Народно благостање

Страна 290

да ће Немачка и Аустрија поћи тим путем и ако с

друге стране држимо да то није искључено, већ због !

тога што нам се чини да се на другој страни тако штогод спрема. Тога ради морамо бити мало оптирнији. Централни трговинско-политички појав средње Европе је повећање царина у Аустрији. Аустрија се истина спремала ланске године да донесе нову општу царинску тарифу, али је ту идеју напустила после закључене царинске уније, јер би нова тарифа била беспредметна. Предлогом царинске новеле од пре неколико дана Аустрија је знатно повећала велики број царинских ставова своје царинске тарифе. Она показује у последње време у опште врло велику трговинско-политичку борбеност. Данас је беспредметно питање што пре две године није дошло до ревизије аустро-југословенског трговинског уговора; али је ноторно да данас Аустрија безобзирно повепава царинске ставове. Показује врло велику равнодушност према трговинским уговорима. Аустрија треба до краја јуна ово године да обнови уговоре са Маџарском, Југославијом и Чехословачком. Мема ни пуна два месеца! Ради се о суседима са којима Аустрија има врло велики обрт. Па ипак она показује велику равнодушност. Пре неколико дана дошла је у Београд аустриска делегација за преговоре за трговински уговор и после неколико дана вратила се не свршивши уговор, већ ће се преговори продужити у Бечу. Међутим аустриски Министар пољопривреде д-р Долфус је 4. маја одржао један говор у доњоаустриском сељачком саБезу у коме се између осталога каже:

„Блада је свршила царинску тарифу, која ће у најближој будућности бити поднесена парламенту и која служи као основица за преговоре са нашим суседима. Влада ће учинити све што може да дође до корисних трговинских уговора. ја имам утисак да ће се за потребно време то постићи. Али ми ћемо се побринути и за случај да до тога не дође".

Ова се претња не односи на Немачку, па не ни на Мађарску, већ само на Чехословачку и Југославију. Са Мађарском су се преговори већ привели крају и бечки листови од 5. тек. месеца доносе поминике службеног порекла, у коме се вели да ће аустро-мађарски уговор бити парафиран ових дана. Даље се саопштава да је уговор заснован на преференцијалу и то путем извозних премија и клиринга. У коминикеу се даље признаје да је то до сад непозната трговинско-политичка конструкција, која омогућава да се легално изигра клаузула највећег повлашћења. |

Све је дакле онако, како смо ми то нагађали још пре две недеље. Преференцијал је двостран и везан са контингентима. Укупно смањење царина износи 2000—2500 милиона динара, а то је више од половине укупног царинског прихода Аустрије односно Мађарске. Значи да ће већи део робног промета између тих двеју држава да се обавља преференцијалом. Ето преференцијала, који се приближује царинској унији! Може се рећи да нови аустромађарски трговински уговор садржи са економског гледишта царинску унију.

Ми смо у претпрошлом броју детаљно проучили могућност таког једног уговора и испитали наш положај према њему. На то се питање нећемо више враћати ни због тога што је врло вероватно да то

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

|

ZOO Бр. 18 неће бити само наше питање већ у најмању руку и. Румуније и Чехословачке. Пи

Док се дакле између Мађарске и Аустрије за-: Ккључује један интиман трговински уговор, дотле: преговори са Чехословачком и Југославијом наилазе · на тешкоће. Ми мислимо да се нећемо преварити | у тврђењу да Аустрији није ни стало до тога да закључи трговинске уговоре са овим двема земљама. „Меше Егеје Ргеззе" од 5. тек. мес. признаје то отворено. Истина вели се да до уговора са Чехословач- · ком не може доћи што то неће чехословачки аграрци, али се признаје да то Аустрију не погађа због тога што је Чехословачка у трговинском односу са Аустријом активна за 252 милиона шилинга. И друго због тога што је она у рату са Мађарском. Оригиналан је овај други аргуменат! А што се тиче Југославије изгледа да је овај први контакт у Београду имао само за задатак да нас упозна са повећањем аустриских царина. још ће нам јасније бити изглед најновије аустриске трговинске политике кад бацимо поглед на најновије измене тарифе. Највећа повећања царина односе се на пшеницу, брашно, јечам, слад, шећер, стоку и сточ. производе и пронз- · Воде памучне индустрије. Царине на пшеницу, брашно, стоку и сточне производе погађају Југославију. · Царине на јечам, слад, шећер и производе памучне индустрије погађају Чехословачку, јер је она главна · увозница тих артикала у Аустрију. Чудновато је да Аустрија баца тежиште своје царинске новеле на оне артикле, који погађају Југославију и Чехословачку! То се може двојако да разуме: или се жели да се издејствује знатно снижење царина у дотичним земљама на артикле који интересују Аустрију, или се спрема царински рат, при чему би наравно ови високи ставови онемогућили сваки увоз.

Овај преглед најновијих трговинско-политичких догађаја у Средњој Европи доводи нас пред једну интересантну чињеницу. То су најновија повишења царина у Немачкој, која такође погађају наш и чехословачки увоз.

У осталом листа царинских повећања у Немачкој још није завршена; у велико се дискутује питање повећања царина на живину и уклањање везаних ставова на воће, јаја, дрво, поврће и вино. Прва три су артикла врло важна за наш извоз у Немачку.

Из овога се добија утисак да се налазимо пред необичним трговинско-политичким догађајима у средњој Европи. Немачка и Аустрија, две државе које природно стоје блиско једна другој, демонстративно повећавају царине на артикле, у којима су интересиране државе Југоисточне Европе. Истовремено Аустрија закључује један необичан преференцијални уговор с Мађарском, коме има да следује. сличан уговор између Немачке и Мађарске, Изгледа. да се полако ствара аустро-немачко-мађарски трговинско-политички савез.

Додуше Немачка преговара истовремено и са. Румунијом на бази преференцијала. Она је имала намеру да прво закључи преференцијални уговор са · Румунијом и тиме створи преседан са једном од држава Антанте, да би после тога могла да закључи преференцијални уговор са Мађарском.

Ш. Економска Антанта.

Али изгледа да је тај план Немачке пропао. Велико изненађење влада у Берлину услед тога што румунска делегација, која одавна преговара за трго-