Народно благостање

Страна 520

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Бр. 33

· = Veliko Bečkerečka opština je zaključila kod Državne hipotekarne banke investicioni zajam od 10 miliona dinara za izvršenje uličnih radova i modernizaciju grada.

— Аустралијска држава Мем Зошћ Маје објавила је да јој је немогуће исплатити чиновнике због празних каса. За исплату би било потребно 275.000 ф. ст. (7,43 мил. ДИН.). Воде се хитни преговори са банкама у Мелбериу ради закључења зајма са замашним гаранцијама.

= Budžet osiječke opštine za 1931. godinu ovin je dana odobren. Rashodi su predviđeni sa 31.99 miliona a prihodi sa 26.83 miliona dinara; manjak od 5.17 miliona ima se pokriti · opštinskim nametom od 63%, koji ie prošle godine iznosio 85 od sto. |

— Prema ugovoru o elektriHkaciji, koji ie sklopila Opštinska uprava u Koprivnici sa udruženim centralama KarlovacZagreb predviđen je tako zvani električni zajam grada Koprivnice u iznosu od 3 miliona dinara, kojim će se pokriti troškovi nove gradske mreže. Ministarstvo finansija je zajam odobrilo.

— Sušačkoj opštini je Državna hipotekarna banka odoDrila investicioni zajam od 12 miliona dinara, koji će se upotrebiti za podizanje javnih carinskih skladišta.

— Budžet grada Pančeva za 1931/32. godinu predviđa rashode od 9.69 miliona i prihode od 5.62 miliona din. Manjak ima se pokriti opštinskim prirezom od 95 od sto.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Норвешка је завела монопол увоза дрвета, у чијој се управи налази 5 претставника државе и заинтересовани» привредних грана. Монопол је у главном уперен против Русије. :

— Немачка је забранила увоз кукуруза због оскудице у девизама.

— Француска је повенала белгијски контингент за увоз угља на 370.000 т. до краја септембра. Ових дана се између Белгије и Немачке воде преговори о контингентирању немачког увоза.

— Према новом маџарско-аустриском трговинском уговору мађарским млиновима се боље исплаћује кад у Аустрију увезу жито па га тамо даду самлети, јер је царина на жито плус трошкови млевења мања но царина на брашно. Неки су већ закључили уговоре са аустриским млиновима, а неки намеравају да откупе земљишта и граде нове млинове,

— Bugarsko Ministarstvo trgovine izdalo je projekt zakona, po kome se za osnivanje kartela uslovljava najveći publicitet. Karteli će se otsada upisivati u trgovački registar. Odobrenje za osnivanje kartela daje Državna komisija za kartele. Ona odobrava i kartelske cene. Kao najviši sud osnovaće se Kartelski savet, na čije odluke nema 'priziva. Vlada misli da će ovim merama uspeli da obori visoke kartelske cene. Međutim su u javnosti mišljenja podeljena. Većinom se sumnja u uspeh. Misli se da je jedini izlaz iz situacije oboranje industrijske carinske zaštite.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА — Букурештанска општина је продала за 7 мил. дол.

(392 мил. дин.) своју електрану американској групи Elec.·

те Вепа апа Зћаге Со. која припада Моргановој групи. Том приликом је општина добила зајам од 3 мил. дол. (168 мил. дин.) уз повољне услове. Белгиска Хидрофина, која је досада имала концесију и једну централу, добила је 5 мил, дол. (280 мил, дин.) обештећења. Ново електрично друштво преузима све непокретнине и концесију, а главница му је 6 мил. дол. (336 мил. дин.). Општини је загарантован годишњи приход од 53 мил. леја (18 мид. дин.), а кад се изврши

план електрификације може општина рачунати и са 100 мил. |

(33 мил. дин.). Штампа Д-ра јорге напала је општину, шта продаје предузеће, чији је приход год. 1930. износио 204 мил, леја (70 мил. дин.). Општина се брани да је целу суму

изузев 18 мил. морала утрошити на електрификацију и да ће требати још огромне суме на то утрошити. То ју је в навело да прода подузеће. |

— Пре кратког времена пуштен је у промет велики атински водовод, чија је градња започела још год. 1925. а извела ју је американска фирма Улен и Комп. (која је Hp неколико година рефлектирала на градњу железница KOJ нас). Трошкови износе 13,5 милиона дол. (756 мил. дин.). Атинско становништво је одувек патило због оскудице вод: за време лета, а особито откако су се доселили многобројни малоазиски емигранти. Нови водовод је дуг око 45 кило: метара. Резервоар, једна велика брана, налази се на речицу Маратону, тако да је створено велико језеро са 43 до 45 милиона кубних метара воде. Капацитет износи 125 хиљада кубних метара воде дневно. Засада ће бити лиферовано 80 хиљада, Т. ј. 100 литара на главу становника тако, да остаје још 45.000 у случају пораста становништва. Такса ће из. носити 10 драхми (4,1 дин.) од кубног метра (1000 литара) али ће се постепено емањити на 5 драхми (2,05 дин.).

Београдска општина продаје савску воду готово тако исто скупо као атинска ону из скупоцених инсталација.

— Opštinska uprava ti Novoj Gradiški ima nameru da proda jedan veći kompleks hrastovih stabala za 6.18 mil. din.

— Nova zagrebačka klanica biće otvorena 1. septembra. Da bi se Zagrebčani mogli upoznati sa tom ustanovom opštinska uprava dozvolila je razgledanje lanice. Na svakoj се zgradi i mašini biti napisano, koliko je koštala, koji su preduzimači i zana{lije učestvovali u proizvodnji i podizanju i t. d. Nova će klanica odgovarati svim modernim higijenskim uslovima, a prema kapacitetu biće najveća u zemlji. „Jugoslovenski Lojd” javlia, da iznose troškovi klanice oko 75 miliona dinara.

— II vinkovačka opština je podigla novu modernu klanicu, koja će u septembru biti stavljena u pogon.

ТРГОВИНА

— У Бугарској се припрема пројект закона о принудном равнању ван стечаја на место судског мораториума као до сада. Услов за то је да фирма која тражи то, уписана у трговачки регистар најмање 3 године. Ако би се утврдило после поравнања да је молилац вршио превару повећавши пасиву или сакривши један део активе осудиће се на затвор до 2 године или новчану казну до 100.000 лева (30.000 дин.). Пројект ће ових дана бити поднесен парламенту на вотум.

— У Бугарској је основано Акционарско друштво 3: јавна складишта. Претседник управног одбора је админи-

стратор Привилеговане пољопривредне банке Колчев. У

управи се налазе претставници државе, Интернационалне банке, Савеза покрајинских банака, чиновничке осигуравајуће задруге и т. д. Интернационална банка, коју су основале 3 државне банке, доноси као апор два магацина у Bypгасу и Варни. Друштво засада других неће градити, док се посао не развије. Постепено биће саграђени магацини н: свима саобраћајним раскрсницама. Друштво искључиво има право да издаје варанте на улагеровану робу.

— Немачка криза имаће тешких последица и по тур ски извоз. Немачка је главни потрошач турских производа, а осим тога и главни посредник за расподелу турских добара северним државама. Ове године афилијације немачких бал нака у Турској неће моћи финансирати жетве ни извоза, јер им недостаје капитала за то. Претрпеле су пре кратког времена велику навалу улагача, како смо јавили. А друго и сама Немачка ограничава увоз, колико је год могућно због немања девиза. |

—. 5 ођутот па робеђе brze ofpreme svežeg voća i grožđa uvodi Generalna direkcija državnih železnica 15. o. m. brzovozni feretni saobraćaj zašto je rezervisan već i potreban broj specijalnih vagona.