Народно благостање

18. јули 1931.

зама се одржава посао више номинално, никаква се већа транзакција нигде не обавља у свету.

Други много важнији разлог је ситуација на нашем новчаном тржишту. Има већ месец дана како ми напомињемо да наша народна привреда и новчано тржиште улазе у нову периоду. Три године се наше новчано тржиште гушило у новцу. То је био узрок да су курсеви скочили, да је толико много довучено доларских папира из иностранства. Та обилност новца била нас је бацила у неурачунљив оптимизам и врло је много грешено. И да није грешено у економском животу важи закон акције и реакције: једно стање замењује друго. Нигде није још била непрекидна обиллост новца. Обилност се замењује оскудицом и обрнуто. И добро је што ће наступити мало оскудица новца. Добро је да се мало умеримо, да рационализирамо употребу новца.

Кад се има у виду да је Ратна штета шпекулативан папир, да код нас влада оскудица капитала, да је летња сезона, да је због тога тражња врло мала, онда се може рећи да је пад курса ренте Ратне штете врло мали. Наш се свет јуначки држи и по трећи пут се показује правилност нашег гледишта, да на нашим берзама влада хајдучка крв. Политички догађаји и психолошки мотиви не изазивају код нас никакву панику. И то је добро. Ми не можемо девољно усаветовати да се не пренагли у диспозицијама и да се чува да се у узбудљивом стању доносе ма какве одлуке. Курс ренте Ратне штете држи се врло добро само због тога што је понуда врло мала, јер тражња не може бити велика. Истина, у прошлој недељи био је обрт од неколико милиона динара, али то због тога што су се бесисте, који су постигли велике зараде, почели покривати за ултимо јули. Судбина ренте Ратне штете зависи само од тога, како се буду држали њезини имаоци. У случају да се буде појавила већа понуда, курс може (ако да падне. А то пак може изазвати jom много штетније последице, јер би банке морале продавати егзекутивно залоге, којих има врло много нарочито ако буде курс и даље падао.

Постепено падају курсеви наших доларских папира. Ни они не могу бити заштићени од опште тенденције. Налазимо да је њихов пад врло мали кад се има у виду да већ два месеца курсеви стоје. Треба одмах да напоменемо да је много већи пад курсева у Њујорку. То је природно. Њујорк

Страна, 463

очајава у погледу Средње Европе. На њујоршком тржишту се не може много разликовати Југославија од Немачке, тамо иду средње европски курсеви папира у гурему. Кад један падне, падају сви остали. Ми морамо очекивати да ће наши доларски: папири и даље падати док год се не види шта ће бити са Немачком. Биће неизбежно да и код нас они постепено падају. [0 је природна ствар, на новчаном тржишту је оскудица. Ми мислимо да треба нарочито да се чувамо од тога да васпостављамо диспаритет између Њујорка и нашег тржишта. Они који су интервенисали у корист тога папира. треба да дигну руке од интервенције и да пусте да се курс спусти на ниво њујоршког и већ због тога, због оскудице пара, а немогућно је примити сву количину, која би се појавила у случају да курсеви иду високо. |

"Обрт у девизама је на београдској берзи био у овој недељи нормалан —- са. 23.04 милиона динара. Највише је

|трговано у девизи Цирих 9.67 милиона, Лондон. 5.31 милион,

3.5: милиона итд.

__Ефектна берза била је читаве недеље под утицајем немачких догађаја. Како се је у петак 17. о. м. почело оптимистички гледати на развој прилика у Немачкој, то је и на најној берзи расположење оживело а тиме и послови. Репта Ратне штете, која је целу недељу била лабава и попустила од 388.75 (10 0. м,) на 366.75 (16 о. м.), поправила се је 17. о. м. на 370.— до 375.—-; термин децембар тргован (је чак и по 390.—. Обрт је износио 1.87 милиона у промт роби а 680 хиљада у терминима, дакле укупно 2.655 милиона динара. тобинвестициони зајам поправио се чак и на 74 до 76 динара, а 7% Блер на 79—. Обрт у инвестиционом зајму износио је 50 хиљада динара, а у 7% Блеру 90 хиљада динара. Акције Народне Банке трговане су по 6.600.— за 33.000 динара.

| ZAGREBAČKA BERZA

| Devizno tržište. Promet |e u prošlom tjednu iznosio skoro 70:miliona dinara. Zagrebačkoi berzi izgleda da je uspelo u Veсој meri nego beogradskoj i ljubljanskoj da navuče na sebe devizni promet. Koncentracija bankarstva u Zagrebu naravno da deluje i na koncentraciju deviznog: prometa. Poslednjih dana pfomet iznosi 7—8 miliona dinara dnev<

š

Најсјајнија прилика за

оглашавање !

Жежица је предмет потрошње у маси.

Више милиона пута дневно употреби се

жижица у нашој отаџбини. Толико пута загледа потрошач у кутију жижица. Ако

је циљ рекламе очевид што већег броја људи, оглашавање !

онда од кутије жижица нема злодније прилике за рекламу.

Обавештења даје пи огласе уговара

Југословенско друштво жижица а.д.

Београд-Поштански : ки] етинац бр. 13ф

прилика

Пајсјајнија

за