Народно благостање

- НАРОДНО

"БЛАГОСТАЊЕ

23 мај 1931,

"У, Трошкови. |

Према, пракси последњих година, даје се банка. |

ма наиме награде за упис преко њихових шалтера 471, %. Та, је награда у толико разумљивија код нашег зајма, у колико је већа разлика између курса

наших ранијих државних хартија од вредности и|

облитација стабилизационог зајма. Остаје дакле шефу синдиката, 1'/;% на име свију трошкова и његове специјалне награде. |

У истом се уговору предвиђа да финансиски атент добија, :,/% на, име провизије за амортизанију,

док се буде вршила путем куповања на берзи, а за

исплату купона и амртизације путем извлачења :,.%. Како је врло мало вероватно да ће скоро доћи случај да се наше облитације исплаћују путем извлачења пошто је зато препоставка, да оне достигну пари, значи да, ће провизија за амортизацију бити U. док је у Блеровом уговору иста била утврђена на | 2. | | ·

PLAN ZA

V. Bajkić |

FRANCUSKI

МЕ. Кад ће се добити новац од зајма.

У утовору о преузимању зајма стипулирано је да банке имају предати држави противвредност зајма три недеље после завршеног уписа. Како ће упис трајати три недеље, од 18. маја до 7. јуна, то значи да држава има, примити новац 28 јуна. Он нам раније није потребан.

На дан 14 јуна одржаће се ванредни збор Народне банке, на, коме ће бити утврђена, правна. осно'вица за њезину реорганизацију. Односна конвенција биће вероватно одмах озакоњена, а Народна банка, ће спремити све што треба, за примену тог закона. Све то треба 'да буде свршено 28 јуна, ког дана ступа на снагу закон о новцу Краљевине Јутославије (чл. 9). Тога дана Народна банка мора имати у касама, злата ва 25% од свију њезиних 008 веза, по виђењу. Да би се то могло да оствари потребно је, ако. хоћемо буквално да се држимо закона, да на дан 28 јуна буде већ у касама Народне банке одговарајућа количина злта. То значи да, би банке требале нешто раније да испоруче злато,

SPASAVANJE EVROPE

|— Triumi prelerencijala u Ženevi —

4. Вијап је родпео Odboru za evropsku uniju plan |

za spasavanje Evrope (nazvan „konstruktivni” mem0orandum) koji je rezultat studija francuskih službenih eksperata. Posle pokušaja za ostvarenje tako zvanog ca-

rinskog primirja, kojim se htelo da spreči dalje poveća-.

nje carinskih tarifa u Evropi, ovo je prvi službeni konstruktivan program za ekonomsko spasavanje Evrope. Zbog toga je potrebno da upoznamo čitaoce sa njegovim najvažnijim idejama.

- Po tome planu postoje danas četiri najvažnija ekonomska problema Evrope: 1) unovčenje žita agrarnih zemalja srednje i istočne Evrope, 2) kriza tržišta za indrustriske zemlje sa prirodnim posledicama hiperprodukcije, nezaposlenosti i ft. d., 3) oskudica kapitala i nemogućnost dobave kredita u većini zemalja srednje i istočne Evrope i 4) nevolja Austrije koja još uvek traži svoju orijentaciju. |

Ad. 1) Za rešenje pitanja unovčenja žita srednje i istočno evropskih država Francuska usvaja režim pre-|

ferencijala, kako ga je formulisao odbor agrarnog bloka. Taj preferencijal mora biti jednostran; države uvoznice.

ne mogu dati preferencij

đunarodni hipotekarni kredit, da preferencijal ne bude povod povećanju proizvodnje. Da bi se taj plan striktno ostvario francuska vlada smatra da se države izVoznice

žita moraju udružiti u jedan jedini prodajni konzorcijum |

— kako |e to već sugerirano od strane istih država:na njihovim zajedničkim konferencijama. O A i industriske zemlje koje bi bile u stanju da dad preferencijalni režim, treba da se udruže i da solidarno regulišu to pitanje. O | | _

alne olakšice agrarnim drža- | vama. Ali se istovremeno imaju preduzeti potrebne mere | i tražiti garancije slične onima u statutu Banke za те-

Ad. 2) Francuska vlada nalazi da među sretstvima za suzbijanje ekonomske krize zaslužuju naročitu pažnju međunarodni industriski i poljoprivredni sporazumi. | Kad god su države pokušavale opštim formulama, pri·menljivim na ukupnost proizvodnje i trgovine, nasele su. Međutim kad god su se ti sporazumi ograničavali na po| jedine određene kategorije proizvoda, uspevale su da organizuju tržišta, suzbiju krizu, regulišu i poboljšaju svoje trgovinske odnose. Međunarodni sporazumi čelika, šina, vagona, električnih aparata ı hemiskih proizvoda dokazuju upotrebljivost te metode. Francuska vlada preporučuje primenu istih na proizvode rudarske, tekstilne, staklo, ugali kao i na poljoprivredne proizvode, pšenicu, kukuruz, drvo (za šećer je već postignut sporazum). Vlada smatra da bi ovakvi sporazumi mogli da doprinesu uklanjanju carinskih barijera. Kad bi se | mogao organizovati sistem, po kome bi se povraćala carina na sve proizvode jednog kartela, učinila bi se izličnom carinska protekcija: Fako bi se pomoću međunarodnog sporazuma postigao cili carinskog primirja.

Ad. 3) Što se tiče treće lačke: oskudice kapitala i teškoće nabavke kredita Francuska se izjavljuje gotovom da preko Društva naroda i njegovog finansiskog komiteta proučava pitanje izvoza francuskog kapitala u najliberalnijoj formi. A što se tiče kredita poljoprivrede srednje i istočno-evropskih država ono se već privodi kraju pod auspicijama Društva naroda.

Ad. 4) O austriskom pitanju govori memorandum vrlo opširno. Francuska vlada namerava da pozove sve države kupce: austriskih proizvoda na sednicu Društva naroda, gde će diskutovati o trgovinskim olakšicama

koje će se dati Austriji.