Народно благостање

5 сеплембар193к | _____ _ НАРОДНО stva linansija. Novo je obrazovan |edan kreditni i personalni odbor, u kome pored nekoliko članova nadzornog odbora funkcioniše bivši ministar Dernburg kao savetnik; dužnost |e ovog odbora svakako da stvori Rajhu jedan još jači uticaj na kreditnu politiku bančinu no što ga već ima preko svojih delegata u nadzornom odboru. Izabran je i jedan nov član direktorijuma u licu direktora Geca, dosadašnjeg direktora Komercbanke.

Pokolebano stanje Drezdnerbanke prenelo se bilo i na Orijentbanku u Berlinu, koja pripada Drezdnerbanci i ima svoje filijale u Egiptu i Turskoj. Centrala nemačke Orijentbanke u Berlinu ne igra skoro nikakvu ulogu među berlinskim bankama, pošto joj je jedina funkcija da posreduje između svojih filijala koje igraju značajnu ulogu ı egipatskom i turskom bankarstvu i Drezdnerbanke. Zatvaranje šaltera filijale Orijentbanke u Carigradu moglo se izbeći na taj način, što joj je turska vlada položila 5 miliona maraka, koje bi inače dva meseca docnije imala da položi na ime amorfizacione službe svojih stranih duocovanja. Time је бапка opet postala likvidna. (Slučaj, da država sanira jednu stranu banku, imali smo već kod saniranja bečke Merkurbanke). Egipatska filijala koja je takođe morala da zatvori šaltere, opet ih je otvorila zahvaljujući jednom kreditu od 15 miliona maraka, koji joj jie odobrio Rajh, a pored toga je jedan konzorcijum akcionara Orijentbanke kreditirao daljih 5 miliona maraka, dok su tome na suprot egipatski poverioci pristali na 18-tomesečni moraflo. rijum.

_ Preuzimanjem novih akcija u visini od 300 miliona maraka, Raih postaje najveći akcionar Drezdnerbanke, pošto je dosadašnja glavnica iznosila 100 пи Попа таraka. Time je Drezdnerbanka postala državna banka i Rajh preuzima poslovanje u svoje ruke kao šio to роkazuju personalne promene. Kao kod Danatbanke, ni ovde se ne zna tačno koliko iznose gubitci; osim toga postoji neizvesnost u pogledu otkaza stranih kredita po isteku roka od 6 meseci. Od oba ova pitanja zavisiće, da li će Drezdnerbanka ostati i dalje da postoji kao državna banka ili će likvidirati.

VI. Šrederbanka.,

Ovo je bila najveća privatna banka u slobodnoj državi Bremen. Uzroci njene teške situacije stoje u vezi. sa celom ekonomskom politikom grada Bremena, koja se sastojala u takmičenju s Hamburgom; vršene su ogromne investicije u brodarstvu, brodogradnji 1! пђагstvu uz pomoć Šrederbanke. Ova preterana privredna ekspanzija nije bila rukovođena . ekonomskim рофеbama, već čistom želiom za prevlašću, kao što to najbolje ilustruje slučaj Nordwolle. Došlo je do zatvaranja šaltera. Intervencija države izgledala je neizbežna, jer bi inače bila povučena u neminovnu propast najveća nemačka parobrodarska društva i brodogradilišta. Glavnica i rezerve u ukupnom iznosu od 30 miliona i preko toga još 15 miliona izgubljeni su. Banka je dobila nov kapital emisijom novih akcija u visini od 12 miliona, od kojih Rajh i grad Bremen preuzimaju 9 miliona, a bremenski privredni krugovi ostatak. No kako se od Ovog kapitala za sada uplaćuje svega 2 miliona, koji su nedovoljni za održanje likviditeta, Rajh je banci odobrio jedan obrtni kredit od 25 miliona u obliku blagajničkih zapisa, koji se isto kao kod Drezdnerbanke preko Garantne i akceptne banke kod Rajhsbanke mogu mobilizirati. Grad Bremen potražuje od Šrederbanke 25 miliona, od kojih se jedan deo kompenzira učešćem grada Bremena u emisiji novih akcija, ali ostatak je.izgubljen.

БОПАПОСТАЊЕ

о Страна 563

Da bi poverioci bili zaštičeni od gubitaka, grad Bremen" snosi sve gubitke koji prevazilaze glavnicu i rezerve, Valja napomenuti, da grad Bremen sam snosi jedan

deo krivice. Gradski finansijski direktor je izveo, da prezaduženi grad Bremen održava kod Šrederbanke {edan stalan depozit od 25 miliona maraka, a u naknadu za ovo, direktoru je odobren jedan beskamatan go-

dišnji kredit od 200.000 maraka. Personalne promene ~

još nisu konačno rešene, ali je već sigurno da sam direktor Šreder istupa iz banke. I Šrederbanka prestala je biti privatna banka.

VII. Planovi o državnom osdzorti nad bankama.

Od velikih privatnih nemačkih banaka potpao ie najveći deo pod državnu kontrohi. Samostalne su još jedino Dojče bank und Diskontogezemšaft, Berliner Handelsgezelšait i Komercbanka. Ako se obistini vest, da će se Danafbanka, Drezdnerbanka i Komercbanka fuzionisati, onda će ih ostati svega dve van državnog uticaja. |

Socijalizacija velikih banaka našla |e odziva i kod srednjih i malih. Tako se najveća privatna banka u Saksonskoj, „Algemajne dojče Kreditanštal u Lajpcigu fuzionisala sa „Saksonskom državnom bankom”. Ali razlozi za socijalizaciju ovde nisu i {oliko jakoj meri bazirani na. privrednim potrebama koliko na državno-socijalističkoj politici saksonske vlade. Ova je već poodavno subvencionirala ugrožena preduzeća. Ve-

rovatno je da je vlada, da bi tu svoju politiku subven'cioniranja mogla 410 пезтејашје provesti, izvela {iu-

ziju između oba pomenuta zavoda. Ova je fuzija u toliko značajnija, što će joj se po svima izgledima pridružiti još i druge banke.

Kako su štedionice, koje u nemačkom bankarstvu igraju značajniju ulogu nego igde u svetu, već odavno javnopravne ustanove, to je sa socijalizacijom do sada pomenutih banaka već najveći deo nemačkih banaka pod državnim uticajem.

Ogromno finansijsko opterećenje koje je Rajh preuzeo na sebe prilikom ovih saniranja, dovelo je do potrebe za jačom kontrolom nad bankama. S jedne strane da bi se sprečili bankarski padovi u budućnosti, a

s druge, dosadašnja socijalizacija bankarskih gubitaka, ·

koja državu staje ogromne sume, ima kao logičnu posledicu samu socijalizaciju. Nije opravdano da država sama snosi gubitke a da ne učestvuje i u dobitcima banaka. — Prvo se mislilo na uvođenje jednog velikog kontrolnog aparata, koji bi vršio nadzor nad celokupnom kreditnom politikom li koji bi imao pravo prigoмога kod svakog odobravanja kredita od strane pojedinih banaka. Ovaj plan |e napušten, pošto bi ovakav aparat bio suviše skup i birokratski i što bi sputavao banke u pravilnom radu. Sada se planovi svode na jednu vrstu nadzotnog biroa, pri Rajhsbanci, koji bi imao za dužnost da savetodavno utiče na banke, obaveštavajući ih redovno o stanju njihovih velikih dužnika i time banke zadrži od trulih poslova. Saradnja toga biroa sa Rajhsbankom, na koju su ostale banke

upućene za dobijanje kredita, treba da bude garancija,

da će uputstva nadzornog biroa biti respektovana od strane pojedinih banaka.

VIH. Zaključak. Država je trule banke ponovo povratila u život, ali njihov opstanak time još nije potpuno osiguran. Mi smo već napomenuli kod pojedinih banaka, da će do otkaza