Народно благостање

Страка 450 __ НАРОДНО Mi smo već u pomenutom članku istakli da je nemogućno, da se ekonomsko stanje Nemačke za tako kratko vreme pogorša u tolikoj meri, da njena platna sposobnost padne ispod najpesimističnijih procena od straпе Сапоуа Јапсоуог komiteta. | | Nemačka ima danas majveći broj nezaposlenih radnika u Evropi (samo Severna Amerika ima Veći broj ali za to nije ništa manji broj nezaposlenih u En-

Sleskoj. Može se reći da je broj nezaposlenih, s obzirom

na broj stanovništva, jednak u obema zemljama i što je najgore dok je u Nemačkoj nezaposlenost došla usled racionalizacije 1. |. primene najmodernijih tehničkih i organizatorskih pronalazaka u industriji, dotle |e ona

u Engleskej posledica zastarelih organizatorskih i МЕ.

hničkih metoda. ~

Pre kratkog vremena u Ženevi, na sednici Ekonomskog komiteta Društva naroda, pitanje racionalizacije je igralo važnu ulogu. Koliko smo mi mogli da vidimo,

stručnjaci su prešli preko te centralne činjenice, da je

s jedne strane racionalizacija uzrok privredne depresije u Nemačkoj, a s druge neracionalizacija uzrok ekonomskoj depresiji u Engleskoj.

Slažemo se potpuno sa pretsednikom Huverom u pogledu finansijskih teškoća javnopravnih {ela u Nemačkoj i smatramo da je Raihu gotovo nemoguće da plaća reparacione obaveze. Ali to ne znači bankrotstvo celokupne narodne privrede. Na protiv mogućno je da se iz toga linansiskog stanja razviju mere, koje mogu da izazovu ekonomski polet.

Tek posle Huverove akcije nastala je pometnja o pravim uzrocima teškoća u Nemačkoj. Ekonomsko sta-

nje nije naglašavalo nikakovu skoro pretstojeću kata-. strotu. Međutim iz Berlina kao i iz Vašingtona tvrdilo ,

se, da Nemačka ne može dalje. Želeći da vidimo što jasnije prilike u Nemačkoj iz kojih se pretkazivala katastrota, naš urednik i vlasnik bavili su se u Berlinu nekoliko dana početkom ovog meseca. Evo šta su oni tamo videli i čuli: | | | 1. Berlin koji propada i tehnika koja cveta. Neutešan je utisak koji pruža Berlin već prvih nekoliko časova. Da-je nekoliko hiljada velikih stanova za izdavanje već nekoliko meseca pa i godina prazno —

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 29.

u opšte stručnjaka u građevinskim stvarima. Pehnika. građevinarstva, naročito arhitektura iz osnova је izmenjena. Raznovrstan nov građevinski materijal u mesto cigle, drveta i t. d. novine za međuspratnu konsifruk-

| ciju, za izradu unutrašnjih i,spoljašnih zidova, za patos,

za unutrašnju arhitekturu, nameštaj i 1. d. Berlinska izložba pokazuje da je nemačko građevinarstvo i veštaČkO zanatstvo izvršilo čitavu revoluciju od rata na ova– mo, i ako je, kao što znamo, Nemačka baš tih godina provela u najvećoj depresiji i očajanju. Sad je gotov plan da se preko 10.000 velikih stanova u Berlinu, za · koje ne postoji nikakva nada da se mogu izdati pod kitiju, rekonštruišu (i ako je to mnogo teže nego sagraditi novu kuću) i od njih stvori veći broj manjih staпоуа. 1 tu je nemačka tehnika pokazala ogromne spoŠ00DOSlH. | 2. Niske nadmnice.

Naravno da je centralno pitanje nemačke privredne depresije: nezaposlenost, bila predmet našeg živog interesovanja. Razgovarali smo o tome sa naučnicima i statističarima koji se specijalno bave pitanjem nadnica. Obaveštenja koja smo tom prilikom dobili nisu bila ni malo utešna. Sa sviju strana su nas uveravali i to ne vođe radnika, već na protiv predstavnici poduzetništva, da se nadnice u Nemačkoj dalje ne mogu spuštati. Na našu primedbu, od kako je Brining počeo sa spuštanjem nadnica, ove nisu spuštene za više od 8% u mefalnoj i gvozdenoj industriji, odgovoreno nam je, da je to tačno, ali da se to odnosi samo ma normalni Тапи, Која тије bila ni za 20% u primeni. Najveći deo radništva u {eškoj industriji nije primao nadnice već je radio u akord. Akordni stavovi su bili daleko iznad normalnog (а тог . stava, po kome je, kao što rekosmo, bilo najviše 20% ; radništva zaposleno. Ti visoki akordni stavovi, koji su ; bili povod da se pre godinu i po dana digne povika | protiv monopola radničkih nadnica i usled toga ogrom-–

ne skupoće, u toku vremena su sporazumom između poslodavaca i radnika svedeni na naimanju meru. Može se reći da najveći deo nemačkog učenog radništva živi | dahas sa nadnicom koja je dostigla najniži nivo. Nomi| nalne nadnice u Nemačkoj izgledaju visoke, ali su realne vrlo niske. Ne treba zaboraviti da uprkos akciji

\ | i

poznata je stvar. To bi bilo ua skladu sa opadanjem j Briningove vlade na obaranju cena, skupoća baš u žikupovne snage bogatijih redova. Ali ono što se manje | votnim namirnicama napreduje, zahvaljujući neuračunzna i što je novijeg datuma, to je da se u najvažnijim ; ljivoj zaštitnoj politici za poljoprivredne proizvode. Da ulicama Berlina nalazi gotovo u svakoj trećoj kući po je sve izveo ministar Šile za poslednju godinu dana što jedan dućan za izdavanje. Toga nije bilo u Berlinu za | je nameravao, ne bi nikakvo čudo bilo, ako bi cene ži-

poslednjih 60 godina i to je vrlo retka pojava u velikim gradovima, a naročito u prestonicama čak ni za vreme

j votnih namirnica za poslednju godinu dana skočile za |50 i 60% prema nivou pre godinu dana. Nemačka se

same inflacije, koja se obično smatra za najstrašnije | tako reći hermetički zatvara prema inostranstvn i OnOdoba u ekonomskom životi jedne skupine. Kad se doda | liko koliko je još poirebno od žita, kukuruza i drugih tome činjenica da broj stanovnika u Berlinu ne opada | artikala kupuje tako reći država po niskoj ceni, a proveć raste, onda tako veliki broj praznih dućaha usled “daje vrlo visoko za unutrašnji promet radi održavanja likvidacija radnja najbolji je dokaz strahovitog opada– cene domaćim proizvođačima. Ко stupi. nogom na nenja kupovne snage berlinskog stanovništva pa i cele mačko zemljište, a specijalno u Berlin, uveriće se da je provincije, jer je za detaljnu trgovinu Berlin bio ćen-" to na kontinentu najskuplja varoš. Opština berlinska tar za celu Nemačku i za jedan veliki deo srednje-evrop- sistematski je podizala cenu za podvoz tramvajem, tako skog turizma. Najviše je ispropadalo radnji ženske ida danas nema radnika u Berlinu, koji ne plaća 60 pfekonfekcije. U tome je Berlin bio vodeći na evropskom | niga (8 i po dinara) samo za odlazak u fabriku. kontinentu. | Običan radnik u Berlinu prima nedelino 32 marke. Sasvim se drugi utisak dobija kad se ode,na gra- Odbitci za razna socjalna osiguranja čine više od 12%. đevinsku izložbu koja je otvorena pre dva meSecca. Tu | Sa tom nadnicom nemoguće je da živi porodica od izbija stvaralački duh nemačke tehnike na svakom | беј. Сапа. | | raku u folikoj meri, da se o psihološkoj depresiji, o ka-| | O · kvom očaj anja i beznadežnosti ODO, proizvođačke O РА Пе. snage, ne može ni da govori. Berlinska građevinska iz-| U najzanimljivoj atmosteri nalazi зе berlinsko banložba nije toliko poučna za laika koliko za inžinjera i karstvo sa berzom. Ništa neće biti instruktivnije do rc-