Народно благостање

Capt 324 našnji režim ili neke olakšice, ali pod strogom primenom klauzule najvećeg povlašćenja.

Svršetak sadrži načelnu izjavu da je Francuska posle dugog rešavanja pristala na ova dva prelerencijala u Evropi, duboko uverena da su to privremene mere. Jer će prelerencijal za žita postati nepotreban čim cene dostignu visihu koja će omogućiti rentabilnost poljoprivrede, a Austrija će se vremenom oporaviti, tako da joj neće biti potreban preferencijal.

O ovom fracuskom planu mogla bi se napisati čitava knjiga. U pogledu na pitanja unovčenja evropskih žita plan ne sadrži ni jedno slovo više od onoga, što je odlučeno na konferencijama Jugoistočnog evropskog bloka. Plan se ograničava na reprodukciju varšavskoDukureštansko-beogradskih rezolucija.

G. dr. Marinković je izjavio da se ne slaže sa svima tačkama ovoga konstruktiva. Mi. smo svojedobno izneli naše mišljenje o rezolucijama agrarnog bloka. U načelu ih primamo, ali za nas one imaju sporadičan značaj , pošto težište našeg izvoza ne pada na žita već na druge proizvode. Toliko sa naše tačke gledišta, a što se tiče samog preterencijala u opšte mi strahujemo da se

па Trancuski konstruktiv može da primeni: „Račun bez

krčmara”. Jer taj program treba da prime države koje uvoze žito. Da li će one primiti jednostrani preferencijal, videćemo. Svakako glavna primedba uz prvu tačku je pitanje njegove ostvarljivosti.

Formula za rešenje industrijske krize u ovom konstruktivu nije ništa drugo nego ponavljanje ideja 2. Lušera, koje su pretrpele tako strašan fiasko na ženev-

skoj ekonomskoj konferenciji 1927. godine. Mislimo da

se naročito protiv te tačke izjasnio g. dr. Marinković, jer bi se lepo provele agrarne zemlje, kad bi za sve važnije industriske proizvode koje mi uvozimo Dili osnovani međunarodni karteli koji bi diktirali cene. To |e dopri-

nelo propasti ideje međunarodnog kartela 1927. godine. ;

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

у

Istina francuska vlada rezonuje da agrarne države po ovom planu dobivaju takođe mogućnost obrazovanja jednog kartela za žito koji bi diktirao cene. To rezono"уапје ima nečeg tačnog, samo Što agrarne države imaju pravo na jedan kartel, a industriske treba da kartelišu celokupnu svoju proizvodnju. Međunarodni karteli nisu sretstvo za podizanje kupovne snage agrarnih država. | Тај зе cilj postiže samo jeftinim cenama industriskih proizvoda i naravno Što veđim cenama poljoprivrednih proizvoda.

U prvoj tačci konstruktiva o ovome se drugom vodi računa ali druga tačka njegova ništi i pogoršava prvu.

O trećem smo povoljno pisali; ono je odista na | putu ostvarenja.

Što se tiče austriskog problema tu bismo najmanje oponirali francuskom planu. Austrija se ne može dru-. gače da održi do specijalnim povlasticama za njezin izVOZ. Austrija je visoko izvozna država — ima vrlo malo evropskih država koje izvoze toliki deo svoje nacionalne proizvodnje kao Austrija. Međutim države kupci podigle su carine do neba. Samo |e i ovde u pitanju jednostrani preferencijal. Država kupac treba da da preferencijal Austriji а да са za SVOJ iZVOZ ne iraži. Teško dakle da će one na to. pristati.

Ovo su na brzu ruku nabacane kritičke ideje na francuski plan, koji po našem mišljenju nije sposoban da reši ni delimično ekonomske teškoće Evrope. Prema tome |oš uvek stoji neuklonjena opasnost, na koju je upozorio го. Marinković i mi, da se u Evropi formiraju ekonomske grupacije, koje će nastupiti krajnje neprijateljski jedna prema drugoj.

ипо те Je DO NENO БРлегостеашње“

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Као što je „Narodno Blagostanje” predviđalo, ostvarenje Austro-nemačke carinske unije оме је дајје. Да sada je Veće Društva naroda odlučilo da se njezina pravnička strana podvrgne sudu za Međunarodnu pravdu u Hagu. ıo je samo početak. Ma kakva da bude donesena odluka u Hagu, od austro-nemačke carinske unije ne. može ništa biti. G. Beneš je izjavio kategorički da njega ne interesuje

Debata u Ženevi:

pravna, već politička strana. A sa te tačke gledišta Čehoslovačka |

smatra da mora da bude odsudno protiv ostvarenja te ideje. Mi smo već dali izraza našem uverenju da Nemačka neće u ovom pitanju terati tuk ma luk, jer [0 тоге зато хабоуан аmosferu konferencije za razoružanje, koja se ima održati u | bruaru 1932. godine.

U diskusiji po tom pitanju učestvovao je g. Dr. Marinko-

vić, sa jednom tezom koja je izazvala žustru repliku od strane а. Dr. Kurciusa. G. Brijan je u završnoj reči ukazao na veliki

i značaj teze g. Dr. Marinkovića; i mi delimo to isto gledište. G. Marinković je kazao da se zadatak Društva naroda ne sastoji samo u tome da proučava pojedine pravne instrumente i pojedina pravna pitanja, kao i sporove, koji bi bili zasnovani na \ pravnoj argumentaciji. On smatra da |e Društvo naroda nad'ležno 1 рогуапо да uzme u diskusiju svako pitanje, koje bi ma Која država članica pa i ne članica podnela s motivacijom da "Ono može biti izvor ratnih zapleta ma na kojem kraju sveta. Drugim rečima i politička pitanja po g. Marinkoviću, naravno u oblasti međunarodnoj, spadaju u nadležnost Društva naroda. Ona smatra da je nedopušteno da velike sile izgovarajući se na -obzire preštiža, dostojanstva i 1. d. odbijaju da se pojave kao 'tužena strana ili eventualno kao optužena strana pred Društvom naroda. Kao dokaz zato naveo je on držanje Austro-Ugarske u Oči svetskoga rata, dodajući da do ovoga ne bi došlo da је ova · primila intervenciju ili pristala na konferenciju.

Ako Društvo naroda treba da bude organ mira, onda g. Dr. Marinković ima puno pravo. Koliko se iz novina može da

АНГЛО- ЧЕХОСЛОВАЧКА M TPAMIKA КРЕДИТНА БАНКА

Централа у ПРАГУ - #52 филијале У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ |

«i MM JE PR J A JE У БЕОГЕР A. JE SY.

|Капитал Ка, 235,000.000 — — Резерве Ка. 141,000.000 ЛОРА адреса "АНГЛОБАНКА — Тел. 1980, 1981, 1982, 1983

| Иностравство: TJOPUTOJH Б“КУРЕШТ | И СОФИЈА a |