Народно благостање

Страна 506

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

СИТУАЦИЈА

1. Делимична ликвидација двадесетдводневног банкарског мораторијума у Немачкој.

- Недељни економски кроничар парискога „Тана“ г, Жени, писао је пре две недеље да је мораторијум чудна ствар, лако је ући у њега, али је тешко изићи, То је Немачка осетила на својој сопственој кожи. Потпуна ликвидација мораторијума била би скок у помрчину. Али се с. друге стране није смело оклевати, јер би све већи број трговачких и индустријских подузећа обуставио рад. У среду 5. о. м. у јутро престао је мораторијум за банке. Али не и за штедионице. Код њих је још увек ограничена исплата, Као) што смо раније јављали, оне управљају народвом штедњом од 12 милијарди марака и то су већином капитали ситних људи, средњега сталежа. Штедионице не смеју примити улоге веће од једне одређене суме. То посту-

пање према њима изазвало је огромно незадовољство занат- | лија и средњег сталежа у опште. То влада оправдава тим;,.

да су то улози на штедњу а не обртни капитали и да имаоцима није потребно да располажу целокупном уложеном сумом. Међутим ту има и капитала занатлијског, јер су штедионице исплаћивале, на захтев, сваки износ улога и ако су они сви везани за рок, Тим разликовањем банака и штедионица хтело се да се потврди разлика у природи капитала уложених код једних и других институција. Међутим ми држимо да је други разлог; то нам у осталом потврђује и најновија уредба, по којој се забрањује регулативним штедионицама да кредитирају општине. Пошто је највећи део тих штедионица општинских, провинцијских и земаљских, то су оне највећи део својих капитала дале овима на зајам. Изгледа да су штедионице у тој мери имобилизиране, да би потпуна ликвидација мораторијума за њих могла да значи у исто време катастрофу. То је био вентиј сигурности. А тврди се да ће се у року од недељу дана створити могућност код Рајхсбанке за ломбардирање већих износа хартија од вредности, чиме ће се штедионицама омогућити да одговоре и већој навали улагача. Једно је ван сваке сумње а то је, да је тим диференцијалним поступањем извршено дискредитирање штедионица према банкама. То је сасвим обрнуто од политике, коју би требала да води држава. Немачке банке потпадају под режим мешовитог система т, ј. оне су јако ангажоване у трговини и индустрији и тиме много јаче изложене ризику, док су штедионице везане за хипотеке, хартије од вредности и у врло малом обиму на есконт. Према томе штедионице пружају већу сигурност улагачу него банке.

Сад, пак, држава ствара прећутно разлику између једних и других, да би створила надмоћност банака. То ће се љуто осветити.

Још је интересантније, да немачка влада намерава, према новинарским вестима, да уведе контролу над банкама. Неоспорно је, да су Немци доживели прилично разочарење са својим банкама. Али то више важи за лајике него за оне који познају правила банкарске политике, Систем тесне везе између индустрије и банака има за последицу, да је судбина банака везана непосредно за коњунктуру уопште. У Немачкој је већ дуго времена неповољна индустриска коњунктура. Како су многа подузећа обуставила рад отпустивши радништво а друга имобилизирала своје кредите, то се у најмању руку могло очекивати, да банке буду имобилизиране. „Нордволе“ је само један од многих случајева, захваљујући неповољној коњунктури. Одиста је чудновато, да се у Немачкој може озбиљно да третира питање о контроли над банкама, кад је то већ пре 50 година оглашено у целокупном ци-

вилизованом свету за највећу илузију. Француска је 1867. г. укинула концесиона акционарска друштва са изричном мотивацијом, да држава није у стању да контролише ни солидност оснивања а то ли вођење послова. То је исто урадила Немачка 1887. године у свом трговачком закону. Немачка никад није имала контролу над банкама, чак ни у добу апсслутизма. Према томе је чудновато, да се такво питање може уопште да покрене. Не постоје органи за тај посао. Немачка и овако има веома развијен систем приватних контролора (зћапегед ассоцифал!5) а после енглеског најбоље усавршен ред рачуноводства. Сва могућа техничка сретства, покушана до данас ради контроле банака, показала. су се апсолутно неупотребљивим.

П. Мере предострожности пред ликвидацију мораторијума,

Стојећи пред захтевом пословног света да се укине банкарски мораториум, немачка влада с једне стране, а нез мачке банке с друге, чинили су све што је у људској моћи да се тај критични моменат изведе без озбиљнијих потреса,

Међу тим мерама би у првом реду била реформа Голддисконтбанке, која се састоји у томе, да хиљаду највећих немачких подузећа гарантују њезиним повериоцима губитке у износу до 500 милиона марака. Како постоји намера да се на захтев иностраних поверилаца онај део њихсвих потраживања пренесе од банака, који ове буду огласили сумњивог бонитета, на Голддисконтбанку, то у ствари горња установа не значи ништа друго но колективизирање губитака. Хиљаду немачких подузећа је готово да заједнички прими све губитке, који су наступили код немачких дужника иностраним повериоцима до 500 милиона марака. Та установа још није ступила на снагу, али има огроман начелан значај.

Слична томе била је код нас идеја индустриске банке са колективном и солидарном гаранцијом свих индустриских подузећа. Она се разбила баш због деликатности таквог једвог прописа. Потребан је био велики притисак од стране немачке владе, па да се хиљаду подузећа реше на такав корак.

Док је дакле установа гарантног фонда код Голддисконтбанке у главном била упућена на умирење спољних поверилаца, дотле је друга једна организација била искљу» чиво намењена олакшању платежног промета за време мораториума.. То је споразум измеђ 44 највеће немачке банке за међусобни жиропромет. Позната је ствар, да се највећи део плаћања у трговини и индустрији на велико врши преко банака. Кад се 44 највеће банке удруже, онда се могу да врше огромна плаћања, а да се не употреби ни једна пара гстовог новца. Тиме су омогућена плаћања, набавке сировина, поруџбине код индустрије и у опште промет добара за време трајања мораторијума у већем обиму. Уговорено је било, да она банка која буде остала дужна према тој жиро-центрли не плати готовим новцем, већ дуговање покрије хартијама од вредности и меницама. Огромни су милиони обрнути на тај начин од 21. јула до 4. августа и у теку тог времена накупила се диференција од преко 100 милиона марака. Значи, да су извесни заводи остали дужни централи уз одговарајуће покриће. Када се буде потпуно ликвидирао мораториум банке ће имати могућности да из» мере та своја дуговања. А неке ће одмах то да ураде из рсесконта.

О Акцептној и гарантној банци већ смо писали. Она има за циљ, на првом месту, да помогне банкама, да своја потраживања по рачунима претворе у менице и реесконтују их код Рајхсбанке. Тим се поступком дебијају