Народно благостање

30 мај 1931.

da su sve emisije poslednjih meseca preduzete od strane engleskih bankara propale. Naipoznatije međunarodne hartije od vrednosti kotiraju se istovremeno na engleskim i amerikanskim berzama i to su obično papiri sa kojima se obavlja najveći obrt i koji daju ton berzi. ] kako ovim papirima, kao što su na pr. akcije U. S. Steel corp., kursevi neprekidno padaju, to se oni prenose na Londonsku berzu, a oda{le na sve ostale papire.

Još markantniji je primer sa Pariskom berzom. Ekonomske prilike u Francuskoj još uvek su sjajne, njezina poduzeća završavaju 1930. godinu sa vrlo velikom dobiti, a obilnost na pariskoj pijaci prevazilazi daleko i onu na amerikanskoj i londonskoj. Pa ipak su svi papiri u padu. Prema svima izveštajima pariska berza je pokušavala nekoliko puta da se ispravi, ali uzalud.

Kaže se.obično da je glavna karakteristika današnje berzanske krize da se beži iz akcija i pretpostavljaju se hartije sa stalnom kamatom, odnosno državne i državom zarantovane obligacije. Međutim u Francuskoj, u kojoj akcije i privatne obligacije nisu nikad naročito tražene od publike, već državne hartije, doživelo se da su u toku prošle nedelje pod udarcem njuiorške depresije popustili kursevi francuskih državnih hartija! Pojava koja je izazvala neobično uzbuđenje. тако па рт. 22. таја pala je 5% renta od 104,45 na 102,40, 3% od 89,47 na 80,925, 5% od 107,60 na 102,50, 4% od 1918. godine od 104,75 na 103.75 i t. d.

Pojava je veoma zabrinula francusku vladu zbog toga što je Brijanov plan, koji je izrađen posle dugog studiranja u sednici ministarskog saveta, po kome je jedno od glavnih sretstava za lečenje privredne krize forsiranje izvoza kapitala i uvoza stranih obligacija, dolazio u pitanje, pošto publika ne pokazuje ni najmanje volje da kupi hartije od vrednosti.

П. Besistička crtia ruka.

· Ekonomski postoji samo jedno objašnjenje za рад kurseva na berzi, a to je skakanje kamatne stope kao posledica razređivanja kapitala. To pak dolazi uvek kao posledica poleta konjukture. Kako to nije slučaj, znači da su po sredi psihološki i berzansko-tehnički razlozi.

Psihološki razlozi mogu da igraju izvesnu ulogu u Evropi s obzirom na međunarodnu situaciju. Pitanje carinske unije nije rešeno, već je odloženo i ono će se pojaviti u još mnogo opasnijoi formi posle odluke Haškoga suda bez obzira na to kako će ispasti odluka. Jer ima zemalja koje ne mogu da je prime ni u kom slučaju zbog toga što smatraju da bi time bili ugroženi njihovi ekonomski i politički interesi. Ali nikakvih psiholoških razloga ne može biti u Americi. Politička situacija je, može se reći, sjajna, pošto je Amerika gospodar Tihog i Atlantskog okeana i pošto su se sve države Južne Amerike predale Severo Američkim u spoljnoj politici. Pa ipak na nju-iorškoj berzi padaju kursevi. Dugotrajno opadanje kurseva učinilo je da su se berzijanci sve više orijentirali a la bes. Mi smo svojedobno referisali o akcji uprave nju-j{orške berze (koja je potpuno samostalna prema vladi) protiv besista. Zabranjeno je berzanskim posrednicima da daju komade na zajam. Bezobzirnost besista poslednjih dana izazvala је toliko uzbuđenje u Americi, da se u javnosti pojavliuju glasovi za donošenje teških kazni protiv svakoga ko prodaje na berzi ili van berze hartije od vrednosti a decouvert. Uprava berze priznaje da je zlo stanje nju-jorške berze za 30—40% prouzrokovano besističkim napadima na papire i da se tome mora da traži

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 349

lek. Evo Što na pr. telegrafiše iz Nju-jorka korespondent „Tajmsa” od 18. maja, jednoga od najtežih dana na evropskim berzama u ovoj godini.

„Berza ponova slaba. Popravke kurseva na Osnovu tehničke pozicije tržišta — izgleda da ima mnogo prodaja a decouvert, koje se pokrivaju — bile su kratkog veka. Rđavo raspoloženje zakačilo |e prvo bakafne papire, pa se prostrlo na sve ostale. Kad se u toku

berze pojačale blanko prodaje, pojedini papiri padoše

za 1 5 dolara. Besistička napast davi i ostale evropske Бегеј“.

Evo šta piše o besistima vodeći francuski list „Ulntormation”:

„Pre sastanka su berzijanci očekivali rđavu sednicu s obzirom na besu u Nj-jorku i slabost Berlina i Londona. Međutim u početku sednice nekoliko besista su se pokrivali, usled čega su se kursevi malo oporavili. Ali je pesimizam brzo ovladao i počeo da obata VOdeće papire kao što su akcije Banque de France, na koje su naročito udarile besiste. Zatim Kanadijan Pacifik i Rio”. |

U Americi je uprava berze preduzela i poslednju meru, pred kojom se dugo ustezala. Odlučila je, da [0]

berzanski posrednici redovno saopštavaju imena onih,

koji špekuliraju a la bes. Ko poznaje liberalni duh Amerikanaca, taj će razumeti, koliko je očajno stanje, kad se pristupa ovoj meri. Dnevnik berzanskog posredništva je najveća tajna. Nikad u nju niko ne zagleda. Ali kad je u pitanju nacionalni interes, onda pada svaki obzir.

Francuska vlada takođe pomišlja na nove mere protiv besista. ;

Svaka država ima pravo i dužnost da se brani od bese na domaćim berzama. Borba protiv bese ne znači i borbu protiv besista. Tek kad posle prve iscrpi sva sredstva, vrši se olanziva protiv besista.

Može se reći da nikad posle rata međunarodno tržište kapitala nije bilo u tako nepovoljnom stanju kao poslednjih mesec dana. Bilo je berzanskih kriza u pojedinim državama, naročito pod neposrednim dejstvom deflacije. Bilo je momenata kada je berzanska kriza postojala istovremeno u nekoliko država. Ali još nije bilo ni jednoga dana, a to li jedne nedelje ili jednog meseca, da kursevi na svima berzama neprekidno popuštaju. Ne može ništa biti ni od industrije ni od trgovine pa ni poljoprivrede bez berze. Preko berze se nabavlja potreban kapital za proizvodnju. Zbog toga se mota da potraži način da se spreće uzroci i katastrofa na berzama ,u koliko ona dolazi od tržišno-tehničkilh faktora. | |

ШИ. Ор: згаб тастопог 7ајта.

Eto pod kakvim se teškim prilikama vrši upis našeg stabilizacionog zajma! Njegov emisioni kurs je i pri potpisu ugovora, kad berze još nisu bile pod takvom дергеsilom i kad se očekivalo da će situacija da se popravi, bio iznad parileta našeg drž. kredita oličenog u našini državnim hartijama u Nju-jorku i Parizu. U međuvremenu pali su i naši drž. papiri u Njujorku i Parizu. Blefove obligacije padale su sistematski od kako je otpočet

upis. Čovek dobija utisak da ih neka neprijateljska ruka ~

pritiska. Zna se dobro da je emisija prve tranše Blerovih obligacija propala zbog strahovite propagande protiv naše države od strane nama neprijateljski raspoloženili elemenata. Blerove obligacije 7% koje su notirale |oš pri početku upisa preko 82, pale su na 79. A kod 8% Blerovih obligacija, pao je novac na 87. S obzirom na situaciju u Nju-jorku taj pad nas ne bi iznenadio i zbunio, jer ne mogu ni naši papiri da budu pošteđeni od