Народно благостање

21. јуни 1931. _ НАРОДНО је, да се спроведе рестрикција кредита. У вези те одлуке Рајхсбанка је обуставила куповину меничног материјала на приватном тржишту и по приватном дисконту. Првокласни материјал је Рајхсбанка преузимала само још на својим шалтерима чиме је добила могућност, да контролише сав ме нични материјал.

Почетком ове недеље прилике су се из основа промениле, пре свега због Хуверовог предлога о мораториуму репарација и због вести о евентуалним кредитима американске Федералне резервне банке од 300 милиона долара у корист Рајхсбанке. | | |.

__Као последица ових вести престао је одлив девиза због чега је и Рајхсбанка одустала од рестрикције кредита, очекујући, да ће инострани кредити ускоро опет притицати и да ће доћи до већих приватних иностраних кредитних понуда.

За случај, да се преговори са Федералном резервном банком у погледу поменутих кредита не би могли завршити до ултимо месеца, и ако до тог времена не дође до приљива приватних иностраних кредита, онда ће вероватно доћи до поновне рестрикције кредита, јер би иначе ултимо ликвидације са својом повећаном тражњом кредита код Рајхсбанке могле имати за последицу, да се покриће немачке марке спусти испод предвиђене минималне границе.

i — e — e — | | ()Dadanje cena poljoprivrednih Smanjenje proizvodnje vina proizvoda i njihovo. katastrofalut Francuskoj no dejstvo na polioprivrednu proizvodnju prinudđile su vlade a 0 попа тппособтојпе гакопзке шехе i preventivne odredbe; one su ostale više manje bez dejstva, a u vrlo retkim slučajevima imale su za posledicu, da su ublažile krize. Sretstva, kojima se operiše, ima bezbroj; ali su najvažnija: nagomilavanje robe u proizvođačkim zemljama i povišenje carina u uvoznim državama. Međutim se pokazalo, da su sva ova sretstva na duže vreme ostala neupotrebiva.

' Nagomilavanje zaliha može samo privremeno sprečiti srozavanje cena; kroz nekoliko meseca postale su i nagomilane zalihe besistički faktor, zbog neizveznosti i stalne opasnosti, da se tom politikom neće moći mastaviti. Slučaj sa amertikanskim Farmbordom je više no poznat.

Profekcionističkim merama, kao što su to carine mogu se izvesno vreme održati visoke cene, ali se njima stvara mogućnost, da se prekomerno poveća nerentabilna proizvodnja.

Ako nema izgleda, što je sada slučaj, da bi moglo doći do oživljenja potrošnje onda ostaje kao jedino efikasno sretstvo smanjenje proizvodnje. Jedino putem smanjenja ponuda može se postići porast cena — ili barem sprečiti njihovo dalje opadanje. Ali je smanjenje proizvodnje put, kojim se neverovatno teško ide. On implicira veliku meru uviđavnosti seljaka i energično zauzimanje vlade. To je posledica, da je taj način lečenja krize ostao nepopularan.

Zbog toga zaslužuje punu pažnju novi zakonski predlog francuskog Ministra poljoprivrede g. Tardijea, koji je pošao tim teškim putem, i koji ima nameru da pomoću restrikcija proizvodnje ukloni krizu u kojoj se nalaze proizvođači vina, najvažnije francuske poljoprivredne grane.

Predviđene su sledeće mere:

БЛАГОСТАЊЕ Страна 409

1) sađenje nove loze opterečuje se porezom koji ima prohibitivno dejstvo;

2) prinos starih vinograda se posle izvesne visine opferećuje progresivno rastućim porezom;

3) ako potrošnja ipak još ne može biti plasirana, onda postoji namera, da se blokira deo berbe.

Za male i najmanje proizvođače predviđeni su izvesni izuzetci. Oni mogu svakih pet godina da povećaju svoje vinograde za jedan hektar, bez povišenja poreza.

Od protivargumenata, koji su se u velikoj meri pojavili dva su interesantna. Prvo se kritikuje, da ne može država da izvede restrikciju proizvodnje, već da to mora da potiće od strane proizvođača. Protivu toga treba opet istači, da se bez državne intervencije odnosno zakonske odredbe smanjenje proizvodnje ne može brzo i uspešno sprovesti. To dokazuju bezuspešna nastojanja vođa amerikanskog Farmborda. Pojedini proizvođač pristaće na smanjenje proizvodnje samo ako od toga vidi koristi odnosno ako je ubeđen, da će i drugi biti prinuđeni da rade kao i on.

Ako ima niske produkcione iroškove nastojaće da pomoću povećane proizvodnje poveća zaradu. i

Kao drugi profivatgument se navodi, da bi granica za slobodno povećanje proizvodnje kod malih vinogradara bila dovoljna da pokvari eventualno. postignutu harmoniju između potrošnje i proizvodnje. To ne može biti ozbiljan argumenat, jer u slučaju da bi svi mali vinogradari- povećali proizvodnju do zakonski dozvoljenog optimuma, onda ne bi bilo teško proširiti zakonske mere i na male seljake.

НЕ (1: OKO I_C

Пре кратког времена: запо-

Трговинско-политички положај Пољске

преговори Пољске са Аустријом и Чехословачком. Пољска се труди да новим уговорима осигура себи већи извоз стоке, који је опао откако се Чехословачка налази у царинском рату са Мађарском. Пре су чехословачке царине на свиње биле везане релативно ниско у тарифном делу трговинског уговора са Мађарском, чиме су се користиле и остале државе увознице па и Пољска на темељу клаузуле највећег повла-

царине на увоз стоке из осталих држава тако су повишене да је то имало знатног утицаја на увоз свиња.

С друге стране претстојеће трговинско - политичке мере у Аустрији угрозиле су пољски извоз свиња, које су се досада изнад тежине од 110 кгр. живе ваге могле слободно увозити. Та граница је у новој тарифи подигнута Ha 150 кгр., а то практично значи отежање увоза. И уопште изгледа да ће Пољска у новом уговору рђаво проћи. Њен извоз јаја у Аустрију развијао се досада сјајно захваљујући ниским везаним ставовима у аустро-мађарском трговинском уговору и клаузули највећег повлашћења. У новом уговору са Мађарском Аустрија је овој контингентирала увоз јаја, И Пољска ће морати пристати на контингенте у новом уговору.

Међутим и она спрема нову царинску тарифу, која садржи 5200 ставова на место досадањих 1742. За већи део артикала предвиђа се удвостручена и утростручена царина.

Пољски извоз развија се веома тешко.

зеневанвшшниниванинвавпниимишинпнишџисишнсшиинликивисоистасивинаовинацнвипцинцн— ољсоннашисасвизипоминигкгниндиџинип = килсипшисиннскацвасг

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА JI

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

TRN) no | ЈЕ НАЈПОВОЉНИЈИМ

УСЛОВИМА

Доларске 79, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селигмеав 797 Доларске 7', п 8), Облигације Државног Спољног Зајма од 1922, године Џрлејњфиу 2'љ 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ) _

тевљининивиннинваиавивзанваиавенваннинввававананклнипшидишилвввапапшиноиннипшлиншоивввник

винипонаминпплвмопинининиининанницко»

чели су у Бечу трговински ~

шћења. Међутим је избио царински рат са Мађарском, а и.