Народно благостање

18 јули 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

a

produkcije jednog razgovora sa jednim od prvih berlinskih bankara:

— U kakvom se stanju nalazi nemačko bankarstvo? ,

dite u inostranstvu i da |e kratkoročni kapital sa sviju.

strana strujao u Nemačku, jer |e svet još uvek imao DO-

verenja u nemačku industriju, koja je u glavnom apsor-. — Onako kako ste predvideli, kad smo u oktobru bovala te kredite. Njegova je izjava alarmirala svet...

mesecu razgovarali. Vi ste bili pesimista do krajnosti i! Ali možda bi se preko toga prešlo, pošto se zna da Ne-

to se Ostvarilo.

— Ali su se posle našeg oktobarskog sastanka kursevi na berzi znatno popravili, a zlatna i devizna rezerva Rajhsbanke još su mnogo јасе.

— jeste, zahvaljujući isključivo ogromnom poverenju koje je inostranstvo počelo ponova da poklanja Nemačkoj, čim je Brining zauzeo tako energičan stav prema destruktivnim elementima i čim su socijalisti obečali pomagati vladu. Ali je to trajalo kratko vreme. Za vreme uzbudljivih dana posle izbora za Rajhstag samo su Francuzi i nešto Belgijanci povukli svoje 'kapitale. Kako pak najveći deo kapitala Nemačka ima iz Amerike, za tim iz Engleske i Holandije, to je još uvek ostalo preko 4 i po milijarde maraka kod nemačkih banaka. Pometenost koja је posle toga nastala kod nacionalnih socijalista i jak napor naših industrijalaca stvorio je povoljan utisak u zemlji i na strani.

U međuvremenu su na opštinskim i zemaljskim izborima destruktivni elementi ipak dobijali većinu, to je sve više uznemiravalo pojedine depozitare kapitala u Nemačkoj i zbog toga je počelo u januaru t. g. otkazivanje stranih kapitala sa raznih strana. Nas to nije ni najmanje zbinjivalo, mi smo pomoću dokumentovanih trata i raznih drugih trgovačkih operacija stvarali nova potraživanja u inostranstvu u devizama od skoro 2 milijarde maraka, koje su nam služile kao protivpozicija u aktivi za dugovanja u stranim valutama. Jedan novac је odlazio, a drugi dolazio i naše su banke bile još u aprilu mesecu ove godine u pogledu likviditeta u stranoj valuti u vanredno povolinom stanju, što је naročito ulivalo poverenje velikim holandskim, engleskim i amerikanskim bankama, koje su usled svojih intimnih veza sa našim bankama imale mogućnost da dobiju uviđaj . u njihove dvomesečne bilanse u toku ove godine.

Naivni ljudi misle da su kratkoročni krediti nezgodni za svrišavanje bankar. operacija. Bilans plaćanja je čas aktivan čas pasivan. Zbog toga su kratkoročni krediti zgodno sreistvo za pariranje pasivnosti bilansa plaĆanja, jer kad je on aktivan onda i mi sami stvaramo depozite u inostranstvu. Ali je nemogućno da se finansiraju tekuće državne potrebe iz kratkoročnih kredita, a to je kod nas bio slučaj. Raih je uzimao na strani kredite gde god je dobio u vidu takozvanih kredita za premošćavanje, pripremnih kredita i t. d. na 6 meseca, na godinu dana i na 2 godine. Može se reći da je u fome Rajh nalazio na veliku predusretlijvost u Americi, Holandiji a naročito kod švedskog kralja žižica Ivana Kriсега, koji je danas jedna od najvećih finansijskih sila. Možda bi bolje bilo da Rajh nije mogao tako lako dobiti kratkoročne kredite, premda mi se s druge sfrane čini, da je problem, pred kojim je sta{ao Rajh, bio nerešiv bez novih izvora — a na porez se u opšfe ne može više ni misliti jer su poreski tereti u Nemačkoj danas najveći п зуе и.

_ Кајћ је мес bio stupio u kontakt sa Rajhsbankom radi· pripremanja suma potrebnih za isplatu inostranih kredita u stranim valutama, koji imaju skadirati u julu i avgustu ove godine. Možda bi i to pitanje bilo rešeno, da nije u međuvremenu došla poznata desperaferska izjava kancelara Brininga o insolventnosti Nemačke. Brining ima pred očima samo stanje javnih finansija, koje je zbilja više no očajno. Ali je on zaboravio na to da je nemačka narodna privreda uživala tada ogromne kre-

\

mačka već zbog reparacionih obaveza mora manje više da izigrava bankrot. Ono što je znatno pogoršalo stanje to su bili dugotrajni pregovori sa Francuskom o Huverovom predlogu.

Stvoreno je jedno nesnosno psihološko stanje na novčanom tržištu. To stanje depresije konkretizirano je u dvema formama koje su karakteristične za današnje stanje Nemačke. Jedno je strah od insolvencije pojedinih bankarskih poduzeća, a drugo je strah od depresijacije marke. Ta dva pojava su centralni u Nemačkoj i ja se bojim da oni ne budu sudbonosni po Nemačku u opšte. Vi znate vrlo dobro šta znači strah od depresijacije domaće valute. U Nemačkoj to znači još mnogo više, jer ni u jednoj zemlji nema toliko mnogo ljudi,

koji su zbog nje postali nepovratno siromašnim, kao.

u Nemačkoj. Tu je i pomisao na depresijaciju marke do-

· voljna da izazove pojave panike kod velikog broja ljudi,

a strah od insolventnosti banaka je više igrao ulogu u inostranstvu, no u zemlji. Međutim ne treba zaboraviti da inostranstvo održava dve vrste uloga u Nemačkoj:

jedni su u valutama, koje vuku manju kamatu a drugi.

su u nemačkim markama, koji vuku za prilike, kao Što su, n. pr. u Francuskoj, Holandiji i t. d. briljantnu kamatu. Та diferencija bila je razlog da su mnogi stranci podržavali svoja potraživanja u markama. | — Pa kakav izlaz vidite iz ove situacije? — Ne znam kako da Vam odgovorim. Razna sret-

stva stoje po iskustvu na raspoloženju za spasavanje

Nemačke. Pre svega panika iz psiholoških razloga može se suzbiti psihološkim razlozima. Ali se oma može (ako isto suzbijati i ekonomskim razlozima. Kad ljudi navale na kase |edne banke i oma isplati sve do poslednjeg ulagača, pravilo je da se sutradan svet potpuno umiri i smatra banku za solventniit, ma da to možda nije slučaj. | Strah za marku može se suzbijati samo neprekidnim pojačanjem deviznog stoka kod Rajhsbanke. Danas је pokriće kod Rajhsbanke odlično, iznosi više od 40%.

Ali kako je na nesreću 40% oglašeno za zakonski mi-. nimum, to je potrebno da se on — uprkos podizanju”

deviza — po malo pojačava. Znači da |e za umirenje onih, koji su se uplašili za marku, najbolje sretstvo povlačenja kredita sa strane.

A šta ćemo za one koji su počeli da sumnjaju u ·

solventnost nemačkih kreditnih institucija? Pojedinci, koji su imali manje ili veće uloge kod nemačkih banaka, odavno su ih povukli. Kad govorim o otkazima kredita, govorim samo o kreditima koje uživaju naše banke kod velikih banaka u inostranstvu a kad ove počnu da sumnjaju u solventnost svojih dužnika, onda |e to dvanajesti čas. Protiv toga ne znam kakvim bi se sretstvima moglo boriti.

Nose se mišlju da Golddiskontbank, koja ima to preimućstvo nad svima ostalim Dankama, da nije angažovana u industriji, da u portfelju nema nikakvih akcija, pretvore u banku koja bi se pojavila prema inostranstvu kao dužnik na mesto sviju banaka. To bi bila politika redukcione cevi kako se to obično kaže, t. |. to bilo stva~:

ranje jednog posrednika između dužnika, koji Do SVO-,

joj strukturi ne odgovaraju principima, koje postavlja poverilac. Kao što se između kapitalista i zemljorad-

ničkih zadruga postavljaju obično po sredi banke, koje .

imaju da neutrališu ono što je nezgodno kod zemljo-