Народно благостање

Страна 462

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КОЊУНКТУРА.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8. JULA 1931. g.

Podloga zlata i deviza je smanjena za oko 200 miliona dinara. Ako tome dodamo još i smanjenje deviza (67 miliona), koje ne ulaze i pokriće, onda smo izgubili u prošloj nedelji svega 266 miliona dinara deviza. Taj se odliv ne može objasniti potrebama narodne privrede, već smo skloni verovati, da je to posledica likvidacije raznih krafkoročnih obaveza za račun države, pre svega revolving-kredita.

У милионима динара

БЕЕН 5 31 ХП | 31. ХН | 22. МГ | 28. МГ 8, УП | АКТИВА 1929 1930 1931 1931 195. Подлога : зл. у касама и на стр.|1168 4! 1202.4! 1217.8|1.540,4 1542 1 новч. у страној монети 3.8, 59 девизе · ||| - -||1759.2 6319 324.0) 747.1! 5447 Укупно · || 2927.6) 1834.4) 1541.8|2.291.5| 2092.7 Девизе које не улазе у подлоту - O . 182.1 1146 Кован повац: | уникл |. =. 291 20,1 Демонетизирано сребро . 33.9 33.9 Зајмови; | 1 менице . . . „. „|1287.5|1433.7|1266.4/1.252.4.1300.2 на хартије од вредн. .| 230.1 203.4! 2128) 206.2 2600 Укупно 1517.6) 1637,1! 1479.2/1.458.6| 1506 2 Хартије од вредности . | | 214 27,4

Ранији аванси Држави .||4153.0) 4020.7| 4020,7|1.825.3 18253 Привремени аванси Глав,

Држ, Благајни . . ; 100.0 Вредности рез. фонда . 90.6) 90.6 Вредности ост. фондова 41 4.1 Непокретности, завод за :

израду новч. и намештај 135.2) 137.6 Разна актава. _ . .. 29.0) 20.3

ПАСИВА | Капитал . КЕ 180.0] 180.0 Резервни фонд . . . - 97.60| 97.7

Остали фондови | "(А 41! Новчанипе у оптицају .'||5817,9] 53965! 4518.5|4.563.8|4798. 9 Обавезе по виђењу: i

потраживање Државе .|| 99.6 59.3 211.7| 104.8| 136.7 жиро-рачуни 1250.0) 667.2| 570.3, 707,8| 470.8| разни рачуни . 160.8| 195.6| 508.8| 198.2 95.7

_ Укупно 1510.4| 922.1| 1290.8|1.010 | 703.3 (Обавезе са рокол . 210.8| 153.7 Казнапасива. . .. :39.8! 54.3 Оптицај и обав. ио виђ-||7328,3 6318,6|5.809.3 5.574.1|5 502.2 Укупно покриће у. 39.95| 29.50) 26.34! 41.10) 38,03 Покриће у злату у %,. 27.63| . 28.02

Uprkos ovako osetlivog smatjenja zlatnog i deviznog stoka, pokazuje opticaj novčanica povećanje od 235 miliona, a iznosi 4708.09 miliona dinara. To povišenje prouzeokovanmo je raznim окојпозШ та, а пагоčito smanjenjem obaveza bančinih. Žiro- depoziti opali su za 237 miliona. Smatramo, da je do tih promena došlo više zbog operacija za račun države, kojima su likvidirane prilike poslednjih meseca, kao za račun Dprivatnika. Na svaki način pak su dostigli žiro-depoziti jednu veoma nisku cilfu, koja je najtačniji znak, da se i na našem novčanom tržištu oseća oskudica. Povečanju opticaja novčanica doprinelo je i povišenje meničnih i

lombardnih kredita (za 47 miliona). Dalje, država je·

povukla po novome računti „privremeni avansi glavne dtžavne blagajne” iznos od 100 miliona dinara, veroуа о ха Кироуапје рбетсе.

Prema svim fim promenama tikupno pokriće iz1081 38.03%-а и Маји 28.02%. |. и

БЕРЗАНСКА СИТУАЦИЈА.

SSC

Ham берзански дописник из Загреба јавља, да је загребачка берза успела да сконцентрише највећи део девизног посла — захваљујући чињеници, да је Загреб пентар

југословенског банкарства, Истина је, да је на београдској

берзи девизни посао замро.

·_ Али то не мора да значи да је рејон београдске берзе пренео свој посао у Загреб. То се тек има да докаже. Мо- · гућно је и то, да највећи део тражње потиче из рејона загребачке берзе. То се не би могло да објасни нормалном потребом, јер и остали крајеви имају плаћања у страној валути. Могућно је, да се у Загребу мање осећа оскудица у новцу, која се шири више од месец и по дана. А могућно је и то, да Загребчани имају мање петље и самодисциплине.

Ми очекујемо да тражња за девизама опадне. Плаћања у маркама нису у опште могла бити обављена услед осуства контрахента. А наша увозна трговина највише плаћа у маркама. То важи и за пенге; Држимо да дужничка савесност Загрепчана није толико оштра, да чак и арбитражом плаћају марке и пенге. То не би урадио нико већ и због тога, што је ових дана била прилика да се на дуговима у маркама и пенгама заради и на курсу. .

Наравски да не потичу сва плаћања у страној валути само од увоза. Има и одужења дугова. Али и у томе послу не треба бити и сувише ревносан. Мало лакши темпо треба да важи и у Загребу. _

Наши увозници и дужници иностранству и купци папира са стране треба да воде рачуна о томе, да се девизе добијају извозом и да се према њему мора да подешава и тражња.

Потребно је да проговоримо неколико речи о најновијим мерама у погледу трговине девизама и валутама. Закон о новцу прописује потпуну слободу извоза злата и девиза. На дан њиховог ступања на снагу објављен је девизновалутни поступак, који се држи формалне и материјалне одредбе. Правилник је израђен на основу материјала прикупљеног (једном анкетом Народне банке, у којој су учествовале банкарске организације и ефектне берзе. Поменути поступак васпоставља два монопола трговином девизама и валутама, један у корист овлашћених банака, а други у корист берзе. Трговину валутама и девизама могу обављати само овлшаћене банке; само се преко њих могу купити и продати девизе. А оне међу собом могу трговати само на берзи. Истовремено је установљено право Народне банке да контролише целокупан девизни промет што је сасвим у реду. |. | ___

И у материјалном односу доноси овај поступак важне измене: Забрањује се извоз злата и девиза за набавку ма каквих хартија од вредности и за извоз капитала, без одобрења Министарства односно Народне банке. Кредитирање иностранства одобрава се само под претпоставком да се исто толико кредита добије из иностранства.

Према томе овај правилник статуира слободу располагања девизама, али само преко овлашћене банке и с друге стране слободу набавке девиза са знатним ограничењима.

За југословенске ефектне берзе може се рећи да се сјајно држе, кад се има у виду на пр. да су у Паризу, Лондону и Њујорку сви главни папири претрпели падове до | 20%. Ни ми не можемо да забележимо скокове хартија од вредности, али се то није могло ни очекивати из много разлога. |

· Пре свега треба имати у виду да се ми налазимо у

другој половини месеца јула, кад мртвило на берзама достиже врхунац. У јулу високе финансије паузирају. На бер-

#