Народно благостање

18. јули 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 461

ипак удовољено једној економској потреби. Градња ове пруг ге веома је била малерозна. Отпочета још пре 7 година. Кад је било изграђено пристаниште, (јер и то је фалило) обустављен је рад на железничкој прузи, а кад је рад опет настављен срушило се пристаниште у море. Након дуготрајних напора сада је ипак све довршено и ми се надамо, да ће зкатно растеретити сушачко пристаниште.

ZADRUGARSTVO

__ Поводом закона о монополу пшенице основано је у току последње недеље у дунавској бановини десет житарских задруга. И у другим бановинама примећује се велико иктересовање за овим типом задруга. |

— У Љубушком је пре кратко време основана пчеларска задруга, којој је сада Банска управа у Сплиту одобрила кредит од 10 хиљада динара за набавке пчеларских спозма.

RAZNO i

— Ovih dana je obnarodovan Zakon 0 iskorišćenju vodnih snaga, koji je bio potreban već i zbog toga, što smo do sada imali šest različitih zakona o vodnom pravu, donetih pre 40 i više godina. Osnovna načela novog zakona idu na 10, da se da veća važnost stručnoj tehničkog saradnji u pitanjima, gde se i kakva postrojenja mogu podizati; da se prilagođavaju postroјепја režimu vodnog toka i mesnim prilikama, da se omogući zamena više manjih primitivnih postrojenja jednim većim i modernim; da se privatnim preduzećima pruže izvesne olakšice za vreme građenja i eksploatacije i t. 4, а зуе to pod uslovom, da vodne snage služe opštem blagostanju ne samo дапа5пје već i buduće generacije.

— Дунавска бановина расписала је конкурс за четири стипендије од по хиљаду динара месечно за ђаке пољопривредних, ветеринарских и шумарских факултета за студију “ иностранству.

— Ovih dana otpočeli su u Smederevi radovi na podizanju najvećeg silosa u našoj državi. Zgrada će biti od armiranog betona, visoka 34 metara a родеЦепа na 16 ćelija sa provetravanjem sistema „Rank”. Prilaz silosu biće 'kolski, železnički i vodeni. Pomoću svojih elevatora moći će da za jedan sat istovari, prečisti i ponova utovari iz šlepa u vagon ili obratno preko 30.000 kgr. žita. Isto tako je predviđeno, da može pored istovara i utovara jednovremeno da Za jedan sat prečisti i SOrtira 5000 kgr pasulja i isuši 1200 kgr. kukuruza. Silos ima kapacitet od 250 vagona robe, a stajaće oko 3.7 miliona dinara (2.26 miliona za građevinske radove a 1.39 miliona za mašine).

ISPRAVKA

— Od Zavoda za unapređenje spoljne trgovine dobili smo sledeću ispravku, kojoj rado dajemo mesta: „Uglednoj redakciji „Narodnog Blagostanja”, Beograd. U br. 28. Vašeg cenj. lista od 11. o. m. izašao je na strani 441 natpis pod naslovom:: „Na ove vrućine!!!?, pak je tim povodom Zavodu čast dostaviti uglednoj redakciji originalni prepis izveštaja dopisnika ovoga Zavoda u Beyrouthu iz koga će se ugledna redakcija uveriti da je bilo u interesu naše izvozne trgovine протон! доmaće interesente, da u svojim poslovnim vezama sa Irakom budu na opreZu.

Izveštaj našeg dopisnika iz Beyroutha glasi: Le Commerce avec Peak. Avis de la Chambre de Commerce et din-

dustrie de la Ville de Beyrouth. „La Chambre de Commerce de

la vile de Beyrouth a Phonneur dinformer les commercants de la place que les nouvelles dispositions judiciaires adopićes en Irak stipulent que Pemprisonnement pour dettes (14 a 60

iours) a desormais un effet libčratoire et qu'l dčgage Je debi-,

teur de toutes ses obligations envets le crčancier. ”Vous čtes pries de vouloir bien prendre toutes les mesures. de prudence dans nos transactions avec les Irakiens.” __Iz ove originalne beleške ugledna redakcija će takođe

moći da 'se obavesti da je „taj zakon donešen u Iraku i da prema tome vredi samo za teritoriju Iraka a ne za ceo svet.”

IZ POSLOVNOG SVETA Godišnje skupštine 18. jula: Narodno dion. društvo za eksport i import: u

likv. (vanredna). — Primorska industrija drva d. d. Zagreb (redovna).

20. jula: Prva jugoslovenska fabrika šarafa d. d. Koprivnica (redovna).

21. jula: Destilerija d. d. Zagreb (vanredna). — „Mez” jugoslov. dion. dr. za proizvodnju svile za šivanje i vezenje,

Zagreb (redovna).

22. jula: Zeleni vir, d. d. za iskorišćivanje vodenih sila Gorskoga kotara, Skrad (redovna).

Лицитације

__ 'Техн. одељак, Вел. Бечкерек, 31 јула, за набавку туцаника и спојног материјала за одржавање банов. путева (668-414). — 'Техн. одељак, Крагујевац 27 јула, за набавку материјала за оправку државног пута Крагујевац— Краљево (500.000).—) — Техн. одељак, Вел. Бечкерек, '30: јула, за набавку туцаника и спојног материјала за бановински пут В. Бечкерек—В. Кикинда (951.840). — Техн. одељак Кр. банске управе Дринске бановине, Сарајево, 25 јула, за израду стубова за гвозд. мост преко реке Босута, на банов. путу ШидЛиповац (1,411.955.58).— ехн. одељак Кр. банске управе Моравске бановине, Ниш, 27 јула, за подизање зграде за THMназију у Јагодини (2,255.15375). — Теехн. одељак Шабац, 28 јула, за редовно одржавање и перманисање објеката на држ. путу бр. 8 (630.534.30). — Рачун.-екон. одељ. Мин. грађевина, Београд, 21 јула, за оправку државног пута бр. 6

(502.720). — Рачунљекон. одељ. Мин. грађевина, Београд, 28 јула, за израду бано. пута и свих објеката МладеновацПаланка. —- Техн. одељак Моравске бановине, Ниш, 30 јула,

за оправку бановин. пута Милошева кула—Клокочевац (1,083.516.98). — Команда врбаске дивиз. области. Бања Лука, 1 авг, за подизање интендантског магацина, У Петрињи (760.440.26). — Техн. одељак, Тетово, 7 авг., за реконструкцију банов. пута Гостивар—Кичево (507.245.67).

Закони и уредбе.

_—_ Закон о искоришћавању водних снага. — Закон о изменама и допунама у задружним законима. — Закон 0 овлашћењу Мин, трг. и индустрије за доношење накнадних уредба и прописа о извршењу Закона о извозу и увову пшенице, ражи и пшен. брашна од 27 јуна 1931. год. као и контролним мерама о његовом извршењу. — Закон о: допунама у закону о државном надзору над радом инвалидских друштава.

ere

Nemačka miže izići iz današnje situacije зато povraćanjem poverenja ti zemlji i na strani u banke i u marku.

Ako se pretpostavi da će gotovost države da primi garanciju za obaveze banaka imiriti poverioce, poverenje u marku može se povratiti samo slobodom izvoza zlata. Zato su potrebni krediti sa strane, a от ·se- mogti dobiti samo dobrom voljom Fraticuske. Poverenje Fraacuske u Метаски povećalo bi poverenje

prema nemačkim bankama. Bez Francuske nema Hi-

kakvog izlaza za Nemačku iz današnjeg stanja. U rukama nemačke i francuske vlade leži sudbina Evrope. Više no što je to bilo za vreme rata. , 8 5 | Вајкје.