Народно благостање

_8. август 1931. "НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Grpada 507

менице са два потписа а Рајхсбанка тражи три. Трећи даје гсрња банка. ·

__Главницу су у главном уписале држава и државни новчани заводи, тако да се може рећи да је целокупан ризико у том послу примила држава на себе.

Како она обухвата само највеће банке, то се бура од протеста дигла од стране мањих провинциских банака. Влада је морала да им изађе на сусрет. Најзад је основана „Берлинер Ломбардкасе А. Г.“, која би омогућила поновно отварање берзе путем ломбардовања хартија од вредности. То треба да буде удружење од 100 берлинских банкарских кућа, које раде на берзи. Основана је иста и у Франкфурту: Не зна се да ли ће се основати и у другим мањим местима.

Али највећа идеја, која није овога пута остварена, али која остаје на дневном реду за сличне прилике, то је солидарност свију банака, које примају улоге на штедњу. Као што смо раније писали, не да се замислити стање да и 10 од сто улога на штедњу народ однесе кући. Обична се неповерење појављује делимично у облику подизања од једне банке и ношења другим, које се сматрају за сигурније, Због тога је сугерирано остварење једне банкарске организације, где би банке враћале одмах подигнуте улоге оној банци, која их је изгубила. Уместо улагача долазе банке као повериоци. Наравно уз одговарајућу гаранцију. На тај би се начин паралисало штетно дејство по поједине банке од панике међу улагачима и за неколико дана, може бити, повратило првобитно стање. То би била јединствена институција у историји банкарства.

За сада она није остварена због тога што су немачки банкари нашли, да је панично расположење код улагача прошло и да се може, без великог страха, прићи потпуној ликвидацији мораториума. Немачки банкари, који су у овим приликама показали на висини, извели су један тактичан потез том приликом, који је служио као умирујуће средство првога ранга. Као што смо рекли, мораториум је престао 5. августа ујутру.

Међутим, банке су наредиле, да се већ 4 авг. улагачима исплаћују све суме које буду захтевали, без обзира на постојећи мораториум. Тај потез банака је збунио улагаче. Белики број је одбио да прими понуђени му новац, тако да је, према последњем извештају који имамо, 5 августа повлачење новца из банака текло нормалним током. Чак изгледа, да је код неких банака прилив новца већи но одлив.

Ликвидација мораториума извршена је без великих потреса захваљујући иницијативи немачког банкарства, његовом богатом познавању маса и разумевању задатка банкарских установа у тешким временима.

Ш Социализирање банкарских губитака.

Пре потпуне ликвидације мораториума морало се решити питање Папабђапке јер се са сигурношћу могла очекивати навала улагача на њене шалтере. Одлучено је да и она почне да ради 5-ог тек. мес. пошто се никако не мисли на њезину ликвидацију. Следећом транзакцијом омогућено је њено функционирање.

. Двадесет највећих индустријских предузећа Немачке (J. G. Farbenindustrie, Stahlverein, Siemens, A. E. G. a a. 1.) као један конзорцијум и преузима од Данатбанке њезине акције, које је она купила на берзи интервенцијом. Око пет милиона марака акција поклањају чланови управног одбора TCM конзорцијуму; а у банчином портфељу се налази 30 милиона марака. Курс по коме преузима конзорцијум износи 125, те тако Данатбанка добија 45 милиона марака новог капитала. У ствари у пасиви банчиној налази се краткорочних домаћих обавеза 900 милиона марака (седмодневни отказ) од чега се одмах у почетку очекује одлив од 400 милиона марака. Због тога је 45 милиона марака багатела.

5

(Остатак потребног новца добиће Данатбанка преко Акцептационе и гарантне банке од саме Рајхсбанке.

У осталом ни ових 45 милиона не даје поменути конзорцијум већ сама држава у виду петогодишњег зајма дотичном конзорцијуму. Чак ни камату не плаћа он већ ди-

виденда коју буде плаћала Данатбанка — а важи као камата. После пет године конзорцијум почиње да отплаћује акције.

Колико је рђаво вођена Данатбанка види се по томе де је она купила у току времена својих акција на берзи за номинално 30 милиона марака на укупну главницу од 60 милиона. Узгред буди речено акције су плаћене преко 125: а губитак је попуњен поменутим поклоном од стране чланова управног одбора. i

Рачуна се да ће банка бити санирана отписом целокупне видљиве резерве која износи 60 милиона марака. Као повереник државни при Данатбанки фигурира државни секретар др. Бергман.

Није била никаква тајна да је и положај Птегапег Вапк дритичан и да се мора обезбедити против навале поверилаца по истеку мораториума. Њен положај није био много бољи од оног Данатбанке. И овде је притекла држава у помоћ: емитовано је нових привилегисаних акција 300 милиона марака, које преузима Рајх. Још се не зна курс преузећа али с: обзиром на то да Дрезднер Банк има главницу од 100 милиона, курс ће вероватно бити ал пари. 300 милиона марака фришког капитала у колико не буду били довољни, добиће Дрезднер Банк реесконтом код Рајхсбанке. Овој се мери приступило због тога што Дрезднер Банк нема довољно реесконтног материјала.

Као што видимо, немачки Рајх иде путем, који је указала аустриска Република приликом санације Кредитагшталта: социјализирањем банкарских губитака.

То је једна чисто социјалистичка мера, кроз неправедна јер социјализира само једну врсту губитака приватне привреде, Много је важније пак да ни Рајх нема капитала за ове циљеве и да ће на крају све да сруши на Рајхсбанку. O теме ћемо другом приликом опширније говорити.

Даља једна мера за олакшање ликвидације мораторијума састоји се у повећању службене дисконтне стопе Рајхсбанке на 15%, а ломбардне на 20%. То је егзорбитантна камата, која се на дуже време не може издржати, али за коју постоји нада да ће убрзо нестати.

И четврта мера предострожности лежи у далекосежној реформи закона о акционарским друштвима, која је активирана путем једне уредбе. Четири године стоји на дневнем реду ово питање и најзад се морало увести у живот на врат на нос. Немогућно је на овоме месту да изложимо основе те реформе. Она доноси врло корисне новине, које ћемо донети у идућем броју. Наивно је очекивати од те реформе какво веће психолошко дејство за моменат истека мораторијума. Према последњим вестима први дан потпуне банкарске слободе протекао је врло мирно. То је врло повољан знак; значи да нема панике. Али, треба да прође неколико дана па да видимо како ће се развити прилике ко; банака, како ће проћи Данатбанк и Дрезднербанк и нарочито како ће све то одјекнути на Рајхсбанци.

ЈУ Прилике у другим земљама.

Др. Брининг је у свом говору на радио пред свој полазак у Рим казао да ниједна земља не може да живи самг већ је упућена на суседе. Између целог света постоји повезагост интереса. Данас кад Немачка тражи помоћ од других држава лако је заступати то гледиште. Само ни он није био увек истог мишљења ; још пре кратког времена он је геворио да ће Немачка да се опорави из своје сопствене снаге. Али ће и други народи осетити истинитост тога гле-