Народно благостање

бирана 348 _ НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 22

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. MAJA 1931.

Novčanični opticaj opao je prema pretprošloj nedelji za 100,7 miliona dinara i iznosi 4619,3 miliona dinara odnosno samo je za 37 miliona veći no 50 је Бо пајmanji za poslednje tri godine. Smanjenje je protizfokovano u giavnom povećanjem raznih obaveza 1 10 опт po žiro-računima za 99,83 miliona dinara, po raznim računima za 61,34. Povećanje žifo-depozita od punih 100 miliona dinara (na 613,8 miliona dinara) kao da će da demantuje u nekoliko verziju, da se u zemlji oseća sve veća osktidica u novcu. Istina ovde je važno utvrditi, koji su subjekti deponovali te Kredite, ali je, objektivno uzevši, važno konstatovati da se ta stavka za dve tiedelje povećala za skoro 200 miliona dinata. Obaveze po raznim računima u stalnom su porastu, one su porasle za preko 400 miliona dinara za dva i po meseca. Te dve pozicije zajedno čine 1143 miliona dinara. To pretstavlja sumu koju Narodna batka duguje. U koliko se ove stime budu smatjivale u toliko će se povećavati opticaj, a naročito s obzirom na ovu drugu stavku, dugovanje po raznim računima. Vrlo je verovatno da će se ona uskoro smanjiti i proizvesti povećanje opticaja. Na suprot povećanja raznih obaveza smanjeno je državno potraživa– пје ха 2,4 miliona dinara, na 51,2 miliona dinara. U aktivi imamo jedno smanjenje i jedno povećanje: smanjen je porijel| za 6,2 miliona dinara (1346,6 miliona dinara), a povećano je metalnao i devizno pokriće za ukupan iznos od 54,2 miliona dinara.

ciju. Kvota metalaog i deviznog pokrića sviju obaveza po viđeniu iznosi 28.02%. У милионима динара

> У | 22: У

Како se već približavamo novom načinu određivania kvote pokrića, to ćento od sada izostaviti pokriće |

U 31 ХН | 31: ХИ| :82 M 15.

5 1929 1930 1931 1931 1931 o

Б

а ||у завту; и сребру). , - | 11684 1202.4! 1210.9) 12115) 1212.2 5 у левизека и СКРАНО | (75922 16310) 13055) 2511) 4170 5 тупно ||2927.6] 1834.4| 1516.4! 1563.2) 1629.2 4 | 0 1287.5! 1433.1| 1212.9) 1199,5! 1192.9 А на хартије од зредности 230.1) 203.4! 1804) 153.3! 153.6 Ф укупно || 1517.6) 1637.1| 1393.3) 1352.8| 1346.6 ЕР еатав. 2. + || ода.3| 8971) 8977) 897.1) 8971 Ати превремено размене || 205:0] 1262) 12622) 120.2| 1262 5 по зајловина на бонове 2998.8 2996 8 2996.8 2996 9 2996.8

уаупно || 4153.0| 4020,7| 4020,7| 40207) 40207

Новчанице у овтицеју. , . , || 5817.9) 5396.5) 4808.7| 4720.0| 4619.3 Држ. рачун npms, размене . 205.9) 126.2] 126.2: 126.2| 126.2 „Потраживање државно по раз-

И 99.6| 59,3! 56.5| 53,7 51.2 a . ., |1250.0) 667.2) 420.9| 514.0| 613.8 8 5 ка 160.8| 195.6) 463.8| 467.8| 529.2

Š yeymmo |1410.8| 862,8| 884.7| 981.9|1143.0 E O e oo M O) || 5031) 33000) 33:60 33.JA4| 35.27 5 i У од сто свију обавеза по

a виђењу . .. ,. .| 39.95 29,50) 26.37] 2714! 28.02

7) U zlatu 99.47 mil ; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneti

opticaja i uzimati sve obaveze po viđenjti i: kombina- 1 50 mil din,

BEOGRADSKA BERZA. Berze celoš sveta pod pritiskom besista

1. Međunarodna berzanska depresija.

Ima skoro dve godine kako se ekonomiste prepiru oko toga, da li je današnja svetska privredna depresija po svojoj prirodi slična ranijim depresijama, koje su samo jedan deo kružnog kretanja privrede. Jedni su podržavali gledište da je ona u stvari konjukturna depresija, slična svima onima, koje su posmatrane za poslednjih 100 godina i da je samo pogoršana skupom nepovolinih okolnosti u pojedinim zemljama. Na to su odgovarali protivnici da postoji jedan fakat, koji dokazuje da današnja privredna depresija nije samo rezultat silaženjia konjunkture, kao normalne pojave, već velikih strukturelnih promena u svetskoj privredi. Ta činjenica koja isključuje sličnost sa ranijim i suviše je poznata. Kadgod nastupi konjunkturelna depresija, nastaje oDilnost na tržištu kapitala i skakanje kurseva hartija od vrednosti.

Današnja svetska privredna depresija pokazuje sasvim profivne znake, na ime i suviše je visok kamatnjak (koji u pojedinim zemljama dostiže nečuvenu visinu) i suviše su niski kursevi hartija od vrednosti. Upravo postoji obilnost novca samo na novčanom tržištu, ali ne na tržištu kapitala, koje prima u glavnome sve oslobođene kapitale iz proizvodnje. Kako je ranijih godina bilo pravilo da obilnost na tržištu kapitala služi kao potstrek za pojačanje privredne delatnosti, stvaranjem mogućnosti plasiranja akcija poduzeća starih i novih, to

se i ovoga puta, naročito u anglosaksonskim zemljama,

u kojima je ta teorija u modi, još uvek održava gledište da se putem što niže kamate izvrši t. zv. ukopčavanje konjunkture. Tome se ima da zahvali što se kamatna stopa u Americi namerno sistematski snižava. Kamatna stopa novčanog tržišta za kratkoročne operacije otišla je tako nisko, da će ona uskoro doći na najniži mivo koji u opšte poznaje istorija novčanog tržišta, a to je bilo 1890. g. Danas ima novčanih tržišta u

'svetu u kojima se ne može dobiti za kratkoročne kapi-

tale više od pola procenta. Na novčanom tržištu vlada nečuvena obilnost. Pre rata je bio običaj da se obilnost na novčanom tržištu polako prenosi ı na tržište kapitala, jer kad svet vidi da na novčanom tržištu nema više nikakve rente, onda on ulaže novac u hartije od. vrednosti čak i pod rizikom da prilikom realizacije pretrpi nešto gubitka na kursu. .

Danas je nastala provalija između novčanog tržišta i tržišta kapitala. Zbunjeno i očajno posmatra Huver sa vodećim privrednicima Amerike nečuvenu pojavu, da se banke guše u novcu, a da hartije od vrednosti neprekidno padaju. Ima mesec dana kako Njujorška berza leži u agoniji. Danas je u Americi pitanje berze centralno ekonomsko pitanje, jer o kakvom poboljšanju konjunkture ne može biti govora, dok ovakvo očajno stanje traje na berzama.

Londonska berza dominira svim svetskim berzama. To je notorna pojava više godina. Kriza na Njujorškoj berzi utukla je potpuno Londonsku berzu. Može se reći