Народно благостање

Страна 510

"Обрт у девизама је у овој недељи био већи но обично“

— јер је достигао 41.02 милиона динара. Код курсева нема већих промена ; највише је трговано у девизама Њујорк, за 16.8 милиона, затим у Лондону 7.67 милиона, Париз, Женева и Праг по 6 милиона и т. д. На љубљанској берзи обрт у девизама износио је прошле недеље 18 милиона.

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište: Promet je nešto manji nego što je bio poslednjih dana. Narodna banka intervenira dnevno sa 3—4 miliona dinara. Poslednjih dana izostale su njene kupnje deviza na berzi. Novčani zavodi više ne iskorišćavaju svoje kredite na strani pak nema ni veće ponude u devizama. A ona ponuda Која дојам од izvoza biva absorbirana od ostalih banaka.

U glavnome u pogledu deviznih transakcija nema većih' promena. Union banka je i dalje zaključivana po 150 dinara a Jugobanka po 67 dinara. Međutim je profit mnogo manji nego što je bio pre nekoliko nedelja. Situacija se potpuno smirila i nema izgleda da će veće količine robe doći na tržište.

Poljodelska banka zaključivana je po 53.5 dinara. Srpska banka i dalje pri kursu 190—192 a Prva hrvatska štedionica 957.5 do 965. Refki su danas novčani zavodi koji ove poslednje godine ne samo nisu popustili u kursu akcija nego su još porasle kako ie to kod Srpske i kod Praštedionice. U Trbovliu već nekoliko dana nema zaključaka. Kurs je oslabio ali i interes. Drava je zaključena po 220 dinara dok je kod Šećerana novać 210 a roba 213.

Državni papiri. Ratna šteta pala je ispod 350 dinara. Prompt su pravljeni zaključci po 344 dinara. Za ultimo decembra zaključci su 350 dok je novac ostao 348, a roba 349 dinara. Sedmopostotni dolarski papiti zakljućivani su po 69 do 70. Kupaca ima još uvek. A da nije tako znatan disparitet

~ između naših i new-yorških kurseva interes bi bio još veći. Ovako mnogi čekaju da se kursevi izjednače i tek onda se misle pojaviti kao kupci. Da je slobodan uvoz dolatskih papira, veće bi količine bile kupljene u New-Vorku za naš račun jer tamošnji kursevi vanredno 'onveniraju.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пшенира.

Крајем јула је пшеница нотирала на чикашкој берзи 48 центи за бушел, што још није био случај од како берза постоји. Један врло важан бесистички фактор су неповољни изгледи за увоз у Европу, где је жетва била врло обилна. Међународни аграрни институт сматра, да је овогодишња европска жетва за преко 2 милиона тона већа од прошлогодишње (при чему се Русија није узела у обзир). Сем тога отежавају и саме државе — увознице импарт пшенице. Немачка и Италија као импортери за сада уопште не долазе у обзир, пошто имају њихове високе квоте примељивања прохибитивно дејство. Француска жетва цени се ове године на 7.5 милиона тона (према 5.8 милиона у прошлој години“ код потрошње од око 8.5 до 9 милиона тона. Ако узмемо у обзир још и залихе француске Африке онда излази, да ће Француска у 1931./32. години увести свега 500 хиљада до једног милиона тона. Остаје дакле једино Енглеска и неколико малих увозних држава.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

Ми смо јављали, да прима американски фармер у Кан- · засу 25 центи за бушел; међутим прилике у Канади још су очајније. У држави Алберта даје житарски пул својим фармерима аванс од свега 30 центи за бушел најфиније Манитеба пшенице. Просечни подвозни ставови износе 13.5 центи за бушел, тако да остаје фармеру свега 16.5 центи за. бушел или 33.6 пара за један кгр. (Наш сељак прима 160 пара за кгр.).

_ По себи се разуме, да овакве прилике не могу бити повољне по судбину канадског пула ; јаче но икад тражи се његова ликвидација. Изгледа да је и савезна канадска влада усвојила то гледиште; преговори између појединих влада, фармера и банака око ликвидације пула, која трају већ дуже времена, налазе се пред закључењем .То је питање веома деликатно и компликовано, пошто је пул задружна организација, пошто дугује својим члановима још и обрачуне за прошлу и претпрошлу годину и пошто има код банака дуг од преко 25 милиона долара, које треба ликвидирати. Ту ће свакако влада морати да спасава.

Након свега овога очекује се, да ће јесења жетва бити радикално смањена. Има већ и житарских извештаја, који оперирају са том претпоставком и који предвиђају већ и повишење цена. Ми у то не можемо веровати.

После свих набројених бесистичких елемената долази јеш и последњи, наиме Русија. Статистичари, који састављају и израчунавају жетвене приносе у појединим државама, са Русијом не рачунају. Она је још увек непозната; има фантастичких вести, које друге опет демантују; али се једно не демантује, наиме, да је овогодишња засађен« површина већа од лане; има извештаја, који знају, да је површина, засађена пшеницом, у овој години већа за 4 до 6 милиона хектара, што је за 12 до 15% више ноу 1930./31. години.

На нашим суседним тржиштима је ситуација такођер лабавија; најјаче су у овој недељи пале цене у Мађарској, као последица великих понуда. На извозном тржишту прилике још су неповољније, јер су код минималне тражње понуде огромне.

Кукуруз.

Велики утовари рекордне аргентинске жетве стижу непрекидно у Европу, која се је показала као врло добар купац, због чега су цене у Аргентини остале више мање непромењене. Интересантан је био развој цена на чикашкој берзи; приликом терминских ликвидација за јули цене кукуруза порасле су за 12 центи за бушел — као последица великог покривања бесиста. Робе није било а то је доказ, да је прошлогодишња жетва подбацила и да је у кукурузу оскудица. И за нову жетву се рачуна, да ће принос због великих суша осетљиво подбацити.

У Европи су цене нешто попустиле, због старих аргентинских утовара и због конкуренције јечма, који нуди Русија у великим количинама.

Код нас изгледи нису више тако повољни као раније; иако смо последњих четрнаест дана имали нешто кише, ипак се осећају последице суше и врућина. Цене су остале мирне. Варирају око 100 динара. Тражња је живља а понуде су. врло слабе.

ЦЕНЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ по

УЧНЕ СЕ y ИитТиИ

u књижари СРЕМ СКА ij” ТЕЛЕФОН 51-28.