљиве и неизвршљиве. „Ми можемо са најбољом вељом обновити обавезе од 1927., али оне неће бити извршене.“ Г. д-р Маринковић је прекинуо са, тргевинско-политичким фарисејством и дволичношћу у Друштву Народа и казао јавно и отворено оно што мисле три четвртине потписника одлука женевске економске конференције. Да је међ осталим товорницима, после г. Маринковића било људи његове отворености, лако би се могло догодити да, му

_ Страна 163

се добаци прекор да није требао да ћути четири и по године — већ, да је у самом почетку требав да каже своје гледиште. На то је он могао мирно да одговори да су према односу снага држава, које заступају учесници тих конференција, други били повванији за то. А да је велика, већина, његовог мишљења, потврдио је одмах за њим претставник једне од држава, коју нико није сумњичио за, протекциднистичко убеђење. То је био -д-р Курциус. Истина, он се није могао да еманципује од петогодишње хипокризгије, па је у почетку казао, да Немачка стоји на, гледишту да бу царинске баријере узрок европској привредној депресији и да би за Европу много кориснија била политика слободне трговине. · Као докав за, то цитира, г. Курциус релативно ниске индустриске царине Немачке. Али што се тиче аграрних царина, вели он, Немачкој је апсолутно немогуће да следује путем препорученим од г. Колијна, Немачка, је изненађена, катастрофом на, светском тр“ жишту пољопривредних производа, и како је велики део немачкога, народа запослен пољопривредом, и друго како Немачка, има извесна плаћања без компензација (мисли на, репарације), то је она приморана да одржава, свој трговински биланс активно, а да би то постигла, мора да форсира пољопривредну производњу, како би тиме смањила увоз: пољопривредних производа и растеретила пасивну страну свог биланса. Економско-политички то није ништа, ново; ту је идеју заступала и Чехословачка пре две три године кад се бранила од ратификације конвенције царинског примирја. Оно што је главне то је да ни Немачка не прима, револуције т. Колијна. Наравно да је начелно са свим равнодушно, на коју се групу производа односи заштита. По среди је питање: обарање царина — ради санирања, Европе и ту се има, да одговори са, да, или не.

Profesor Dr Aleksandar Bilimović, Ljubljana.

PRED REFORMOM ZAKONA O RADNJAMA

— Nekoliko načelnih primedaba povodom reforme zakonodavstva o radnjama —d

(Ттест

|. Копсевоштапје гадић. Za obavljanje važnijih i komplikovanijih гадиј! traži se prethodno dozvola (koncesija). Dodeljivanje ovakve dozvole delimično је уеzano za dokaz naročite stručne spreme. A delimično i za niz drugih uslova. To |e sasvim opravdano. Ali je projektirani spisak ovakvih Копсезотшташћ radnji i suviše opsežan, jer sadrži čitav niz običnih radnji, pa čak i zavode za negovanje lepote tela. Uz ove koncesije sada je vezano mnogo više trgovačkih i zanatskih radnji, koje prema dosadašnjim zakonima o radnjama ni u jednom pravnom području nisu bile koncesionirane. Profesor Sladović, koji kao što smo već ranije napomenuli, nije naročiti pobornik slobode rada, u pogledu prekomemog raširenja kategorija koncesioniranih radnji kaže, da bi „sprovođenje toga smetalo slobodni zamah naše domaće privredne delatnosti, a stavilo bi tr· govinu i zanatstvo pod starateljstvo države” (Zanatsko pravo strana 68). |

članak)

Osim toga trebalo bi izostaviti neke od uslova, koji su predviđeni za dodeljivanje dozvola za otvaranje i obavljanje radnji. Tako na primer, ako preduzeće za prevoz putnika ili robe motornim kolima (automobilima, autobusima i slično) i radnje lica koja drže'provozna sretstva za opštu upotrebu, (fijakeri, autotaksi) odgovaraju svim ostalim uslovima i traženim garancijama, onda ne postoji razlog vezati dodeljenje копсеsije još i za uslov, da novo preduzeće ne sme ugrožavati mogućnost rada već postojećih. Jer to bi značilo, da se na nepotreban način i na štetu konsumenata ograničava konkurencija međ dotičnim poduzećima;. a. da ne govorimo i o tome, da ovako nejasno formulisani uslovi stvaraju i mogućnost da nadležni organi samovoljno postupaju prilikom dodeljivanja koncesija. Isto važi i za druge radnje, za čije bi se obavljanje imala dodeljivati dozvola prema potrebi, a s obzirom naprilike dotičnog kraja. Potreban broj takvih radnji imao bi da se službenim putem utvrdi pojedinačno za :poje-