Народно благостање

Страна 452

radničkih zadruga kao dužnika na novčanom tržiš{u, tako bi i 'ovdđe Golddiskontbank imala biti neka vrsta neutralizacije oslabljene solventnosti nemačkih banaka i pojačanje poverenja inostranstva. Da li se takvim tehničkim merama može spasti stvar čak i onda, ако se celokupna nemačka industrija, koja je zbilia jaka i delimično solventna, obaveže da će za sve obaveze te banke (pošto naravno ona nije u stanju da ulaže pola milijarde maraka u nju kao što se to prvobitno mislilo), to je veliko pitanje. Fatalna je stvar da se po stranim berzama počela da kolportira vest o insolventnosti |edпе Mi druge banke u Berlinu. Istina. veliki se krahovi događaju obično bez velikog šaputanja, iznenada. Ali isto tako nije dobro i ne može da vodi dobru, kad se o banki prohose obespokojavajući glasovi. A to je slučaj sa dvema nemačkim bankama.

I za upravljače velikih banaka važe zakoni psihologije mase kao i za najprostijeg ulagača u običnu špar-kasu. A najglavniji od tih zakona je žurba sa podizanjem novca. Kako |e nemogućno da se takva panična raspoloženja lokalizuju i kako |e uvek takvo stanje rasprostranjeno međ velikim brojem ljudi, to se obično većina poverilaca pojavi sa istom težnjom tako, da poverioci sami sebe upropašćuju, upropašćujući svoje dužnike.

— A šta mislite o jednom moratorijumu za najkraće vreme? .

— Могабопјит је besmislen do neuračunljivosti. On počiva na pretpostavci, da se kod banaka nalaze samo ušteđeni kapitali pojedinaca, koji im nisu DOtrebni i koje su ovi ostavili zbog rente. To u Nemačkoj još važi samo za uloge kod šparkasa. Kod velikih banaka nema uloga na štednju u pravom smislu reči, već velikim delom služe kao obrtni kapital. Najveći moratorijum znači slom celokupne nemačke narodne privrede. Pojedinačna poduzeća ne drže više movac u зуоjim kasama, već kod banaka i preko njih vrše svakodnevna plaćania. Više od dve milijarde maraka nedeljno se upotrebljava u Nemačkoj samo na nadnice. Svakodnevno plaćaju poduzeća svoje liferante, svoje Činovništvo i t. d. Banke su u stvari ustanove za obavljanie

platežnog saobraćaja, prema tome moratorijum ne bi

pogodio kreditni saobraćaj, već platežni, a to bi bila paraliza celokupnog ekonomskog života. Kad bi mogao da se izdvoji kreditni saobraćaj od platežnog saobraćaja, (a to je potpuno isključeno, jer mt ne, možemo nikad kontrolisati deponenta za kakve svrhe podiže novac), onda bi još moglo biti govora o sprečavanju katastrofe putem moraforijuma za kredite: Ali kad narod drži svoju gotovinu kod banke bez otkaza za potrebe za koje ih je on namenio, onda moratorijum može da znači spasavanje banaka, ali zato i padove pojedinih industrijskih, trgovačkih, zanatlijskih poduzeća i polioprivrednih gazdinstava. Ja smatram da je moratorijum naistrašnija stvar.

— A kako stoji situacija na berzi?

— Onako kako ste vi predviđali još u mesecu oktobru prošle godine, odgovorio je naš direktor. Kursevi su neprekidno u padu iz prostog razloga što se razređuje kapital. Tražnja |e sve manja, dok је ponuda sve veća zbog toga Što neki beže iz hartija glasećih ma marke u stabilnije vrednosti. U ostalom u tom pogledu ne stojimo tako rđavo, tu će možda nastupiti slom u slučaiju ako nastupi panika u pogledu na solventnost pojedinih banaka i na stabilnost marke.

— Šta mislite o restrikciji kredita od strane Rajhsbanke? НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 29

— 1 to je isto tako đavolska stvar. Raihsbanka je u stvari počela da provodi tu restrikciju. Za to nije po:'trebno sazivanje Generalnog veća.

Begstvo od marke od strane Nemaca koje, može se reći, traje još od oktobra prošle godine, jer oni koji žive u Nemačkoj i imaju mogućnost da posmatraju držanje nacionalnih socijalista, nemačkih nacionalaca i komunista dobiju takav strah od revolucije, da traže da se spasu od nemačke marke. To bežanjie koje može iznositi milijardu i 800 miliona maraka za poslednjih osam meseci, doprinelo je naravno takođe odlivu deviza; ali je mnogo veću ulogu igralo u tome otkazivanje

stranih kredita koji su učestali naročito u mesecu junu.

Pokriće nemačke marke nikad nije iznosilo manje od 40% i ako je već nekoliko puta bilo pokušaja u inostranstvu da se nemačka marka oglasi za pokolebanu i da se depresira. Besiste sa nemačkom markom, a njih ima uvek mnogo, operisali su sa argumentom da se pokriće smanjilo ispod zakonskog minimuma. Đavolska |e to stvar taj zakonski minimum metalnog i deviznog pokrića novčaničnog opticaja i obaveza po viđenju. To је jedna od mnogobrojnih tradicila engleske novčanične politike, koja ie potpuno preživela, i koja je više od štete no od koristi, ali koje se naša Raijhsbanka nije mogla osloboditi zbog toga, što su u izradi statuta Rajhsbanke imali najviše utica{a Englezi, kao članovi Dozovog i Jangovog komiteta, a međ njima ser Josiiah, Stamp, najveća ekonomska glava našeg vremena. ! u zemlji i na strani već mesec dana samo se govori O tome, da li postoji opasnost dodira zakonskog mini'muma ili ne. Maksimalno pokriće Rajhsbanke bilo je 60%; znači da pad na 40% ne iznosi ni polovinu prvobitne sume, pa ipak se osciliranje oko te proklete tačke zakonskog minimuma odražava na dušama pojedinaca tako kao da je celokupna metalna podloga na izdisaju.

Nakratko mi živimo u periodu koji se smatra za pretposlednji u oči panike. Što panika do danas nije nastupila ima se zahvaliti iskliučivo guverneru Raihs- · banke, koji poznaie vrlo dobro ne samo teoriju i teh- niku novčanične banke, već i psihologiju mase u odnosu prema toj ustanovi. On nije dopustio ni trenutka da se preduzme ma kakva mera koja bi ometala izvoz zlata i davania deviza za ma kakvu bilo tražnju. Pretsednik Luter ie isto tako odbio da se kontrolišu poiedini nemački podanici u njihovim tražniama za devizama. On је ukazivao na to, da su nebrojeni pokušaji sprečavanja begstva, kad za to postoji psihološka i ekonomska opravdanost, toliko bili besplodni, toliko naneli štefe narodima, naročito poslovnim ispravnim liudima, koji su hteli da podržavaju vladu u njezinom optimizmu, da tai zločin prema narodu me freba ponova počiniati.

Ali sifaacija nije u našim rukama već u rukama inostranstva i fu leži fatalnost našegz položaia. Kaže se da ie banka ustanova koja posreduje u kreditu i čiii je zadatak da uzme kredite od onih koji imaju nepotrebne kapitale i dadu ih onima koji će ih upotrebiti produktivno. Ne postoji, kaže se, nikakva opasnost onda kad banka vodi računa o postulatu likviditeta, a to je kad održava harmoniju rokova između aktivnih i pasivnih poslova. Tako učimo mi u knjigama već 50 godina, ali nikako praktično to nije moglo da bude izvedeno. Ili se banka guši u parama i onda joj nisu potrebni nikakvi otkazi za depozite, ili nastupa potraživanje depozita u većoj meri, u kome slučaju nijedna banka nije u stanju da se odazove iz sopstvenih sretstava svojim obavezama. Rokovi su pravna kategorija, a pravo i ekonomija ne moraju se uvek poklapati. Dužnik je obavezan da plati o roku kad ima; kad nema rok za njega ne po-