Народно благостање

15, август 1931.

Famozni austto-mađarski trgovački ugovof, koji-je trebao da bude nešto novo, kako reće prošle godine njegov projektant g. dr. Rihard Šiler, načelnik pri

Saveznoj kancelariji u Beču, bio je toliko nov u svojoj Osnovici

da se u praksi pokazao potpuno neizvodljiv. Umesto da stvori

intiman robni promet između tih ugovornica, on ga je paralisao · јако да пе iznosi ni 5% ргедабпјеса.

Blamaža austto-mađatskog trgovinskog tgovora

Međusobni promet je trebao da bude obavljen premijama, koje bi odobravala jedna zajednička komisija za obračunavanja. Iznos premije dat izvoznicima jedne i druge države trebao је да bude jednak. Tu se izrodila teškoća, |er se pri tome izgubilo iz vida, kolika je razlika između austriskog i mađarskog izvoza. Mađarski izvoz pšenice je za gotovo, dok ide austriski izvoz u Mađarsku na poček. I tako možemo uskoro očekivati reviziju tog ugovora.

__Ausfriski Ministar poljoprivrede Doltus izjavio je da će ukinuii kreditne olakšice za uvoz pšenice, brašna ı stoke iz Mađarske alo se ova ne pobrine o oživljenju uvoza iz Austrije. Oštre devizne i bankarske odredbe u Mađarskoj još su pojačale fijasko tog ugovora. One su onemogućile svaki uvoz iz Austrije. Isto su tako te odredbe indirektno škodile mađarskom izvozu u Austriju. Zbog bankarskog moratoriuma cena pšenice je pala na 9 do 10 penge, zbog čega je mađarska vlada bila zabranila svaki dalji izvoz dok se cena nije popravila.

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 519

Komitet eksperata, koji je imao da prouči tri pitanja, od kojih je zavisilo stupanje па зпари Huverovog plana, Završio je svoj rad ı moratorium je stupio na snagu s tim, da se odložene reparacije moraju· platiti od strane Nemačke u 10 godišnjih rata, počev od 1933. godine. Sad se očekuje odluka Amerike da se odlažu za godinu dana svi ratni dugovi. | :

Komitet eksperata je odbio da obezbedi ma kakvu naknadu našoj državi za čist gubitak od 900 miliona dinara, koliko bismo u ovoj reparacaonoj godini imali da primimo od Nemačke. On je stao na gledište da je naš gubitak relativno najveći zbog toga što smo imali najveći čist prihod po reparacijama. Dao nam je izjavu, koja naravno nikoga ne veže, da će Banka u Bazelu da podupire naš dinar — što ona. čini i bez toga. : :

Isto je tako nepovoljno po nas završeno pitanje reparacija u naturi. Nemačka je oslobođena svake obaveze. To znači da od sada od izvršenih porudžbina možemo primiti samo one koje budemo platili ili koje nam dotične fabrike budu htele dati na kredit. A koliko smo izvešteni veliki deo fabrika je rešen da to učini.

“

КЕ» · „Ена БУЛА ФС ЛА Ер s- JJ

asa

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Чехословачке банке повисиле су пасивни каматњак за У на 13, ф.

— Данцишка банка снизила је дисконтну стоку од 10 на 7 од сто.

— Португалска банка снизила је дисконтну стоку 0; 7 и по на 1 од сто.

— трена! банк ој Indija povisila je diskontnu stopu od 6% na 7%.

— Како смо већ јавили бразилијанска влада намерава да оснује једну централну новчаничну банку, која ће имати искључиво право штампања новчаница за све савезне државе, Концесија ће трајати 30 година. Главница ће бити 60.000 контоса (315 мил. дин.). Законски минимум покрића новчаничног оптицаја ће бити 30%. Главница ће једним делом бити изложена јавном упису, а делом ће је преузети све домаће банке са главницом од преко 3 мил. милрајса (15,6 мил. дин.) и улозима преко 10 мил. (52 мил. дин.). Досадања новчанична банка Банко ди Брезил ће бити комерцијализирана, а све остале банке одричу се права штампања новчаница.

— У држави Њујорк надзорна власт је затворила 4 мање банке, са укупном активом крајем прошле год. од 15,5 мид. долара (868 мил. дин.). Узрок тој мери је пад вредности портфеља и велики износ смрзнутих кредита тих банака.

— Белмонт група основала је у Њујорку Атепсап Вапкега Ассерфапсев Согр., чија је задаћа да есконтује менице банака, које федералне Резервне банке не примају не редисконт.

— Повериоци Амстелбанке одобрили су јој једноипогодишњи мораториум. -

— Нови трест, који је настао фузијом Стандард Оил

Ко, и Вакуум Оил Ко, даје 40 цента (22,5 дин.) дивиденде.

по акцији.

J

-— Austriiska Poštanska štedionica povisila je kamatnjak na uloge po knjižicama na 7,25%, na uloge preko 500 šilinga (4000 dinara) sa tromesečnim rokom na 8%.

--- Nemačka Rajh-banka usteže se da sa kamatnom stopom pođe brže na niže. Do sad je odlučila spuštanje na 10%. Međutim pošto ona tako reći ne daje više devize, to je visoka kamatna stopa potpuno izlišna. Pri današnjem stanju devizne politike u Nemačkoj ona se sigurno ne nada da će moći privući strani kapital. Zato je potrebna pre svega sloboda trgovine devizama. — Izvršena je iluzija između dveju poznatih ženevskih ђаnaka Comptoir dEscompte de Genčve i Union Financiere. Uzrok leži u nepoverenju prema prvome, koji je jako angažovan u poslovima u Srednjoj Evropi. Njemu pripada i Ofa, šumski Копsern, koji je kod nas jako zainteresavan, a koji ima vrlo velike otpise.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Према статистици американског Министарства трговине следеће европске државе завршиле су прошлу буџетску годину са дефицитом : Енглеска 1,27 милијарди дин.; Слободна Ирска 54 мил., Француска 965,4 мил., Немачка 3,33 милијарде дин. Италија 840,7 мил. Белгија 365 мил. Ау стрија 420,7 мил. Чехословачка 225,5 мил., Мађарска 294 мил., Румунија 134 мил. Бугарска 76,7 мил. Шведска 25 мил., Финска 131 мил. Пољска 70 мил. Летонска 11,2 мил, Естонија 17,9 мил. док су следеће државе успеле да постигну вишкове: Холандија 90 мил. дин.; Шпанија 49 мил, дугославија 34 мил. Грчка 29 мил. Швајцарска 246 мил., Данска 53 мил. и Литванија 30 мил.

— Kragujevačka opština ima nameru да izgradi nov VO= dovod — na kredit —; za to joj je potreban investicioni zajam

-od 10 miliona dinara, koji je već zatražila kod Državne Мроје-

karne banke.