Народно благостање

Страна 518. | НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 33

стички режим сарађивањем са грађанским партијама, већ да коначно пођу својим путем успостављања социјалистичког поретка. Међутим већи део конгреса је био мишљења да капитализам још није зрео за пад, већ да се он налази само у пролазној коњунктурној кризи (исто гледиште је имала већина 'и на немачком социјалистичком конгресу у Лајпцигу). Пре се може рећи да се у жестокој кризи налази грађанска демократија. Социјалистичка партија није стављена пред алтернативу капитализам или социјализам. Данас је важније питање да ли ће она одржавати капитализам | савезу са грађанским или фашистичким владама. Ово последње може наступити у Немачкој у случају да социјалисти оштром опозицијом оборе владу грађанске демократије. Тада би власт сигурно приграбиле фашистичке партије, јер имају више одлучности. А за социјалисте је боља грађанска, демократска влада, која често узима у обзир њихово мишљење, но фашистичка, која би им објавила рат. Левичари држе да би фашистичка влада задала смртни ударац капитализму. Чим пре, тим боље, кажу они. Али се таква влада не би могла да дуго одржи. После ње би могли узети власт у руке једино социјалисти.

Ово гледиште је већина одбила указујући на приликв У Италији, где се фашизам држи већ скоро 9 година. Главна задаћа социјалистичких партија треба да буде сузбијање фа шизма макар и путем давања већих концесија грађанским партијама. Тако је међународни социјалистички конгрес у Бечу својом резолуцијом ојачао позиције социјалистичкиа вођа у Немачкој и Енглеској. После овога не може се веровати да ће радничке партије покушати да искористе момевтану слабост капитализма, да би га потпуно оборили С те стране не прети никаква опасност европском миру.

Ритодпо је da proizvođači pšenice odmah posle žetve nastoje da unovče jedan deo svoga viška. Pošto se potrošnja proteže na celu godinu, razumljivo је da velika ponuda mora izazvafi nagli pad cena. Stoga je od vajkada cilj državne politike bio, da se izbegnu veća pomeranja cepe usled nejednake ponude. Za to postoje dva sretstva. Prvo ie umagaciniranje žetve. U mnogim državama podignuti su javni ili privatni magacini, koji tehnički i finansiski omoguća– vaju nagšomilavanje žetve. Taj postupak je prastar. Prvi veliki magaciner bio je, kako je poznato iz Starog zaveta, Josif Egipatski.

Drugo srefstvo je davanje jeftinih kredita poljoprivrednicima, Pri tome se pretpostavlja da će oni rado posle žetve plaiti neznatnu kamatu, ako im uspe da pomoću kredita bolje unovče Žžetvu.

Otkako je pala cena žita ukorenilo se kod poljoprivrednika mišljenje da je najbolje sve viškove odmah posle žetve rasprodati.

Naši će se čitaoci sećati da smo mi još god. 1929. u nizu članaka svratili pažnju na tu tendenciju. To je bila velika sreća za seljaka. Isto smo doživeli 1930. god. Već krajem novembra nismo imali pšenice .za izvOZ.

Та tendencija je ovih dana zauzela katastrofalan obim. Iz sviju krajeva sveta stižu vesti da seljak baca na tržište i poslednje zrno žita. U svim državama vlade nastoje da spreče ovo naglo prodavanje žetve, jer je ono uzrok slomu cena. Pre nekoliko dana je u rumunskom Banatu pšenica notirana 50 din. od iovara, a to je manje od 5 zlatnih franaka. Мабе РпуПесоvano izvozno društvo već {reći put objavljuje kominike, u коте poziva poljoprivrednike da se uzdržavaju od prodaje pšenice.

Panika među proizvođačima . pšenice i sveti

eHBHHMEHZHHHNMHHHMBRMHHHHHHHREMHHHEHMMNHHMHuHaGdmHHBHHHBHGaHHDHBHBHHBHNH

Društvo iz tehničkih i finansiskih razloga nije u stanju da odmah posle žetve pokupuje sve ponuđene viškove.

interesantni su pokušaji, koji su učinjeni ovih дапа и Francuskoj i Nemačkoj u cilju finansiranja žetve. Francuski Ministar poljoprivrede g. Tardje zapretio da će protiv besista po--

duzeti sudske korake; u isto vreme je znatno poošttio kon-

trolu mešanja domaćeg i stranog brašna. Ovo poslednje neće mnogo koristiti rrancuskom proizvođaču, pošto je francuski uvoz neznatan. Slom cena je izazvala. ne strana već domaća ponuda. S pravom ističe gospodin de Fels u Revue de Paris da se sada radi o tome da se stabilizira cena za celu zemlju i celu godinu. Dobrostojeći francuski seljak dosada nije bio primoran da odmah posle žetve prodaje viškove, stoga u Francuskoj ne DOstoji. veći sistem silosa za magaciniranje većih količina žita. Zbog toga se vlada i ograničila u glavnom sami na davanje jeftinih kredita. Francuska banka je pristala da prima u rediskont i menice sa potpisima poljoprivrednih zadruga. Još važnija |e premija za magaciniranje (prime de stocage), o kojoj još nemamo bližih podataka. U glavnom sastoji se u tome da seljak dobiva tim veću premiju, što duže zadrži svoju žeu kod kuće.

TI u Nemačkoj je zavladala prodajna groznica među ргоizvođačima Žita. I tamo se ktiju fantastični planovi. Mi smo obavesfili naše čitaoce o planu za uvođenje uvoznica, koji je po našem mišljenju neizvodiv. U novije vreme postoji namera da se putem uvoznica pomaže razmena domaće za stranu pšenicu, da bi se tako pobolišao kvalitet. I to bi se teško dalo izvesti.

| Naposletku je vlada prišla izgrađivanju varantnih sistema sa niskim kamatnjakom. Mi se samo pitamo, otkud Nemačkoj sretstva za ovu akciju. Na taj način će i u Nemačkoj polioprivrednik dobiti premiju, ako svoj žetveni višak uzdrži od tržišta.

Očigledno је da ove mere neće dovesti do željenih rezultata. U normalnim vremenima ne bi bilo teško nagovoriti seljaka da uz jeftinu kamatu drži neko vreme svoj višak za prodaju kod kuće, kad mu to donosi koristi. ima tri: godine kako cena žita bez prestanka pada. Protiv toga se nisu mogli borit: ni velike kanadske farmerske organizacije, ni Amerika sa svojom moćnim finarnsiskim sretstvima, a ni evropske države visokim carinama. To je razlog da je seljak uveren da će cena žita i 'dalje padati. On se obično žuri da proda svoje žito, da bi postigao bolju cenu računajući da će svoju eventualnu potrebu moći kasnije jeftinije podmiriti. Prenesimo se u položaj rumun-– skog seljaka, koji je pre šest meseci dobivao 100 dinara za tovar žita, a sada dobije samo 50 din.

"Taj poktet kod seljaštva teško se da patralizitati, jec su njecovi uzroci psihološki kao i ekonomski. U mnogim zemljama, u kojima su cene veštački održavane, morala je zbog toga zajednica da preuzme na svoja leđa velike gubitke. Tome freba dodati gubitke, koji će nastati iz finansiranja žetve. Ali najgore je to što u većini država ne postoje osnovni uslovi za preduzimanje gornje mere. U normalnini godinama mogle su državeizvoznice sve svoje izvozne viškove prodati odmah posle žetve inostranstvu. Danas je situacija drukčija, jer otpada uvoz pšenice kod država, koje su dosada važile kao glavni kupac. Treba samo pogledati, u kakvom se položaju nalazi vlada u Bugatskoj, gde su vrlo veliki gubitci socijalizirane proizvodnje pšenice. Ona je сагапгомаја zemljoradniku minimalnu cenu od 4 leva (1.6 din.), a ovih dana je primorana da pristupi smanjenju (е minimalne cene. I ta nova cena biće previsoka za kratko vreme. Bugarska neće moći održati svoj sistem održavanja cena u доsadanjoj meri. Čak ni onda ako pribegne inflacionističkim merama. Ali ne verujemo da bi se ona mopla rešiti na ovakav ko-" rak, jer bi to škodilo i seljaku ı celokupnoj nacionalnoj privredi.

Кина пишшипининнвиницнил вв иклвшвипчи зиспимичпкнниснанацноиповиквицпцна

цситајте наше анализе Оомланса

ивзангвпогкнцнииннинвннивисшивиовишинаививонаисилинн алпшнниниврсзеташипивинциниисоинвивинкиннаалаквв ицирилзиининринниинимниковнани