Народно благостање

8: август 1931,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 509”

Бународне обрачуне у Базелу присуствовао место њега ди- | Ако се овде онде слични излети водећих државника могу

ректор Сајтмен.

ТУ. Посета немачких министара Риму.

да објасне важношћу самих питања, овај се излет никако не | може да објасни. За Немачку је данас важније питање ино-. страних кредита, а Италија с тим нема никакве везе. Једина

Др. Брининг и др. Курциус напустили су земљу у нај- | корист од тога пута могла би да буде у томе да Немачка тежим тренутцима ради посете Риму. Читаоци знају наше | капусти царинску унију са Аустријом јер је то једина при-. гледиште на те посете, оне су више парада и демонстрација | јатност коју за сада она може да учини Италији,

него фактична потреба за регулисање отворених питања. |

КОЊУНКТУРА |

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31. JULA 1931.

Narodna batika {e tt poslednjoj nedelji jula pustila u optica| preko eskonta 78.67 miliona dimata, preko lombarda 8.99, preko privremene pozajmice državi

У милионима динара

230.00, svega 317.65 miliona dinara. Kad se tome doda povećanie metalnog i deviznog stoka za 75 miliona dinara, onda izlazi da je pušteno u opticaj 392,65 miliona dinara. Državno potraživanje se smanjilo za 41 milion dinara, što znači da ie pušteno u opticaj ukapno 433 miliona dinara. A povtičeno {e iz opticaia po žiro-tačunu 6.14 i po obavezama sa rokom 122.08 miliona dinara, svega 183, Kad se ostale promene uzmu u obzir, onda

31 ХН | 34. ХИ | 15. УП | 22. УП | 51 УП |

АКТИВА 1929 | 1030 | 3931' | 4931 | 1931 Подлога ;

зл. у касама и на стр.||[168.4] 1202.4 1542.8 1543,1| 1543 6

новч. у страној монети 68 0.6 0.9

девизе ... .. 1759.2 6319) 494.1) 519.3| 593.5

Укупно 2927.6) 18344 2044,4 2063.1 21381 Девизе које не улазе у

подлогу - – . _ _ 1146) 115.9! 116.0 Кован повац;

у никлу о: 29.2) 292: 29,3 Демонетизирано сребро 33:9- 33.9) 33:9 Зајмови; :

Еле. ___ __ || 12815] 14332) 1204 01357. 0) 1285:

на хартије од вредн. 2301 2034 194.9 1948! 203.8

VeynHo 1517.6| 1637.1| 1488.9| 1551.8| 16395 Хартије од вредности . 27.4, 274 214 Ранији аванси Држави 4153,0) 4020,7) 1825,31,.824.3| 1824.3 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни а 100,0 109.0 330.0 Вредности рез, фонда 90.6) 90.6) 90.6 Вредности ост. фондова 4.1 4.2 4.1 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај 1371 137.9) 1381 Разна актива . 31.4| 31,4 32,8

ПАСИВА

Капитал - - LO O 180.0 180.0) 180.0 Резервни фонд ... 97. | OTUD | Ола Остали фондови 41 41 41 Новчанице у оптицају 5817,9) 5396.5| 4690,5| 4722.6) 4970.1

Обавезе по виђењу: } жиро-рачуни 1250.0) 667.2: 4728) 482,8] 538. разни рачуни 160.8| 195.6| '78.7] 133.7| 139.8 Укупно . 1510.4! 9221) 666.4! 7131] 733,3 Обавезе са роком . . 236.9 237.0|] 359,9 Разна пасива . . .. 529). 552) 50910 Оптицај и обав. по виђ.||7828.3! 6318.6|5.357.0|5.535.9] 5703 5 Укупно покриће у'/р. · 39.95| 29,50! 38,18] 37.95| 37,48 Покриће у злату у. | 28.70! 28,38! 27.06

je pet saldo povećan opticaj za 247 na 4970 miliona dinara.

Pada t oči povećanje obaveza sa rokom, koja će

kontra-partiju imati ti deviznim operacijama. БЕОГРАДСКА БЕРЗА. Куосеви од 31. јула до 6. августа. 31 јула 3. авг. 4, аве 5 авг 6. аве

29 ф Р. "штета | 390. - 351-——–. 950. 341/-——– „330 21, %. rep. XII 369.— Народна банка 6050— 6100.—K. 6050.— —— 6% Беглуци ПНЕ 60.50 60.75 59 — 58.т% Инвест. зајам —— = 82.50 5 81.50 1%. Селигман —— — — 71.— 71.—

Горња таблица показује да су сви курсеви у паду. „Инвестициони од 82.50 на 81.50, Беглуци од 60.50 на 58 а

Ратна штета од 356 на 337. Тако јак пад курсева нормална је последица паничног узбуђења међ имаоцима хартија од вредности. Међутим од панике ни трага. Као доказ за то служе минимални обрти у прошлој недељи. Никад нису они били тако мали. Ратне штете је обрнуто свега милион и четири стотине хиљада, а свих осталих хартија с Народном банком 1.550.000 дин. Цео обрт. 3 мил. дин.! И што је главно термински посао у Штети потпуно се изгубио. Термина је рађено свега 243.000!

Из овога излази да је пад хартија последица потпуног осуства тражње. Да је која рука могла да прихвати оних 1.5 мил. дин. Ратне штете, ми би смо им данас имали курс од 360. | ' А што је најинтересантније тако ниски курсеви нису изазвали тражњу. Ако је сериозна тражња обично умртвљена у јулу с обзиром на потребе за новцем за жетву, необично је, да се није појавила ни шпекулативна тражња. Нема никога, ко би купио Ратну штету по 337, а некада је радо плаћана и 480 ! У чему лежи узрок 2 Не у неповољном есконтовању будућности. За то је најбољи доказ чињеница, да се" роба нуди у тако минималној количини. Узрок лежи у осуству ломбарда. Ратна штета је сва продавана народу на кредит. Она је оруђе штедње. Полет њезиног курса дошао је некада и услед великих лакоћа ломбарда. Данас тога нема. Банке не примају папире у залогу. Или хоће да буду ликвидне или је разређен капитал.

Последње је случај. Ми смо ушли у периоду скупог кепитала. За то је најбољи доказ скупоћа репора. Данас је | камата у репору 18%, а пре осам месеца била је 8%.

Без репора и ломбарда не може се појавити ни шпекулативна ии сериозна тражња. А без тражње папири су без ослонца. Уз најмању понуду падају по неколико поена.

Оживети тражњу док је овако мала понуда највећи је проблем.