Народно благостање

13, јуни 1931.

V. Bajkić

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 369

„UTINA Г МАЈКА

— Etape razvića naše Narodne banke —

I. Zlatao tele.

Privatno-privredno novac je oblik imaovine. A imaovina je skup dobara i prava. Dobra služe proizvodnji i potrošnji. Dobra i usluge stiču se proizvdnjom

ili razmenom. Razmena se u današnjem društvu vrši,

putem kupoprodaje, a novac je njezino oruđe. Ko ima novac, može da ima sve što optiče među ljudima —na-– ravno u koliko lizičke smetnje nisu na putu. Plemeniti metali su od pamtiveka služili kao štof za iskivanje kureninog novca, a međ njima je zlato van konkurencije. Ko ima zlato može dakle da ima sve što optiče među ljudima. Otuda čovek još u dalekoj prošlosti napušta svog pravog Boga i počinje da se klanja teletu od zlata. Otuda se veliki deo umova u toku vekova trošio tražeći sintetičko zlato. To su bili alhemičari. Pronalazak veštačkog zlata razrešio bi ljudstvo snova o obetovanoj zemlji, stvorio bi na svakom delu zemlje uslove da poteku med i mleko.

Tražilo se veštačko zlato pa se umorilo. Alhemiju odmenjuje apsolutistička ekonomska doktrina, poznata pod imenom merkantilizma. Merkantiliste stoje takođe pod uticajem hipnoze zlata, i za njih je zlato najsavršeniji oblik bogatstva kako za pojedince tako i za narode; ali u pogledu puta i načina dolaženja do zlata razlikuju se oni bitno od alhemičara. Oni oglašuju Torsiranje izvoza i bremzovlanje uvoza za savršena srestva nacioOnalnog nabavljanja zlata. Zlata ima dosta u svetu, vele merkantilisti i problem je samo doći do njega. Najbrže {e sretstvo pljačka, ali ne i najsigurnije. Ostaje dakle jedini izlaz da se što više dobra izveze. Razlika između izvoza i uvoza plaća se zlatom. U koliko je aktivniji trgovinski bilans, u toliko je veći priliv zlata.

Merkantilizam je za običnog čoveka koliko pojaman toliko primamljiv. To je u stvari primena iskustva međ pojedincima na odnose među narodima. Ali izvođenje te ideje je vrlo teško. Ne može se izvesti dok se ne proizvede. Za proizvodnju su potrebni: priroda, rad i kapital. Priroda je obilna, rada je takođe bilo obilno u eri merkantilizma, ali je u toliko bila veća oskudica u kapitalu. Kapital je proizvedeno srestvo proizvodnje. Kapital je fabrička zgrada, uređaj, sirovina i t. d. Danas se sve to može dobiti putem robnog kredita, ali u početku kapitalizma samo se novčani kapital mogao dobiti na zajam. Kako je novac bio pravljen od zlata, to: znači da je za izvođenje ideje merkantilizma bilo potrebno zlato. Trebalo |e prvo doći do zlata, koje služi kao kapital, da bi se mogla dobra izvesti, pa da bi se došlo ponovo do zlata. To je bila tragedija merkantilnog učenja; to je njegov — circulus vitious.

II. Izmeđ inilacije i oskudice novca.

Skotlanđanin Džon Lo upućuje jedan memorandum irancuskom kralju, u kojem dokazuje da za dobivanje kapitala nije potrebno zlato, može on da se pravi od hartije i da se njime u unutrašnjem prometu potpuno zadovolje potrebe za kapitalom. Treba samo osnovati novčaničnu banku i dati joj pravo da izdaje novčanice.

· Fiat money!

Ne može se reći da pre pojave asignata narodi nišu

znali za depresijaciju novca. Naprotiv, istoria novca

nije ništa drugo no istorija kvarenja i kalupljenja istoga. Sama vlast, koja je novac puštala u opticaj, sistematski ga je smanjivala i po težini i po sadržini plemenitog metala. Ali je tek izumetak Džon Loa doneo potpunu katastrofu novca. On je istina uspeo da iz ničega napravi novac, ali isto tako da od novca napravi ništa. Za čoveka koji razmišlja o socijalno-ekonomskim problemima nema interesantnije lektire od istorije Engleske banke i peripetije kroz koje je prošao narod zbog njezinih

eksperimenata. -

Iskustvo sa inflacijom izazvalo je sasvim prirodno reakciju kod uprave banke, te je još u XVIII veku uneseno u njen statut načelo likviditeta, po kome se ne sme da pusti u opticaj novčanica više od 300% zlatne podloge. Sledstveno ako se pogorša podloga, banka ima da povlači novčanice iz opticaja, da bi održala statuiranu relaciju. To je dovelo do katastrofe. U ratu s Francuskom 1792/93. godine, begstvo zlata iz banke bilo je, pojamno, vrlo veliko, tako da je podloga pala na 9% opticaja. Držeći se strogog propisa likviditeta, banka počinje da povlači brutalno novčanice iz opticaja i to usred rata, kad je po iskustvu potreba za platežnim srestvima mnogo veća. Ta je politika izazvala bankrotstvo u masi. Od četiri stotine banaka stotina je pala pod stečaj. Posle toga eksperimenta banci je bilo iasno da kontrakcija novčaničnog opticaja može biti isto tako štetna ikao i inflacija. I kad je četiri godine docnije usled ponovnog konflikta sa Francuskom metalna podloga počela da se gubi i pala na 11% banka nije imala kuraži da primeni načelo likviditeta. A kako je s druge strane bila očigledna opasnost da će narod zamenom za novčanice izvući i poslednju zlatnu monetu iz njezine kase, zatražila je ona od vlade da uvede prinudni kurs i odobrenje da pusti u opticaj novčanice od jedne i dve funte.

Prinudni kurs je sačuvao ostatak zlata u bančinim podrumima. Eksperimenat se pokazao uspešnim, јег је narod bez ustezanja primao novčanice od jedne i dve funte. Pokazalo se da načelo likviditeta nije jedino spasavajuće i da može opticaj da ostane zdrav i onda, kad {e metalna podloga manja od jedne trećine. To je bila nova reakcija u upravi banke. Novo duševno raspoloženje, koje je ponova otvaralo vrata inflaciji. Posle zapleta nastao je ekonomski polet i kako je banka držala eskontnu stopu vrlo nisko, to je usledila velika tražnja za kreditima. Lisnica je skočila od 3 na 20 miliona funti sterlinga. Banka je strogo pazila na to da budu samo poslovne menice, tvrdeći da poslovna menica pretstavlja već obavljen posao, i da obavljen posao ima prava na novčahice ma i po cenu povećanja opticaja. Naravno da je ubrzo naišla depresijacija novčanica u

„vidi disažije prema zlatu.

Periodična kriza u vezi sa novčaničnim opticajem dozlogrdila je i vladi i parlamentu. Godine 1809. vladalo je zbog ažije uzbuđenje u celoj Engleskoj. Samo se o tome govofilo i pisalo. Najveću senzaciju je izazvala knjiga najvećeg ekonomiste do danas, Davida Ricarda, koja je objavljena takođe 1809. godine pod naslovom: „The high price of the Buillon”. Obrazovan je parlamentarni anketni odbor, da prouči prirodu emisionog