Народно благостање

Страна 178

ковић одбија свако догматично гледиште у питању царина, односно трговинске политике. Много је кључева, потребно, вели он, да, се дође до економског про сперитета.. То исто потврђује и специјални акт г. Маринковића против обарања паринских баријера. Европске аграрне државе, вели он, могле би то учинити само у случају да укину 4/5 свога становништва, да. би себе довеле до истог положаја у ком со налази Канада п Аргентина. Држим да то нико не би мотао учинити, јер би то личило на, петогодишњи план Совјета. Несумњиво је да би нагло обарање царинских баријера направило пустош у односним земљама. Само ми сматрамо да т. Хендерсон и остали пропататори слободне трговине у недрима Друштва. народа и не мисле на, нагло обарање па ринских баријера. О томе имамо доказа баш у архивама Друштва народа. Читаоци се сећају да је од стране присталица слободне трговине пре две године предлатано царинско примирје у виду поступ'ног снижења царинских баријера. Нагло снижење истих имало би исто тако штетно дејство у индустриским државама, као и аграрним. Бивши министар пољопривреде у Француској г. Баре изазвао је био министарску кризу захтевом да, се обезбеди најмања цена пшеници у Француској на 175 франака, по товару ( а то је 388 динара). У Немачкој је парина на пшеницу данас 25 марака односно 337,20 динара. Међутим цена, пшеници на, светском тржишту износи око 130 динара, т. ј. 300 до 400% мање но што је у поменутим државама. Може се мислити каква, би пустош наступила у земљораду дотичних држава, кад би се нагло спустиле царине на пшеницу.

Да резимирамо !

ТТ. д-р Маринковић ничим се не изјашњава против слободне трговине, он је само против наглог смањења царине. Али се тако исто не изјашњава ни за. слободну тртовину. Питање заштите у начелу није по њему, као што рекосмо, проблем на који би се мотло одговорити једном теоријском формулом, већ је условљено географским, политичким и социјалним факторима у односним земљама. 'По значи да се На извесне артикле под извесним условима може да уведе слободна, трговина, док је за, друге неопходна царинска заштита.

Ово начелно гледиште т. д-ра Маринковића поклала се потпуно са, савременом трговинско-политичком. праксом. Ивувев шест држава у Европи, осталих двадесетједна практикују и заштитну царинску политику у највећој мери — али одржавају за извесне артикле слободну трговину, а, за извесне само фискалну царину.

_У том осуству теориског определења према проблему слободе заштите у области трговинске политике лежи највеће европско зло и узрок што се из данашњег стања не може тако лако. да ивиђе. Ем-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 12

пирични - шротекционизам води у прохибицију.

Обично се почиње са царинским оптерећењем малог броја артикала, | Нигде у толикој мери не важи афоризам : „кад се једном с пута, склизне, за грехом грех се ваља“, као код трговинске политике — услед бескрајне међузависности појединих привредних грана. Оптерећење једног артикла царинама, погоршава, положај оног произвођача, коме оптерећени артикал служи као сировина. Због тога, се он убрзо јавља за паринску заштиту. Њему следују остали и тако се долази у фаталан положај да, се највећем броју произвођача противно првобитним намерама мора дати заштита. Еклектична царинска политика, није резултат сазнања, да, треба, водити рачуна о географским, пољ литичким и социјалним факторима, већ је последица тора, да се она, не води по сазнању политичке економије, већ под утицајем политичких и социјалних фактора. Удружени поједини редови и политичке странке у служби појединих привредних и социјалних редова, воде трговинску политику с обвиром на њихове интересе. Најважнији трговинеско-политички појав пре рата, немачка, општа царинска, тарифа, од децембра, 1902. тодине, дошла, је као дело једнога. тешефта, између немачке тешке индустрије и немачких

аграраца. Исто тако је Мелинова, двострука царинска |

тарифа у Француској од 1892. године била продукт удружења великих група произвођача, Таква, тртовинска, политика, не води рачуна о свом утицају на народно благостање, — о чему може да. да суд само економска наука. Еклектична, трговинска, политика не води рачуна о народном благостању, већ о односним политичким и сопијалним факторима, Таква

трговинска, политика, може да буде од користи малом ·

броју интересената, али на штету широких маса, народа. Таква, економска политика, је политичка, али не економска, Она, игнорише економски критеријум, а без њега, се срља у опасност погоршања, народног блатостања. |

Трговинска политика. вођена под утицајем политичких и социјалних фактора може да буде н ли-

берална и протекционистичка., према томе какви су.

интереси односних фактора. Што се тиче актуелног трговинско-политичког проблема, европског и нашег, Р. д-р Маринковић је у свом говору истакао аграрни преференцијал у корист аграрних источно-европских држава као солуцију диктирану моменталном ситуадијом у Европи — слетствено као сретство ва олак= шање привредне депресије. Он је прихватио срдачно одлуке Варшавске конференције и понова је натласио да, је преференцијал ефикасније сретство у борби против економске немани Европе од обарања царинских баријера, које се препоручују од стране присталица, слободне трговине.

Остаје дакле да аналивирамо проблем преференцијала, | _|

_ Државна

на обвезнице Ратне штете IO) 550. дин, од комада са 79, годишње камате без пкаквих других трошкова,

PETA GAJE У.

р |еинор син 4 5. аса) атласа aCA PG „а оси он ЈЕ

менице новчаних завода са. “~ 69, кемахе нето.

ЗАЈМОВЕ, | |

= | => <=> | <= <=> == |

ом