Народно благостање

— 15 август 1931. НАРОДНО

__ (4 209. avgusta do 7. septembra održaće se u Za- .,

grebu: prva izložba i sajam Vune i kudelje. Na izložbi će bit prikazane sve pasmine naših ovaca ipo Živim primercima i po njihovim runima, zatim razne vrste vune i njezine prerade u

domaćem i fabričnom postupku, pomoću mašina za predenje i ; tkanje. Isto tako biće organizovana i izložba kudelje, na kojoj”

· će se prikazati sve što se kod nas iz kudelje izrađuje, počevši od

stabliike konoplia do gotovog kudeljnog vlakna i prerade по

tkaninu ili užarije.

— Slovenačke kaledžije se bune. „Kmetijska družba” u.

Ljiubliani je Dre kratko vreme uputila Banu dravske banovine jedan memorandum povodom agrarne i potrošačke krize u kojoj je izmeđ ostalog kazano, da kafedžije prodaju vino i jela po skupljim cenama nego Što је to dozvoljeno i opravdano. Na ovo ie reagirala Zveza gostioničarskih zadruga u Mariboru istaknuvši, da cena od 18 do 20 dinara za litar vina nije nikako preфегапа. Sortirano, kvalitetno vino košta gostioničara najmanje 12 dinara. Sem toga zanat je opterećen sa 54 raznih poreza, Drireza i faksa, tako, da bi kafedžija u Ljubljani, ako dobije vino đabe, morao naplatiti samo za pokriće svih tih tereta 10 dinara od litra. Vinogradarska kriza nastupila ie, pošto su slovenački proizvođači izgubili tržište u inostranstvu, zbog velike proizvodnje hebrida i konkurencije dalmatinskog i vojvođanskog vina. · Podvlače, da su cene od 12 do 17 dinara, koliko traže Vinogradari daleko preterane, pošto iznose {iroškovi proizvodnje, po mišljenju stručnjika, koje citiraju kafedžije, svega 4 do 4.5 dinara po litru.

'Kafedžije su dakle nevini — i prebacuju svu krivicu na vinogradare; biće dakle interesantno čuti kako će se oni braniti i koga će oni proglasiti krivcem.

— Jzvoz smeđerevskog grožđa је u punom jeku; pošto je kvalitet vrlo dobar, roba se u inostranstvu brzo može plasirati, naročito na bečkoj pijaci. Smederevska vinogradarska Zadruga je odlučila, da ove godine forsira izvoz grožđa i da proizvodi što manje vina. |

ИНДУСТРИЈА

— једна велика немачка фирма намерава да у Алпима изгради огроман водопад ради произвођења електричне струје до 100.000 коњских снага. Целокупну енергију ће утрошити у производњу алуминија из иловаче. То је до

сада било технички немогућно. За фабрикацију намерава;

употребити земљу око Дунава, што ће искључити уво: бауксита.

— Шведско електрично друштво Асеа (Алмена Свенска Алектриска А. Б.), које је крајем прошле године купиле електране у Земуну, Панчеву и Суботици, почиње да проширује своје интересе и у Румунији. Прошле године је таме основало афилијацију са својим именом, а ових дана је фирма Електроинвест, Вестрас, која припада румунском концерну Ацеа преузело пакет акција електране вароши Васлум, у вредности од 13,7 мил. (46 мил. дин.). Цела главница износи 19 мил. (6,4 мил. дин.). Тај остатак се налазе у рукама општине Васлуи, чије су непокретнине и инстала ције. Друштво се обавезало да ће повећати капацитет ма шинерије на 440 коњских снага.

— Шведска „Електроинвест“, која припада Асеа кон-

церну, добила је 40-годишњу концесију за снабдевање пољ,

ске вароши Сједлице електричном струјом. Општина је за то добила одједном 750.000 злота (47 мил. дин.) и 8%-ни зајам од 850.000 (5,3 мил. дин.) на 40 година.

ванппввпливенвпинивпицишвиншнипипиинимипвеозангпненининиасоиксала шниннноно

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. G.DUN &CO. |

данвнниипоиипспивививилиниинипионилинаалипавивнвизвваацкевинаи

чиавишвпввниве

БЛАГОСТАЊЕ Страна 521

— Fabrika kudelje n Bačkoj Palanci Juta i Konoplja за sedištem u Beogradu, izgorela je 10. o. m. Šteta se ceni na više miliona dinara. Fabrika je osnovana 1882. godine od strane braće Mihel, a pre dve godine firma je pretvorena u akcionarsko društvo, sa glavnicom od 1.8 miliona dinara.

— Nova hidroelektrična centrala u Niša je ovih dana DOčela da radi. Nalazi se u Sićevu kraj Niša; ima kapacitet od 1.200 K. S. Izgradnja je koštala oko 18 miliona dinara. Prema tome niška opština raspolaže sa iri centrale — hidrocentralom u Sv. Petci (900 KM. S.) i Sićevu (1.200 K. S.) i kaloričnoni centralom u Crvenom Krstu od 1000 K. S.

— PyMyucua влада намерава да поред монопола ше ћера заведе и монопол алкохола, за који се интересује једна већа енглеска група. За успостављање монопола алкохола потребан је огроман капитал за откуп фабрике и обештећење пољопривредника, који сами производе алкохол, а има их око 60.000.

— U Novom Vrbast otpočinje fad 1. septenbra velika centralna mlekara, koju podiže centralni eksportni savež mlekarskih zadruga iz Novog Sada. Dnevni kapacitet iznosiće 30 hiljada litara mleka. ~ '

ПОЉОПРИВРЕДА

__ Египатска влада намерава да заведе једногодишњу мораториум за све обавезе малих пољопривредних газдинстава, која се налазе у врло незгодном положају због апстинирања банака од давања пољопривредног кредита.

— Својом новом одредбом Совјетска влада је свч шуме поделила у две зоне: дрвно-индустриску и шумско; културну. Прва спада у надлежност Врховног националнопривредног совјета, а: друга под комесаријат пољопривреде. (бсим тога регулисано је питање сече као и питање водених путева за лиферовање.

__ Због великих тешкоћа за извоз живих свиња у Лустрију и Чехословачку Јрољска производи све више сланину (бекон). У Галицији су подигнуте 3 нове фабрике сланина поред три постојеће.

— Prema podacima Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga iznosila je prošlogodišnja proizvodnja kudelje 34.94 miliona kg. kudelje; od toga otpada 15 miliona kg. na dunavsku banovinu, 5.73 miliona na savsku banovinu i t. d.

— U vezi sa žitarskim monopolom objavljuje Privilegovano izvozno društvo, odnosno Ministarstvo itrgovine i indu. strije nove cirkularne upute:

Sreski načelnici imaju preko opštinskih vlasti obavestiti narod, da dovoze svoje pšenice na tržište obavljaju postepeno i u malim količinama, kako se žito na tržištima ne bi nagomilavalo i ostalo neprodato. Seljacima ireba ponovno objasniti, da će država kupovati žito sve do iduće žetve, ali ne odjednom, nego postepeno, jer ne raspolaže dovoljnim magazinima. Dosada, država je otkupila 30 hiljada vagona žita. Dalje {ireba strogo voditi računa i O tome, da seljaci ne donose na tržište za prodaju i one količine žita koje im trebaju za domaću potrošnju i setvu. Treba naglasiti, da ima država nameru kasnije podići cenu, po kojoj će prodavati u zemlji, tako da će do kraja ove i početka iduće godine dostići 250 dinara za 100 kg.

САОБРАЋАЈ

— Приходи густриских железница су у јуну опалњ |за 18% према јуну 1930. год. Износе 46,84 мил. шилинга, ol | тога 28,27 мил. (3741 мил. дин.) отпада на теретни, а 18,57 !(148,6 мил. дин.) на путнички саобраћај.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЗАТРЕБ

Кнез Михајлова 59. Бериславићева 7.

ппнивасонивпвинипквиносонвивсеновапавлцививинниннивинисшшининнна=