Народно благостање

Страна 410. "НАРОДНО "БЛАГОСТАЊЕ || Бр, 26 ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА НОВЧАРСТВО — Потписан је уговор о чехословачком пе блу Оли пој

— Амстердамска Амстел банка, цедна од афилијација

бечке Кредит Аншталт, | затражила ЈЕ од својих поверилаца

мораторијум. Гро поверилаца са 'око 2 мил. ф. ст. потраживања (540 мил. дин.) налази се у Лондону. Амстел-банку је Кредит Аншталт основала 1920; год. у савезу са банкарском кућом Хопе и Комп. са главницом год 12 мил. форината (264 мил. дин.) од чега је 6 (132 мил. дин.) уплаћено „За Кредит Аншталт је њена. холандска, афилијација. била од особите користи за време. аустријске инфлације. Претседник Амстел Банке је директор Нојрат, директори Др. Рајнер и

— Железничко друштво MIO А АРА завршило је пословну годину са добити од 399,553 зл. франака (3,5' милиона динара) према 290.850 (3,2 милиона ден.) пребашње године. Од тога'"ће се 5 од сто привести резервном фонду, а 95 од сто фонду за откуп облигација. Како је по“ знато ' друштво само. не управља својим железницама, већ оне потпадају дирекцијама железница оних држава, у којима се налазе. Друштво је досада откупило велики део облигација. Приход 'од некретнина смањио се од 330.000 на 70.000 зл. фр. (3,60 кил. односно 700.000 дин.) због експропријације непокретности у Уталији, док се приход од хартија од вредности повећао од 126.000 на 233.000 зл. фр. (1,4 одноCHO 2,6 мил. дин.).

— Odžačka štedionica, koja je osnovana još 1871. сод., i koja је uživala veliko poverenje ulagača, zatražila je 18. o. m. kod Okružnog suda u Somboru prinudnu nagodbu van stečaja uz ponudu od 50% poveriocima a 100 od sto ulagačima sa iznosom do 10.000 dinara. Rok prijave je do 24. jula o. g. a ročište 29. jula o. S. Pravi razlog ove insolvencije još nije poznat.

= di да се криза неповерења у Аустрији поправља. Стање улога код великих бечких банака се за 45 мил. шил. (360 мил. динара). поправило према прошлом месецу и износи 1299 мил. (10,4 милијарди дин.).

— И у Холандији су почели крахови банака. Банка Хел и Комп. у Гос пала је под стечај. Тиме је оштећен доста велики број пољопривредника: Ово је трећи случај стечаја банака у кратком размаку времена.

— још 1926. године основан је у Америци Институт за међународне финансије, који стоји стално у контакту са универзитетима, а задаћа му је да обавештава американску јавност о стању кредита појединих светских држава, које стоје или би хтеле ступити у финансијске пословне везе са Америком. Институт је стварно савесно испуњавао своју задаћу и издао досада 38 студија о 28 држава. Међутим изгледа да студије нису довољно информативне те се не читају од широке публике. Ова је и после трпела велике штете на курсевима страних државних папира. Кад се узме у обзир да од 17,5 милијарди долара американског капитала у иностранству 10 милијарди лежи у хартијама од вредности, може се разумети, колику штету трпи Америка, кад завлада "неповерење, које обара курсеве папира далеко испод праве вредности, што редовно искоришћавају дотичне државе да их откупе. Због тога се ових дана проводи реформа Института за-међунаредне ТИЈ да би: од: њега било користи,

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ ~. |

· — Грчка влада намерава да конвертира све унутарње зајмрве, чиме се "постићи уштеду на-камати у износу од 135 мил; драхми (55,4 "мил, динара). Конвервију ће провести Народна. банка заједно са Атинском банком. ;

од сто од 50 мил. дол. (2,8 милијарди дин.) код банке Лазар Фрер, Банк де лунион паризиен и унион еуропен. Зајам је требао да износи 75 мил. дол. (4,2 милијарди дин.) на колико је влада добила овлашћење од парламента. Међутим изгледа да није могло доћи до споразума са зајмодавцима. Као гарантију за зајам Чехословачка залаже монопол дувана.

— Engleska je istovremeno sa amerikanskim predlogom o Odobrenju moratoriuma Nemačkoj odobrila i svojim dominijonima dvogodišnji moratorium; radi se o iznosu od 7.0 miliona funti sterlinga godišnje. Ova će mera biti od naročite važnosti za Australiju, koja se nalazi u finansijskim poteškoćama.

— Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je kredit od 5 mil. . din. za unapređenje ribarstva. Istovremeno ministarstvo je nabavilo alat i drugi pribor za ribolov koji će se razdavati svima tibarskim zadrugama. Ove godine će se davati u zakup sva jezera i lovišta po novom pravilniku, prema kojem će se moći postići najveće iskorišćenje.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— У Београдској Трговачкој комори је одржана 21. ов. мес. годишња скупштина Главног савеза виноградара и воћара Краљ. Југославије, на којој су учествовали делегати из целе државе. Констатовано је да су цене виноградарских производа у текућој години толико пале, да се искључује сваки рентабилитет обраде винограда. И поред тога што је трошарина на вино снижена од једног динара на 50 пара по литру, трошаринско оптерећење са државном и самоупразном трошарином износи још увек 2.50 до 3 дин. по литру. Да би се донекле ублажила винарска криза скупштина моли да се предузму следеће мере: 1) да се трошарина на вино потпуно укине. Ако је то немогућно из фискалних разлога, опда задржати као највеће оптерећење на вино 60 пара по литру; 2) да се све државне, бановинске и општинске таксе на вино, воћне ракије и дестилат вина укину и претворе у једну паушалну таксу, која би се разрезала по кафанама и ксју би плаћао потрошач; 3) да се општинама забрани оптерећење вина увођењем споредних дажбина на вино, као калдрмине, кантарине, контролне и манипулационе наплате; 4) да се најстрожије забрани фабрикација свих воћних ракија употребом шпиритуса као и употреба индустријског алкохола; 5) да се безалкохолна пића оптерете исто као и вино; 6) да се повољним трговинским уговорима олакша извоз вина; 7) да се с обзиром на пасивност виноградарске производње обави ревизија чистог катастарског прихода виноградарских земљишта; 8) да се обезбеди гајење само оне врсте лозе, које најбоље одговарају за квалитетну производњу вина; 9) да се извозне премије на вино наплаћују одмах при извозу вина од најмање 5 хектолитара и да се уведе премија за извоз сирћета; и 10) да влада подејствује код француске владе да сеи нашој држави обез- . беди што већи контингенат извоза у _ Француску и њене колоније.

— У Пироту је одржана 23. 0. м. велика конференција произвођача и извозника кашкаваља из нишавског и царибродског среза. После свестраног претресања питања

|о рационалној производњи и извозу кашкаваља, упућена је | резолуција Министарству трговине и индустрије, у којој

моле да се што пре предузму радови око подизања једне веMuke модерне хладњаче у Пироту. У резолуцији се истиче неопходна потреба ове, пошто овај крај извози годишње

око. 80 до. 100. вагона, што доноси чистога прихода око 30" - мил. динара. у