Народно благостање

9; мај 1931. __НАРОДНО

вински уговор с Немачком, а која је привремено отишла била у Букурешт, не само није дошла, већ

је на нервозан упит из Берлина одговорила, да Јо] ринској унији или сличном односу; а на Чехословачку

је немогућан долазак услед рада конференције Мале Антанте у Букурешту. Шта то значиг Рад Мале · Антанте на први поглед нема никакве везе са немачко-румунским трговинским уговором. Па ипак! Малој антанти је данас јасна ова најновија тенденција у трговинској политици Аустрије, Немачке и Мађарске, због тога је врло вероватно да је о томе било говора на конференцији у Букурешту. Ако је по среди одиста формирање аустро-немачко-мађарског царинског савеза или интимног споразума, онда је сасвим природно да се на противној страни такође формира контра блок. На другој страни би се нашле Чехословачка, Југославија и Румунија, а вероватно да би им пришла и Пољска. Не сумњиво да би Мађарској сјајно ишло у том средње-европском царинском савезу. Она би с једне стране добила међуцарине за своју индустрију, а с друге стране би по удвострученим ценама продавала своје аграрне производе. Мање би била повољна ситуација на страни

с тим, да се царински рат, који данас постоји само

БЛАГОСТАЊЕ

Није искључена могућност да Аустрија, Немачка и Мађарска новом офанзивом желе да изврше пресију над својим суседима ради приступања ца-

Страна 291

да би обуставила царински рат са Мађарском. Очигледно је да се тај циљ овим средством не може постићи. i

Сматрамо да је ова могућност узета у комбинацију у дипломатским разговорима између држава Антанте. Француска је израдила опширан програм о решењу привредне крезе, а специјално о олакшању трговинско-политичког положаја југоисточних држава Европе. Тај ће се програм за кратко време 06јавити. Не можемо знати да ли он пружа еквивалент за изгубљена тржишта. Али и да не буде тај случај, ми немамо начина да променимо ситуацију. Али економско ратно стање између два блока средње Европе не може дуго да траје. Бизмарк је још казао да је немогуће економско пријатељство без политичког. А други један велики државник је казао, да економска непријатељства могу да воде у политичка. У

| осталом данас је свуда акредитирано мишљење, да је

= i ; антантног олока. При томе би се имало да рачуна "рат између Србије И Аустро-Угарске дошао као по-

следица царинских непријатељстава последњих го-

између Чехословачке и Мађарске, прошири на још | дина. Закључак се сам собом намеће.

неколико држава с једне и друге стране.

вео

V. Bajkić

BLER I SELIGM/Z

— Jedna ЈеКксјја 12 Ђегтапзкоб bukvara —

U Nju-Jorku beleže poslednjih dana Blerove obligacije 82 a Seligmanove 85*/,. Poslednje su za puna 31/, poena veće no prve. Tako nije bilo do pre 3 meseca. Stalno su Seligmanove obligacije beležile +/, do | poen niže od Blerovih. Mi smo 'to stanje od pre tri meseca 0Z7– načavali nenormalnim i prorekli da će u bližoj budućnosti nastupiti obrnuti odnos. Međutim sa nekoliko strana nam je izraženo mišljenje od ljudi za koje se misli da dobro poznaju tržište kapitala i berzansku trgovinu, da {e današnje stanje nenormalno. To je razlog.da se роnova vraćamo na to pitanje malo opširnije.

Obično se kaže, Blerove i Seligmanove obligacije nose državni potpis te da ne može nastupiti stanje da država obustavi svoja plaćanja a da Državna hipotekama banka nastavi da vrši službu svojih zajmova.

Već je istorija naših državnih finansija pokazala, да је to mišljenje netačno. Mi ponova potsećamo čitaoca na činjenicu, da je Ветпег MHandelsgezelšaft 1885. godine odbila da da zajam na osnovu državnih obligacija i tražila hipotekarne obveznice Državne hipotekarne banke odnosno Uprave Fondova. Karlu Fir-

stenbergu, direktoru te banke, ne može se prebaciti da ne razume fržište kapitala i elemente berzanske trgovine. S druge strane istina je i to da bankari koji preuzimaju obligacije Državne hipotekarne banke redovno traže i državnu garanciju. Ali oni to čine iz razloga: prvo zbog toga što sam zakon o Državnoj hipotekarnoj banci to predviđa i drugo što može u izvesnom delu publike, koja manje poznaje strukturu Državne hipotekarne banke, državni potpis da znači nešto. |

Prva razlika između Blerovih i Seligmanovih obli-

gacija dolazi od razlike sa kojom državna blagajna i Državna hipotekarna banka reagiraju na poverenje što je osnova kredita.

Državna hipotekarna banka je banka, a banke se smatraju za majosetliivije kreditne organizacije. Bivalo je u celome svetu i biće da država ne odgovara tačno o roku svojim obavezama. Međutim banka, bila privatna ili državna, živi od kredita. Državna hipotekarna banka od vajkada je bila ustanova koja prima uloge na štednju (danas ima preko pola milijarde dinara) i ona je prema tome po prirodi svog najvažnijeg pasivnog posla obavezna da najstrožije vodi računa o poverenju publike odnosno o svom kreditu. |I u Engleskoj, koja se smatra. za zemlju najsavršenije kreditne organizacije ne može biti država tako osetljiva na poverenje od strane publike kao što je to sa bankama. Kad bi državne blagajne u zemlji počele da primaju uloške na štednju, rđavo bi prošle.

јоб је značajnija razlika između tih obligacija, koja potiče otuda što je Blerov zajam politički a Seligmanov komercijalan. Po staroj linans. teoriji pod polit. zajmom razume se zajam koji se daje političkim Ккогро-

ı racijama a pod komercijanim onaj, koji se daje komer-

cijalnim ustanovama i poduzećima. Državna hipotekarna banka je pravno državna ustanova, jedno parče države, ali je ekonomski ona jedna poslovna ustanova, jedna banka kao i sve druge banke. Prva posledica leži u tome, što kod političkih zajmova upotreba istih može biti neekonomska, a redovno nije dovoljno ekonomska. Banka, bila ona privatna ili javno-pravna, uzima zajam ne da ga sama upotrebi, već da ga d4 dalje, jer je ona po definiciji posrednik u kreditu. Iz toga izlazi dalje, kao