Народно благостање

Страна 370 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 24

posla i da se nađe naćin da se učini kraj tim periodičnim kriižama. Ricardo je tvrdio da je injlacija jedini uzrok visokih cena. Banka je kategorički pobijala to tvrđenje „jednog berzijanca i privatnogs naučnika”, kako је опа ironično nazivala Ricarda. Naravno da nije oskudevano u službenim ekonomistima, koji su na dugačko i na široko dokazivali, da je pogrešno njegovo gledište. Ali je izveštaj anketnog parlamentarnogz odbora dao puno zadovoljenje Ricardu, a šamar upravi bančinoj.

Najvažnije mesto u izveštaju odbora glasi:

„Dogod |e kamatna stopa novčanične banke niža od stope dobiti trgovca, dotle je tražnja za kreditom neograničena i banka je nikad ne može zadovoljiti”.

Učešćem Rikardovim i ostalih stručnjaka i naučnika u ovoj debati, stavljena |e definitivno politika novčanične banke u red problema Političke Ekonomije, a specijalno teorije novca. Dotle je novčanična banka bila naizmenično pod uticajem rutine i nauke, a posle (оса je ona došla pod isključivi uticaj nauke. I posle toga se mnogo gorešilo od strane uprava pojedinih novčaničnih banaka u svetu, ali se svaka greška pravdala naučnim. argumentima.

Kao što se danas ne može da zamisli vođenje agraine politike, bez poznavanja nauke o poljoprivredi i bez oslanjanja na nju, tako se ne može zamisliti ni novčanična banka bez naslanjanja na teoriju O nOVCU.

ij, Osnivanje naše Narodne banke.

Godine 1883. je stupio na snagu zakon o Privilegovanoj Narodnoj banci Kraljevine Srbije. Teško da je tada bilo i jednog čoveka u zemlji, kome je bila dobro poznata istorija i teorija novčanične banke. Bilo je i tada prolesora, kao i danas, ali profesor najmanje mora da poznaje predmet koji predaje. Uostalom ako je bilo koga u zemlji, koji je poznavao to pitanje, njegov se glas nije čuo za vreme priprema i uvođenja tog zakona u Život. Njegovi tvorci su bili ljudi od prakse, rutinieri. Njihova pretstava o novčaničnoj banci iscrpljivala se u želji, da se njom dođe do jeftinije kredita. To važi ne samo za trgovce, koji su pomagali tu stvar, već i za samu tadanju vladu. Vlada je smatrala da Narodna banka treba da bude „stub državnog kredita”, ustanova, koja će davati državi para, kad ih na drugoj strani ne može da nađe. Isto to su imali pred očima i osnivači. Centralno mesto u proglasu komiteta. za propagandu ојаз о је, да се поубатспа banka doprineti, da se naša izvozna i Unutrašnja trgovina, kao i naša industrija, učine nezavisnim od inosfranstva. A na drugom mestu u proglasu se nalaze sledeće reči Ministra narodne privrede:

„Banka će imali za zadatak da prikuplja neproduktivne kapitale, da ih centrališe i da ih sprovede u ekonomske kanale zemlje; njezin će glavni zadatak biti da organizuje i obezbedi narodu kredit koji je najmoć-= niji ekonomski faktor!

Iz svega se ovoga vidi da ni ministar ni osnivači nisu imali pred očima čak ni banku Džona Loa. Nigde se iz prethodnih radova ne vidi, da se očekivalo da Narodna banka, putem štampanja novčanica, stvori kapitale, koji ne postoje. Nije se uopšte reflektinalo na lHiat money! Osnivači su imali, prema podacima koji nam stoje na raspoloženju, pred očima običnu kreditnu banku po tipu Credit mobilier, braće Perera, koja se početkom druge polovine XIX veka raširila po celoj Evropi, a naročito u Beču u obliku Kreditnog zavoda za trgovinu i industriju koji je ovih dana. pao u teškoće. Nigde se ne govori o tome da će banka moći da stvara

kapital štampajući novčanice, već da se prikupljanjem neproduktivnih kapitala u zemlji centrališu velike sume i da se stavljaju na raspoloženje narodnoj privredi putem kredita. To |e, kao što znamo, funkcija |edne obične kreditne banke. To su imala braća Perer pred očima kad su inaugurisali osnivanje mobilijarnih banaka.

Naravno da je bilo beskrajno mnogo naivnosti u shvatanju, da u zemlji ima tako mnogo neproduktivnih kapitala, da će banka moći da učini zemlju nezavisnom od inostranstva u pogledu nabavke kapitala.

Koliko su malo osnivači znali šta je novčanična banka, najbolji je dokaz činjenica da, pošto je banka onsovana i bila već pred otvaranjem šaltera, niko |oš nije mislio na porudžbinu novčanica. Da nije belgiska Narodna banka pozajmila svoje rezervne novčanice Privilegvovanoj Narodnoj banci Kraljevine Srbije, ne bi ova mogla da počne posao još najmanje godinu dana usled nemanja novčanica. U zakonu i statutu o Narodnoj banci nalazi se još vrlo mnogo podataka o tome da ni vlada, ni osnivači nisu imali pojma što je to поусаnična banka. Tako na pr. ona je bila ovlašćena da daje zajmove na zemaljske proizvode i espape, koji nisu podložni skorom kvaru, i da digne magacine za takve proizvode i espape. Što je ta odredba ušla, da se lako razumeti, pošto su u glavnom izvoznici osnivači Narodne banke. Oni su osećali najveću potrebu za kreditima na robu, a nisu znali da taj posao ne može da radi novčanična banka.

U vezi tih originalnih propisa spada i omai po kome Narodna banka može da prima u zalogu zlatne stvari. I nax|zad propis po kome treba da prima uloge na štednji i plaća kamatu na njih.

Vrhunac rutinerstva po ovom poslu ogleda se u | činjenici да |e Narodna. banka ovlašćena bila da izdaje novčanice u zlatu, zamenjive u svako doba za zlato, odnosno zlatan novac. Novčanice su glasile na dinare, međutim, zlatnih dinara nije u opšte bilo, odnosno vrlo malo. Istina veliki deo plaćanja vršen je zlatnim novcem, ali taj zlatan novac su bili dukati. Jedan dukat je vredeo nešto preko 11 dinara; prema tome novčanice od 1000 i 100 din. nisu bile deljive dukatom, tako да је isplata novčanica u zlatu bila gotovo tehnički nemoguća.

Celokupno shvatanje novčanične banke od strane osnivača našlo je izraza u čl. 1. zakona koji glasi:

„U cilju da se sa jeftinim kapitalom i dobro urcđenim kreditom trgovina i radinost u Srbiji unaprede, Kraljevska vlada se ovlašćuje ovim zakonom da ustanovi Narodnu banku”.

IV. Diktatua stebrtae novčanice.

Jedan rimski šaljivčina je kazao da je istorija učiке са života. Naivni ljudi smatraju tu uzrečicu za maksimu. Međutim jedna od osnovnih osobina čovekovili је da ne uči ništa jedan od drugoga, da se ne koristi tuđim iskustvom, već da sam stiče sopstveno iskustvo. Istorija Narodne banke Kraljevine Srbije u osnovi |c slična istoriji ma koje druge novčanične banke. -

Neverovatno je slična istorija sviju novčaničnih banaka. Uvek iste greške, ista diskusija i isti argumenti. Pri tome su banke obično bile na strani rutine i u borbi sa naukom. Tako |e bilo i kod nas.

Tofalan neuspeh Narodne banke Kraljevine Srbije u prvoj i drugoj godini njezinog rada, koji se ogledao u činjenici da su se novčanice sutra dan po puštanju u opticaj vraćale banci, a što je imalo više uzroka delimično organskih, delimično prolaznih, dalo je povoda