Народно благостање

Страна 458

вода. Тако на пр. Немачка је последњих година увозила 1,8 милиона пшенице, 1,2 кукуруза и 1,9 јечма. Док Југославија, Румунија, Мађарска и Бугарска заједно су извозиле „последњих година 0,8 милона тона пшенице, 1,3 милиона кукуруза и 0,8 милиона јечма. Немачка је сама дакле била довољна да преузме скоро цео вишак житарица југоисточбих европских држава. И сад кад су све правне основе биле готове за активирање преференцијала и спас југоисточних аграрних држава наступиле су околности које га ниште. У Немачкој је извршена у току 1930.—1931. године далекасежна преоријентација производње житарица: смањена је површина обрађене ражи за 7,5%, а површина 06рађена шшеницом повећана је за 21,2%; код озимног јечма 3: 16,7% а код пролетњег за 5,1%. При истом приносу по хектару значи то, да је у кампањи 1930.—1931. године принос пшенице за 800.000 тона већи но у претходној години, Ложда ће вишак бити и већи, јер за сада се ради о проценама приноса, које су вршене пре месец и по дана, а које су изостале иза фактичког стања утврђеног последњих дана. Министар Шиле изјавио је пре неколико дана да ће целокупни мањак пшенице Немачке у овој години изнети свега 230.000 тона место милион и 200 хиљада, као што је било у прошлој години. Значи да би Немачка ове године увезла свега 30.000 вагона, а то је толико колико износи вишак производње само код Југославије. Остале земље у том случају не би могле продати ни једног- килограма-односно ако би Румунија и Мађарска успела да продаду ту количину, онда не би могла Југославија да прода ништа у Немачкој. Али чак и да је министар Шиле претерао у својој процени потребе Немачке за пшеницом, ипак разлика не може бити велика. Потреба Немачке изостаје сада далеко ива количине, коју имају продати југоисточне аграрне државе. ј

|

Кад једна земља од 65 милиона становника у једном

артиклу, чија потрошња. износи неколико стотина хиљада |.

вагона, увози само 30.000 вагона, онда је сасвим појамно да

под данашњим приликама увоз пшенице може почети TEK |.

пред крај овогодишње кампање, може бити у априлу и мају · идуће године. То значи да до краја ове године ни једна југоисточна европска држава нема шпанса да прода ниједног кгр. пшенице у Немачкој и да су због тога скроз невероватне вести, које се колпортирају ових дана по страној штампи, да је објављен један већи закључак на Пештанској берзи за рачун Немачке. У осталом и ако би било увозника који би били вољни да сад увезу пшеницу, које има тако у изобиљу из овогодишње жетве, Немачка влада чини све што може да то омете. Немачка влада жели не само да се не увози ни један килограм пшенице за сада, већ на против да извезе нешто пшенице и да се и она појави ових дана као извозник на светском тржишту. Зато. су ових дана остварене две мере, од којих се једна односи на омогућавање извоза путем увозница, а други на квоту примеља-

вања. Ко год извезе данас из Немачке 100: кг. пшенице, до-

бије увозницу, која га овлашћује да без царине увезе одговарајућу количину. Тиме је у неку руку омогућено за-

падно-немачким млиновима који обично примељавају преко-.

океанску пшеницу због богатства у глутену, да још сада примељу немачкој пшеници извесну количину преко-океан»

ске под условом да извезу одговарајућу количину немачке ||

пшенице на светско тржиште.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 29

Много је важнија мера о примељавању, која је ових дана декретирана и по којој су млинови обавезни да у примољавању употребе најмање 97% домаће пшенице. Само за 3%. може се употребити страна пшеница. Од како су измишљене те квоте примељавања до сада није био случај тако високе квоте домаће пшенице, 97% домаће пшенице је исто тако као и 100%. Да би се измлео један вагон домаће пшенице мора се употребити само: 300 кгр. стране. Код таквог стања ствари тешко да ће се уопште појавити увоз стране пшенице сем што ће сами млинови куповати извесне количине стране пшенице богате глутеном да би додавали дома-

бој. Кад сви немачки млинови самељу ! милион кгр. пше-

нице, онда тек могу да потроше свега три вагона стране пшенице.

Горњи пропис о примељавању значи забрану увоза

шенице. Унутрашњим мерама искључена је употреба стране

пшенице, па ма она била добивена бесплатно.

Трећа околност налази се у економском стању Немачке створеном сломом последњих дана. Немачка је нагло осиромашила. Тај ће се процес даље развијати. Као што се зна, Немачка је пре рата јела више ражи но пшенице; међутим је после рата дошла обрнута појава као последица

o псбољшања' стандарда живота немачког народа. Под овако

катастрофалним економским стањем Немачке, природно је очекивати да се немачки народ понова почне да враћа ражи п кукурузу и да је могућно слетствено да немачка потреба за шненицом у овогодишњој кампањи буде сведена на нулу, тако да ће преференцијал остати мртво слово на хартији,

U pogledu primene Huverovog nacrta došlo je u Parizu do naсејпог sporazuma, ali su ipak još neka tehnička pitanja osfa-

Reparacije

la nerešena. Osmatrano sa formalne strane, čitav predlog još nije perfektuiran, pošto od strane zainteresovanih vlada još nije ratiliciran, a prema tome još nije ni mogao stupiti na snagu. Nemačka bi prema tome morala i dalje da vrši reparaciona plaćanja. Nezaštićeni deo je platila i već ба je ponova primila. To je mogla da uradi pošto sk joj veliki poverioci pojedinačno saopštili, da se odriču njihovih potraživanja. Belgija to nije uradila. Šta su drugi, mali reparacioni poverioci učinili, nije nam poznato. Isto tako ne znamo, kako je glasio naš odgovor. To je i sporedno. O plaćanju i onako ne može biti govora; Nemačka si je sama dala moratorium i teško, 'da bi se na tu samovolju mogle primeniti kakve sankcije.

Za formalno uvođenje Huverovog predloga potrebno je da se reše tri tehnička pitanja. Prvo је pitanje reparacija u naturi, drugo сагаппог onda a treće pomoć državama, koje stu oštećene Huverovim moratotiumom.

Pitanje reparacija u naturi ima da prouči naročiti komitet eksperata, u tome pravcu, da utanače deo koji bi ipak Nemačka finansirala. Za to je ona saaa potpuno nesposobna. Postoji svega jedno jedino rešenje, naime, da se nemačka vlada oslobodi svih porudžbina i da države poverioci same finansiraju liferacije na Које još reflektiraju. |

U pogledu garantnog fonda moraće Francuska dobiti pravo.

Pitanje predviđenog kredita od 25 miliona dolara и Коrist država poverioca koje su oštećene Huverovim moratori-

U hotelu „Splendiđ” sobe su vrlo čiste; · svaka soba ima toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje..

U hotelu „Splendid” cene su vrlo umerene: soba sa 1 krevetom od din. 40 do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100.

Ко samo jedanput odsedne u hotel – „Splendid” uvek će posle odsedati u „njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varoši, sproću Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br. 5. — Telefon: 29-44.