Народно благостање

18. јули 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 449

У. Ваје _ Nemačka kriza i povezanost sudbina naroda. — Šta smo videli i čuli u Berlinu

_— Nordwollei Danat-bank — Nesporazum izmedju Francuske i Nemačke. 13. jula nemačka vlada бића glavu. —-:Postoji li ma kakav izlaz? —

IL. Nemačka kriza i povezanost sudbina naroda. |

Od svetskog rata na kugli zemaljskoj bore se dva ! protivpoložena gledišta na Osnove blagostanja naroda | pa i celokupne civilizicije, — pošto je blagostanje nje-. na osnova. Jedno je gledište univerzalističko, a drugo nacionalističko. Prvo zastupaju Anglosaksonci, a drugo Francuzi i — poslednjih dana. —K. Nemci. Po anglosaksonskom gledištu kugla zemljina obrazuje jednu екоnomsku celinu. Sve su zemlje povezane među sobom podelom rada, razmenom i kreditom. Prema tome ako oboli jedan deo toga organizma, postoji opasnost da se bolest proširi na ceo organizam. Zbog toga je svaki narod dužan da deo svoga blagostanja i života posveti dobru zemaljske zajednice narod4.

To je gledište bilo rešavajuće kod Vilsona za ulazak u rat i za misao o osnivanju Društva naroda. Zatim ie u Americi nastupila reakcija, težnja za izolovanjem, ne zbog napuštanja tog gledišta već zbog razočarenja u evropske narode, kod kojih su Amerikanci naišli na suviše malo tog shvatanja. Ali je u toku 1931. godine predsednik Huver, koji |e za vreme Vilsonovog predsednikovanja bio šef jedne od najvećih Шапшор5ктћ organizacija u istoriji sveta, ponova stavio odlučno Ameriku na univerzalističko gledište. Iz toga gledišta potiče akcija za razoružanje, za moratorijum ratnih i reparacionih plaćanja i sve veća gotovost Amerike za saradnju na svima važnijim međunarodnim pitanjima.

Francuzi su najtipičniji pretstavnici nacionalističkog gledišta. Ono ima psihološku bazu. Francuska neće rat — to je želja celokupnog francuskog naroda. Ali ona ne veruje u miroliubivost celoga sveta. Pa kako ie osnovni zadatak politike bezbednost nacije, to je dužnost političara da naoružavaju sve dotle, dok naoružanje ne dostigne stepen koji odgovara veličini mogućne opasnosti. I Francuzi su za mir kao i Anglosanksonci, ali dok oni smatraju da je čovek po prirodi svojoj rđav i da se mir može da obezbedi samo ugovorom O napadu na napadača, dotle Anglosaksonci kažu da ie čovek po prirodi dobar i da ga samo nepovoljne prilike mogu da načine rđavim. Po Francuzima je čovek homo belligerans a po Amerikancima homo pacificus. Ta će dva gledišta doći do vrhovnog sukoba na konferenciji za razoružanje, koja počinje u februaru iduće godine u Ženevi.

Nacionalističko gledište |e izolavajuće, ono koncentriše svu politiku u glavnom na rad na narodnoj odbrani. Ne postoji povezanost sudbina raznih naroda, kažu Francuzi, već je svaki narod sam svoje sreće kovač. Amerikanci kažu pak da je sudbina naroda uslovliena položajem svih ostalih naroda i da nema sretstava kojima se jedan narod može odbraniti od zla, kad ono počne da savlađuje jedan deo stanovnika na kugli zemaliskoj. :

„Ро sada su oba gledišta podržavana argumentima teorijskim i onim crpenim iz istorije. Teorija je apstraktna, elastična, malo. pristupačna širokim masama i te-

ško otporna prema sofističkoj metodi, a prošlost pak

nema sličnosti sa sadašnjošću u pogledu međunarodnih odnosa, tako da se argumenti iz prošlosti ne mogu sa dovolino uspeha da upotrebe. — Evropa je na putu da načini jedan eksperiment, na kome ćemo moći и praksi da ocenimo koje je od tih dvaju gledišta pravilnije. Nemačka je počela da se ekonomski raspada, i to se ne može da spreči bez saradnje sviju naroda. Za sada je ta saradnja izvođena u malom obimu i sa Zatezanjem. Od 13 jula stanje u Nemačkoj je tako da samo veliki napor sviju naroda može da spreči raspad jedne države od 65 mil. stanovnika. Za veliku saradnju nije postignut sporazum. Francuska je postavila političke uslove, koje je Nemačka odbila u uverenju da će moći sama da se spase i tome saobrazno počela je Berlinska vlada da pušta dekrete jedan-za drugim zaboravljajući, da nikad dekrefi nisu bili.u stanju da promene događaje, koji se rađaju po ekonomskim zakonima.

„Narodno Blagostanje” smatra ove događaje sudbonosnim za ceo svet, a specijalno za Evropu. Zbog toga će ono da ih prati pažljivo i komentariše savesno i objektivno. A pri tome će naročitu pažnju da obrati problemu međuzavisnosti država.

Čuvaćemo se 0d toga da pravimo prerane zaključke o događajima koji su u toku, ali ne možemo da propustimo da ne istaknemo iednu pojavu koja je vrlo važna: to je kretanje francuske spoljne frgovine. Ona je opala za četiri meseca ove godine za 30%!

II. šta smo videli i čuli i Beržidc,

Huverov predlog je stvorio lažnu pretstavu o najaktuelnijim problemima u Nemačkoj. Mi smo istakli u članku „Četvrti čin reparacija” da |e Huverov predlog stvorio pretstavu u svetu da je zlo u Nemačkoj mnogo dublje no što je to preipostavljao Jangov plam, — паzvan po imenu jednog od vrlo velikih amerikanskih finansijskih kapetana i prijatelja pretsednika Huvera. Dok je on prvi znak teškoća gledao u nemogućnosti transtera reparacionih plaćanja u strane valute, dotle je Huver tražio apsolutan moratorium i za nezaštićeni deo i tako akreditirao uverenje da je ekonomsko stanje u Nemačkoj takvo, da je njoj uopšte nemoguće, da ma što plaća. Nama je to izgledalo prilično neverovatno.

ОГЛАС.

Суд Општине Града Београда одржаће на дан 30. јула 1981. год. у 11 часова пре подне у канцеларији економата, Узун Миркова бр. 1 1. оферталну лицитадију за набавку разног армираног кабла за потребе Дирекције Трамваја и Осветлења.

Услови су прописани и могу се видети свакога дана, за време канцеларијског рада у економату Општине Града Београда.

Кауција у 5% од поданика Краљевине Југославије а 10% од страних поданика, прима се на кави Деповитне благајне Општине Београдске.

Из канцеларије економата Београдске Општине 0. Ф. Бр. 30831. од 29. јуна 1981. год.