Народно благостање

8 E 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊ

Страна 505

' амо., та отадеуш5ке тадоуе па pučkoj. O na Brajdici (885.622,—). 5 ·

Библиографија.

5 часопису „Zeitschrift tir Nationaloekonomie” , који излази у Бечу под уредништвом професора Ханса Мајера, претседника аустријске Народне банке Д-р Рихарда Рајша и професора Рихарда. Шилера, начелника министарства, објављује наш одлични економист и статистичар професор Љубљанског универзитета г. Д-р Александар Билимовић студију под насловом _„Kparudke и позитивне напомене уз теорију вредности новца“. Г. Билимовић примењује математичку методу у извођењу тако да је немогућно да репродуцирамо у кратким потезима ту студију.

У засебној брошури објавио је E „професор Билимовић предавање које је одржао у друштву правника у Љубљани о покојном професору К. Бихеру и његовом научном раду. Он се не слаже са мојим тврђењем да је Бихер најмаркантнија личност међу економистима за последњих 50 година после Брентана. Он не прима то тврђење за Бихера, а још мање за Брентана и ако вели да је са Бихером легао у гроб човек „великога значаја и научних великих заслуга на пољу еконеомске науке. Нама се чини да професор Билимовић тим својим неслагањем хоће пре да да изражаја своме мишљењу о вредности историјског и социјално-политичког правца у политичкој економији, који су владали до пред Светски рат. Међ економистима социјално-политичког и историјског правца држимо да су Брентано и Бихер ипак највећи.

| __ ВБ.

нож

ДЕВИЗНА ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ од Душана Н. Узелца, инспектора Народне банке Краљевине Југославије.

Г. д-р Душан Узелац приредио је велико изненађење како професорима правног факултета Београдског Универзитета тако и свима онима, који се интересују за рад те установе као и у опште за економску литературу. Он је унео у свој докторски рад одушевљење према науци и љубав према питању, које је разрадио. Да му је било стало само до доктората, он би са много мање труда и трошка — пошто докторска теза штампана кошта много пара, могао да сврши посао. Д-р Узелац је необично марљиво и врло савесно прочитао целокупну нашу литературу о монетарној и девизној политици наше државе, и врло марљиво сакупио целокупан материјал по томе питању. Постоје не-

колике студије на страним језицима о нашим ваљутним про- а:

блемима, али је, колико је нама познато, Узелчева књига прва која је разрадила правну и техничку основу наше девизне политике од после рата до данас.

вв»

THE MOUNTAIN WREATH of P. P. Nyegosh, Prince Bishiof of Montenegro 1830—1851. — Rendered into English by James W. Wiles,

Пре годину и по дана изашао је „Горски Вијенац“ егглеском језику у преводу београђанина г. ||емса Уајлса. Језикословно „Горски Вијенац“ претставља у српском језику готово оно исто, што и Мистралова дела у француској књижевности, Писан је једним дијалектом, који је у употреби на периферији српског живља. Поред тога језик „Горског Вијенца“ носи обележје и времена и менталитета тако, да га Шумадинац тешко чита без коментара. Колико је морао г. Уајлс уложити труда да га сам разуме без остаткаг! А да га је савршено разумео доказ је чињеница, да је осетио потребу, да га преведе на енглески,

Данашњи енглески језик отписао је одавно извесне изразе, који се налазе у „Горском Вијенцу“. Г. Уајлс је морао

да се' обраћа старијој енглеској литератури. Све је то чи-

„|нило;-»да смо» са зебњом примили вест о преводу „Горског

Вијенца“ на енглески. Међутим „корски Бијенац' на енглеском доживело је већ друго издање. Одушевљено га је до: чекала енглеска критика. „Менчестер Гвардијан“ вели, да су у преводу сачувани поетска драж и национално осећање као у оригиналу. „Титез Глегату Зирешел!' пише: „Превод г. Уајлса је љубак и јасан и повећаће интерес према југословенској књижевности".

Наш народ дугује г. Уајлсу ретко признање за труд и успех при преводу „Горског Вијенца“.

Privredna revija — Beograd, Zagreb, Ljubljana — za avgust. — Glasnik zavoda za unapređenje spoljne irgovine, 1 avgust. — Beogradske opštinske novine, 1 avgusi. — Naša

pošta, 1. avgust. — Zemljoradnička zadruga, Godišnjak zemaljskog saveza jugoslovenske preradu gvožđa i metala za 1931 5.

2 avgust. industrije za

Zakoni i uredbe.

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o skupnom

porezu na poslovni promet. — Uredba o određivanju disciplinskih tužilaca. — Uredba o grupisanju opština: Rajlovačke i Iidžanske.

PASHO

—. Bivši veneralni direktor austro-ugarske banke Jožef Prander umro je u 82. godini starosti. )

— Na preistavku zagrebačke frg. komore u pogledu povišenja vrednosti novčanih pisama ona je primila saopštenje, da se u vezi zakona o novcu u pismima i paketima može poslati u inostranstvu gotovina uz označenje vrednosti do 100.000 dinara, pod dosada važećim uslovima. Izuzete su države kod kojih je maksimum označenja vrednosti manji od ove sume.

— У Немачкој се у новије време опажа кретање ста-

новништва из града на село. Прошле године се лрви пуг откако је почела индустријализација Пемачке више људи отселило из града на село него што се доселило. 283.471 се доселило док се 202.324, тј. 8.853 више, отселило. Мисли се да ће ове године бити много већи број. Народ је сит града, где незапосленост и беда расте од дана до дана. Ако овако дуже потраје населиће се опустели немачки исток, који је о; 1840 год., кад је почела индустријализација, до год. 1925. изгубио 842.000 пољопривредних становника, који су се отселили у градове. — У Немачкој је пало под стечај друштво Девајхам (Дојче евангелише Хајмштетенгезелшафт), чији је задатак био, да од улога својих чланова подиже станове. Између осталих оштећен је и екскајзер Виљем за 300.000 марака (4 мил. дин.).

= Као што смо предвидели решено је питање гарантног фонда у корист Француске. Она је дужна да уплати гарантни фонд после истека Хуверова мораториума само у случају, да Немачка објави делимични мораториум, на који јој даје право Јангов план и да банка за Међународне обрачуне изричито затражи од Француске ту уплату и то само окд“ ако је од стране Мемачке већ уследила уплата репарационих износа.

И у Холандији је ових дана избија финансиска афера, која својим размерама ништа не заостаје иза оне емачке Нордволе. Велики концерн Милер и Ко. командитно друштво на акције претрпело је због шпекулација и неекономског вођења губитке од преко 100 мил. форината (2,2 милијарди дин.). Концерн је већ једном саниран год. 1927./28. у чему су суделовали између осталих Круп и Кригер.

Поведена је истрага,