Народно благостање

Страна 456

куповну снагу новца, односно подиже цене, док вредност новчанице не дође на нулу. Тиме се уништавају сви повериоци у домаћој валути и имаоци хартија од вредности, а богате имаоци валута и златних вредности. То је економска и социјална револуција. _ Немачка има да бира између два зла: дефлација или инфлација, и то искључиво кривицом њене владе, која је без потребе увела банкарски мораториум, примила гаранцију за Данат-банку уместо

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр, 29

да да тражене концесије за обезбеђење кредита на страни. ј

У случају да по питању иностраног кредита буде постигнут споразум може се Немачка извући из горње дилеме, али само под претпоставком потпуног повраћаја поверења код широких маса у постојеће стање. То се може постићи само путем уништења свију супротности између Немачке и Француске, Само Француска може сачувати немачки државни брод да не удари ни о Сцилу ни о Харибду.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

5 етра Социјализација домаћих и страних платежних сретстава и кредкта у Ме

мачкој

Катастрофално дејство инфлације за време и после рата зарило се тако дубоко у душе европских народа да _____ се на свима тачкама осећа страх од понављања експеримента. Мораторијум правни и фактички је оруђе дефлације. Инфлацији није потребан мораторијум. Немачка показује најјачу антиинфлаторну тентенцију. Томе је много допринео утицај Д-ра Шахта, највећег дефлационог диктатора у историји света. И ако непомирљиви опозиционар, ипак га је влада привукла у све разговоре о стању и мерама. Осећајући катастрофално дејство мораторијума, Немачка га је. суспендовала и пришла другој једној мери која се може да назове ублажени мораторијум. Она је содијализирала кредит и сва домаћа и страна платежна сретства. Банке отварају шалтере али исплате врше по увиђавности и то само пословноме свету. Штедни улози се не исплаћују у опште; исто тако се девизе дају према увиђавности. Домаћа и страна платежна сретства дозирају се као медецина.

Они који имају потраживања код банака могу доћи до новца. Али они продуценти, којима су потребни кредити у очајном су стању. Приватне банке наравно не могу више давати кредите. Рајхсбанк спроводи безобзирну рестрикцију кредита. Она се грчевито крампонира за свој данашњи девизни сток који је нешто испод 40% и ако је донесена одлука да се може да спусти до 30%. Држава је приграбила "све злато и дели га грађанима према увиђавности.

То стање не може да траје ни две недеље. Социјализадија злата је узрок и изговор за цео свет да не одговара својим обавезама. А то ће прво осетити државна каса 'од које данас у Немачкој живе милиони. Исто ће тако настати сужавање волумена послова (без пара и кредита) и пагомилавање незапослености.

Спољна трговина целога света мора рапидно да опада. Услед обуставе нотирања марке у иностранству, а то је последица немачког мораторијума за плаћања на страни, нико неће дати робу Немачкој друкше но за злато, Немци међутим немају ни довољно новчаница а толи злата. Како она увози огромне количине бутера и других животних намирвица, то је још опасност да се у велихим градовима не појави оскудица у животним намирницама. Опадање увоза тешко ће да погоди Данску, Холандију, Пољску и Мађарску, Ове ће појурити са својом робом на остала тржишта и тако изазвати даљи слом цена пољопривредних производа.

17. јула испунидо се наше пророчанство у чланку „Си= туација“: детаљна трговина потпуно је стала. Нити ко плаћа кирију. Ни сопственици кућа неће плаћати ануитете услед тога Хипотекарне банке неће плаћати купоне и тиме

+ а

„ће бити компромитован најсигурније папир у Немачкој, кога „има врло много у рукама странаца. |

Новине јављају да управе великих берза у свету раде на томе да васпоставе редовно котирање марке и пенге. То је апсолутно искључено док постоји социјализирање злата у Немачкој и Мађарској. Марка се може само купити а не и продати, јер Немачка не даје девизе контра-домаћу валуту.

Према последњим извештајима изгледа да је од свију држава најјаче погођена Француска. На француским берзама курсеви су пали за скоро 20%. У то спадају и папири, као што су акције Француске банке. Француске банке имају још увек потраживање од немачких банака, још нису повукле све своје кредите. Али дејство на француско тржиште је више психолошко но економско за сада. Французи имају много немачких хартија од вредности преко Швајцарске и у Немачкој, а Француз као типичан рентијер најмање је отпоран на узбудљиве вести и због тога се депресија одразила прво на берзама. На супрот томе дејство на француску валуту није могло бити неповољно. Француска у толикој "мери потражује на страни, да сваки поремећај може само да има за дејство прилив са стране а никако одлив. Француски откази потраживања од енглеских банака изазвали су моменталан пад енглеске фунте испод златне тачке. Француска, Швајцарска и Америка су можда једине земље код којих је за дуго времена искључена опасност по валуту, — па ма какве пертурбације наступиле на светском новчаном тржишту. То су прве вести које имамо при закључку редакције, а тек ће се у току идућих дана показати право дејство немачког слома у Немачкој на Француску.

Исто је тако јако дејство било на Енглеску. Енглеска је великим сумама ангажована краткорочно у Немачкој, Чак је један део француског новца ишао преко Лондона у Немачку. Енглеске банке имају да изврше врло ве лике отписе на својим потраживањима у Немачкој, а исто тако и на немачким хартијама од вредности, које имају У већој количини. У осталом код Енглеске је још много важнија чињеница да она сматра да треба да помогне Немачкој новим кредитима. Енглеско банкарство се држи ојајно. Апел Енглеске банке имао је дејства, да се кредити не 01казују; ни једно тржиште не показује толику дисциплину као енглеско. |

Швајцарска је тесно везана са Немачком. Пре свега швајцарско новчано тржиште је одувек било прва етапа за бежање из марке и у опште капитала из Немачке. Швајцарска се већ годинама гуши у капиталу, који је већим делом немачког порекла. Али Швајцарска исто тако има много не-

Дејство немачког слома на остале државе