Народно благостање

_18, јули 1931.

мачких хартија од вредности и великих потраживања у Немачкој. Швајцарске банке такођер морају извршити велике отписе на својим потраживањима у Немачкој и на немачким хартијама од вредности. Иначе швајцарско тржиште се и даље гуши у капиталу, јер бегство из Немачке још увек има њега за циљ. Било је први дан нешто мало придизања новца, Немци су морали продавати девизе на Цирих, да би дошли до новца ради набавке најпотребнијих ствари услед банкарског мораторијума. У осталом возови за Швајцарску препуни су Немаца и врло је вероватно да ће велики број богатих људи, који су један део своје имовине пребацили у Швајцарску да напусте Немачку због страха од политичких догађаја и да се настане у Швајцарској. Она ће тиме само добити у погледу туризма.

У Холандији је такођер настало стропоштавање курсева, јер и она има много немачких хартија од вредности. Холандија је немилосрдно отказивала кредите Немачкој, што је веома изненадило Немце. Наравно ни Холандези нису успели да извуку своје паре и њих је закачио немачки мораторијум и сада морау да деле судбину осталих поверилаца. Изгледа да је најгоре прошла Мађарска. Мађарска је такође објавила тродневни мораторијум за банке и затворила берзе. Мађарско новчано тржиште одавна се налази у кризи. Мађарска има веома развијено банкарство, врло мудро вођено, које по своме волумену далеко надмашује економску снагу земље. Мађарска се у погледу банкарства може назвати хидрокефало; оно је много јаче развијено но што би то било, да се оно ослања искључиво на домаће финансиске снаге. Мађарско банкарство је веома вешто успело да покупи кредите са стране. Да није последње две године централно новчано тржиште у Француској, мађарске банке би повукле још више новца, јер су оне успеле да добију пара из Немачке, која и сама пати од оскудице капитала, и Американци а нарочито Енглези знатно су их помаram. Bam пре неколико дана су припуштени на холандским берзама 6% мађарски благајнички записи. Мађари нису моли никако добити регуларан дугорочни државни зајам из простог разлога, што то у Америци није могло ићи више од 1929. године и што Француска није хтела да чује. Због тога су и појединци били упућени на краткорочне зајмове у страној валути. Они су од тога чинили велику употребу. Свеопшта мађарска кредитна банка, члан Рочилдовог концерна, због тога што дугује огромне суме у страној валути, које скандирају такође у јулу месецу. Потреба за мораторијумом правдала се чињеницом, да иста банка дугује огромне суме од државе и разних јавних подузећа.

Ми смо уверени да је Мађарска увела мораторијум искључиво због плаћања иностранству.

Али Мађари нису довољно мислили о последицама те мере. Они су збиља ослободили све своје дужнике од обавеза према иностранству, али ако се те обавезе не буду У скором времену, вршиле, изгубиће мађарске банке на страни кредит и друго, мораторијум ће погодити целокупну националну производњу на начин који смо изложили у анализи мораторијума Немачкој. Мађарска је успела била да помоћу аустријско-италијанског трговинског уговора осигура себи врло повољну прођу пољопривредних производа, али је њезина индустрија већ неколико година 7 делимичној кризи. Ако сад куповна снага Аустрије буде опала, а Немачке је већ опала, онда још увек Мађарска може доћи пред проблем уновчења својих пољопривредних производа. У томе случају велико је питање да ли ће Мађарска бити у стању да издржи кризу.

За Аустрију се пише и говори, да се сјајно држи у овој ситуацији. Један страни лист „e ту скоро приметио, да то није никакво чудо да човек који пати од малокрвности

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 457

не може патити од конгестије навале крви у главу и у срце.. То међутим није тачно. Аустрија није малокрвна у томе смислу. Аустрија у погледу капитала боље стоји но Немачка. Каматна стопа у Аустрији је нижа него у Немачкој. Није тачно ни то да је Аустрија преболела главни удар кризом Кредитаншталта. Није - Кредитаншталт једина банка у Аустрији. Има још банака и код њих има улога на штедњу. А Аустрија је психолошки повезана са Немачком а тако исто и економски, да је апсолутно немогуће да она остане при овој мирноћи и при нормалном току економскога живота, Да нису претходили догађаји Кредитаншталта можда сам случај Меркур банке не би био тако тежак. Али овако он постаје ипак врло опасан. У толико пре што Народна банка и овде треба да пружи кредит из својих сретстава. Ако тако продужи доживећемо за последњих 150 година незиђено чудо да новчаничка банка обустави плаћање, јер она ће на крају крајева да се ангажује преко сваке мере у имобилним банкарским подузећима. У осталом нама изгледа да је у Аустрији ипак уведен моратоирјум, али без велике ларме, виа факти, У сваком случају девизе се на могу добити више од 10% (и ако се у Немачкој даје 20%). Врши се строга цензура под изговором да сени сувише много валуте и девизе траже од стране држава наследница.

„нв ———— Кад је 1930. тодине нагао пад цена житарица уродио кооперацијом источно и јужно-европских аграрних дрдржава, после кратког вре-

Триумф и крај средње:европског преференцијала 0 5 0 РЕА

мена проглашен је европски преференцијал за жита као једини спас европских аграрних држава. И ако је он с обзиром на принципе, на којима се заснива трговинска поли-

тика, т. ј. на начелу „дајем да даш“, изгледао неостварљивим, ипак је захваљујући издржљивости угрожених држава, великој трговинској политичкој увиђавности Немачке и најзад конструктивном плану Француске, постао трговинско- политичким постулатом одобреним од стране главних европских држава. Напор твораца идеје преференцијала за жита крунисан је огромним успехом. Он је први пут остварен крајем јуна и то на два разна начина: један је у трговинском уговору са Румунијом, а други је у италијанско-мађарско-аустријском склопу трговинских уговора. Због тога је потпис румунско-немачког трговинског уговора целокупна европска штампа забележила крупљним словима. У њему Немачка одобрава Румунији 50% смањења царина у виду преференцијала за јечам, 60% за кукуруз, обећава исти царински став за пшеницу који буде дала у преференцијалу Југославији, Мађарској и Бугарској, ублажење ветеринарских строгости за 30.000 комада свиња и одобрава исти контингент за рогату марву, који је дала Шведској. Затим се у уговору налази смањење царинског става за дрво на 85 пфенига од товара и везивање царинског става на живину и јаја, који сада уживају Југославија и Италија.

Немачка је службено изјавила да је добила пристанак од Румуније да исте преференцијале може уступити југославији, Мађарској и Бугарској, и изјавила готовост са своје стране да у томе смислу уђе у преговоре са односним државама. Са том изјавом достигао је европски преференцијал врхунац свога триумфа. Али ту почиње и његов

сумрак.

Приликом захтева преференцијала од стране средње и западно-европских држава нарочито се циљало на Немачку, што је она. највећи увозник пољопривредних произ-

i | | | | | | | | | | | | |