Народно благостање

Страна 164

dine gradove i stezove. Razume se da bi u prkos saslušavanja opština i nadležnih trgovačkih komora utlvrđivanje potrebnog broja radnji bilo veoma subjektivno. Ako ova nova preduzeća odgovaraju svim ostalim propisanim uslovima, onda više ne postoji razlog za „numerus clausus”. Jedino bi se moglo učiniti izuzetak kod preduzeća koja se bave prodajom alkoholnih pića, odnosno na ma koji drugi način (апојтаји javne interese, javni moral i t. d. Kod svih ostalih radnji konkurencija | rentabilitet će na mnogo prostiji način utvrđivati potreban broj preduzeća, i to mnogo bolje no razni pravilnici upravnih tela. |

ML Izdavanje odobrenja za uređenje radnji.

Moderni pojmovi slobode rada nikako se ne protive tome, da se za osnivanje opasnih, neprijatnih i tome sličnih radnji zahteva naročito odobrenje, pošto to potpuno odgovara potrebama javnog interesa. Opravdan je takav zahtev na pr. za radnje u kojima se upotrebliavaju naročite peći, parne mašine, motori i razne prirodne snage koje mogu da sti štetne po stanovnike okoline, javne interese i same radnike, kod kojih mogu imati štetne posledice na zdravlje, sigurnost, i t. d.

Isto tako su opravdani propisi o higijenskim i drugim uslovima, kojima radnje (lokali) moraju da odgovaraju. 1, Stručne organizacije.

Prilikom spremanja novoga nacrta zakona o radnjama, koji bi imao da važi za celu državu, mnogo se diskutovalo u zainteresovanim krugovima o pitanju zaiedničkih rgovačko-zanatliskih-industriskih | komora (austriski sistem) kao i o zasebnim komorama za svaku privrednu granu (francuski i delimično nemački sistem). I ovo bi se pitanje najbolje regulisalo po načeiu slobode, naime ako bi zakon dopustio regulisanje tog pitanja privrednicima pojedinih krajeva. Tako bi se u Beogradu održale pojedinačne komore, a u Zagrebu, Ljubljani i u ostalim krajevima zajedničke.

Mnogo komplikovanije je pitanje malih lokalnih stručnih organizacija, To su projektovana udruženja trgovaca i zanatlija (esnafa) u pojedinim srezovima odnosno gradovima, kao i udruženja industrijalaca u pojedinim banovinama. Takva udruženja su projektovana kao prinudna, a osnivaju se po pristanku većine pripadnika dotične struke. Time ne bi ostali na snazi samo prinudni srpski zanatski esnali, hrvatski obrtni

zborovi i austriske obrtne zadruge, već bi ovakve pri- ,

nudne organizacije bile raširene na sve ostale radnje.

I ako ima više razloga za prinudni karakter reprezentativnih organizacija u višim stepenima, kao što su komore, ipak |e veoma sporno, da li je prinudni ka-

rakter lokalnih stručnih udruženja celishodan. Cilj ova

kvih udruženja je unapređenje radnji i podupiranje pri- ·

vrednih interesa pripadnika dotične struke. Prema tome on je jednak onome, kod privrednih zadruga. I kao što su zadruge slobodna udruženja i Како se zdravo zadrugarstvo uspešno razvija kao slobodni izraz solidarnosti i organiziranosti dotičnih gazdinstava, isto

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 11

bi tako pomenuta lokalna stručna udruženja trgovaca i zanatlija bila slobodna a ne prinudna. Kao što smo videli u prvom članku, ni Engleska ni Francuska nemaju sada takvih prinudnih organizaci|a. Zadatak una·pređenja radnji i podupiranja privrednih interesa dotičnog zanata tačno izvršuju samo pojedina slobodna udruženja zadružnog karaktera. Takva udruženja unapređuju razvoj radnji bolje nego prinudna. O austri-

pripadao zanatskom staležu. On je rekao: „Moram i ovom prilikom konstatovati, da sam stekao iskustvo, da se sistem prinudnih udruženja nije pokazao korisnim po interese zanatskog staleža... Prinudne organizacije uzimale su ođ svakog člana svake godine određen prirez, ne pružajući im ni naimanje koristi” (vidi Dr. Emil Heller, Kommentar zur Gewerbeordnung, I!. Bd. Wien 1912. god. str. 1234). A prema izjavi prof. Sladovića isto tako nisu ispunila očekivanja prinudni zanatski zborovi, stvorenih hrvatskim zakonom iz 1884. godine.

IV. Zaključak.

Da dodamo još nekoliko opštin misli. Za mladu pretežno agrarnu državu, kao što je jugoslavija, za državu sa veoma brzim povećavanjem stanovništva, koje ne može biti apsorbovano poljoprivredom, neophodno je potreban nagao razvoj svih grana zanatstva. Za ova-– kav razvoj postoje potrebni uslovi, Koliko je u pitanju prirodno bogastvo teritorija i delatna sposobnost kao i prirodna obdarenost stanovništva. Zadatak unifikacije i reforme o zakonodavstvu o radnjama postoji pre SVe\ga u tome, da se u što većoj meri unapredi razvoj radnji, kao i razvoj zanatskih preduzeća. Ne esnaiska ve-

zanost, nego živa preduzimljivost, zdrava konkurencija

i slobodno zadružno samopotpomaganje moraju biti | osnovni principi. To su najvažniji preduslovi, da bi za-

natstvo moglo da nađe dovoljnu distribuciju za svoje | proizvode u agrarnoj državi, u kojoj konzument pati | a to će verovatno potrajati duže vreme –-– od teške астаг| пе krize. ledino na taj način mogućno je bar donekle | ublažiti one „makaze”, поје хеуаји зада тед сепата | poljoprivrednih i zanatskih proizvoda. Razume se da ie |to uslovljeno paralelnim sniženjem cena sirovina (na | primer gvožđa) i drugih artikala, koje su potrebne za-

| па ата.

| Ako uzmemo sve ovo · uobzir, dolazimo do za· Киска, да obrazloženim zadacima ne odgovara Za· kon o radnjama, koji između svih postojećih sistema · zakonodavstava o radnjama, kopira austriski sistem | stroge ograničenosti slobode rada i čak potencira taj sistem u pravcu još većeg ograničenja fe slobode. Na profiv, s obzirom na sve do sada istaknute činjenice . potreban je zakon sagrađen na načelu slobode rada, a ı koju ograničava u toliko, u koliko to zahtevaju interesi | javne bezbednosti, narodnog zdravlja, morala i izuzetni | karakter nekoliko veoma komplikovanih i odgovornih radnji.

i i O aa la SB a aco enzo или уши сиса ко loan Černi:

Дирк њинећ мо ктекајринса

на обвезнице Ратне штете то 50'— дин, од комада са 7'%, годишње камате без никаквих других трошкова,

ПРЕКСКОЕЕ У во, = новчаних завода са

Му Пао са

ДАЈЕ, ЗАЈМОВЊЕ,

skim prinudnim obrinim 2адгисата је зуоједобпо. (1910. godine) u bečkom parlamentu dao karakterističnu ocenu narodni poslanik Bielohlavek, Кој! је sam.