Народно благостање

15. август 1931. НАРОДНО

вим системом се тако манипулише да је немогућна била каква контрола.

Одобрење увоза зависи од локалних власти. Тако се може. десити да увоз извесних продуката талијанског, швајцарског или аустријског порекла надлежна власт у Бреслави одобри, а да се н. пр. у Каселу не да дозвола за увоз истих продуката француског порекла. Није претерано, ако кажемо да је Немачка започела трговински рат са свима својим суседима специјално са Француском. Она хоће да помогне сама себи. Али ако она мисли да се може спасти у борби са целим светом, преварила се“.

Uoči газричапја engleskog parlamenta objavljen je izveštaj parlamentarne komisije za proučavanje stanja budžeta. Tako se, kako reče Ministar finansija, g. Snauden, poslanici neće morafi brinuti za lektiru preko ferija, jer je izveštaj opsežan. On fraži od parlamenta da preduzme važne mere, koje su gotovo neizbežne, jer predviđa ogroman deficit od 120 miliona 1. st., daleko više no što se uopšte očekivalo. Za lečenje deticita preporučuje najstrožiju štednju, 'Skakanje vrednosti novca poslednjih godina je najjači razlog za reviziju budžetskih izdataka. Centar programa čini predlog za reformu osiguranja u nezaposlenosti i krizi, jer su ova sve većim izdacima izazvala deficit. Ovde treba da se postigne ušteda od 66,5 miliona 1. st. Pomoć u nezaposlenosti treba da se smamji za 20%, a trajanje njeno od 52 na 26 nedelja. Istodobno se povećava osiguravajući prinos, a u radničke klase uvrštavaju se novi kao n. pr. učitelji, u kojima je nezaposlenost neznatna fe se prema tome dobiju veći raspoloživi viškovi. Tako bi fond osiguranja trebao samo 1 milion f. st. godišnje pomoći od države namesto 15,5 miliona. U osiguranju u krizi moći će se državna subvencija (koja je ovde još veća), prepoloviti, ako se zavede stroga kontrola, da li pojedinci imaju sve kvalifikacije za uživanje te vrste pomoći. Predlaže se zatim smaпјепје plata, i to učitelja za 20%, policajaca za 12,5%, a olicira treba da se svedu na nivo iz 1925. godine. Važno je da se predlaže obustava velikog dela javnih radova, kao nekih luka, mostova i tramvaja.

Ostvarenjem ovoga plana znatno bi se pogoršao standard života širokih engleskih masa, zbog čega je razumljivo, da ga engleska vlada ne prima s radošću. Ako ga odobri, ona će se time odreći svoga socijalnog zadatka, a ako ga ne odobri, preostaje joj kao jedini izlaz povećanje poreza. A u tome slučaju će se celokupna privreda složiti u opoziciju. Ako provede predloženi plan preti joj opasnost da izgubi većinu svojih bi'rača. Osim toga bi sigurno i liberali prešli u opoziciju, jer program predviđa zaustavljanje velikog dela javnih radova. Pre izvesnog vremena mi smo pisali o interesantnoj diskusiji u En-

gleskoj: štedeti ili trošiti. Tada su liberali zastupali gledište,

da se samo velikim izdacima može oživeti konjunktura, a, Lojd Džordž је tom prilikom predložio opsežan program u fu svrhu. Ako se ostvari novi plan za štednju otpašće svi ti radovi po predlogu Lojda Džordža, jer za njih nedostaju sretstva. U svom poslednjem govoru Ministar finansija se odlučno izjasnio za štednju. On će sa Makdonaldom, Hendersonom i Grehemom za vreme parlamentarnih ferija ispitati predlog.

У области спољне трговине привредна депресија је код свих држава дошла правилно де изражаја. Све су земље имале да претрпе велико смањење волумена своје спољне трговине. То се догодило још 1930. год. у великој мери. Код 48 светских држава пао је извоз по вредности за 20,5%, а увоз за 18,7%. У првом

Катастрофа спољне трговине an aa—m БЕЕН ЕОНИ aOui

БЛАГОСФАЊЕ Страна 517 25% према прошлој години. Тако н., пр. у Француској је извоз пао за 30%, увоз за 15%. Узрок слабљењу извоза је опадање куповне снаге Енглеске, Немачке и Америке, главних француских муштерија. Смањење увоза иде у главном на рачун Енглеске и Америке.

Енглеска је претрпела смањење извоза за 35,4%, чиме је највише погођена њена индустрија челика, гвожђа, памука, угља и вуне. Увоз енглески је опао за 23,9%.

Аустриски извоз пао је у истом времену за 29,1%, а увов за 20,6%. Не сме се изгубити из вида да је аустриски извоз јот: прошле године био врло слаб. Наш извоз је у пр вом семестру ов. год. пао за 31,12%, а увоз за 25,78%. (Осб= бито је био слаб извоз пшенице — 8 мил. дин. према 239 мил. у истом раздобљу прошле год. кукуруза 170 мил. према 347 мил., грађе 370 према 686 мил. и бакра 156 према, 251 мил. дин, |

Криза спољне трговине показује нам боље но криза производње како је немогуће једним државама да одрже благостање у исто време док се друге налазе у тешкој привредној депресији. Пада н. пр. у очи пад француске спољне трговине, чија производња је релативно слабо погођена. привредном депресијом. Американски извоз пао је за 36,8% у прошлој фискалној години. Њен увоз је пао у исто време за 3:28 од сто.

чланку „Највећа економска загонетка данашњице“ ми смо констатовали чудновату чињеницу да су све пређашње кризе биле последица оскудице добара. Међутим ми данас преживљавамо једну од највећих привредних криза и ако на свету има у изобиљу добара за исхрану. Исти парадокс истиче и париски „Тан“ ових дана под насловом „Пропо дин петит буржоаз“, само што су његова разматрања конзерва:: тивна. Тамо се каже, да се човечанство досада највише 6ојало оскудице добара за исхрану због тога, што производња истих није могла ићи паралелно са повећањем становништва кугле земљине. Страх од глади створио је фабулу о земљи, у којој теку мед и млеко и где се сва добра земаљска налазе у обиљу.

Чика Фенелон, који нам је кад смо били деца натеривао воду на уста својим причама о стенама од шећера, долинама од нуга, рекама од мирисних вина и ликера, зинуо би од чуда, кад би видео како се данас аграрне државе гуше у својим вишковима и премишљају на који начин да их се ослободе. Кад би видео, како се у Бразилији кафа баца у море, а у Америци фармери шшеницу у ватру.

= У нашем

оНајвепа економска загонетка данашњице“

НАЛЕВО па НА

ен пете ТАНГ)

Е Капиталистички систем се Реформизам и радикали- држи данас само: помоћу зам на бечком социјали- _ социјалиста, својих најве-

стичком конгресу ћих непријатеља. Свуда у

ивдустриским државама, где се и социјалисти налазе на влади, пристају они на све мере, које се подузимају ради лечења кризе капиталистичким методама. У Немачкој подупиру владу, која проводи свој штедни програм свим могућим методама само не социјалистич= ким. У Енглеској је социјалистички министар финансија одобрио план за санирање буџета, који стоји у колизији са социјалистичким начелима.

Почетком августа одржана је у Бечу међународна со« цијалистичка конференција, на којој је расправљано питање, да ли се политика, коју воде радничке партије слаже са социјалистичким начелима. Левичари су заступали гледиште да се капитализам налази пред катастрофом. Зато је дужност

полгођу ове године је пад спољне трговине још већи, преко , радничких партија, да не потпомажу данашњи капитали-