Народно благостање

Страна, 564 НАРОДНО kredita od strane spoljnih i unutarnjih poverilaca neпипоупо тоган doći. Pitanje je pak, da li će država, čije su finansije već ı tako ugrožene i to velikim delom

baš usled znatnih suma utrošenih na saniranje, biti u

stanju da novim sopstvenim sredstvima nadoknadi bankama otkazane kredite. U najmanju ruku delimična likvidacija izgleda neizbežna, a napominjemio da je ona opravdana i to. iz sledećeg razloga: u vremenu hose;

koja je nastala u godinama posle stabilizacije valute,

bankarstvo se naglo i prekomerno. proširilo u vezi s ekspanzijom industrije; a sad, pošto je industrijska proizvodnja |ako nazadovala a priliv kapitala opao, redukcija bankarskog aparata bila bi prirodna posledica.

Saniranjem banaka je država stavljena pred problem, da li socijalizovane banke, u jednoj. još privatno-

'neminovno, da socijalizovane banke ne mogu да

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 36 _

kapitalističkoj privredi, mogu vršiti funkciju privatnih banaka. Postoji bojazan, da se one neće moći tako lako

prilagoditi brzo promenljivim potrebama-privrede. Osim

toga postoji opasnost, da pri izboru dužnika neće biti · merodavni oni razlozi koje respektuju privatne banke (bonitet, likviditet.itd.), već razlozi socijalno-političke i čisto političke prirode; usled toga postoji veća moguć- · nost za pogrešnim dirigovanjem i plasiranjem kapitala.

_ Socijalizacija banaka je izvršena silom okolnosti, · da bi se sprečilo da bankrotstvom banaka cela narodna privreda bude: uvučena. u katastrofu.. Ova opasnostje izbegnuta, ali nije otklonjena:opasnost da će оме Ђапke verovatno ipak moratida likvidiraju, ·a. isto: tako.. je 15pune sve funkcije privatnih banaka..

m BBB +

нен---=-е 2 Исто дејство, које су у Ен-

Неизлечиве финансије

Аустрије. Миланов извештај и извештај _ буџетске комисије, проузроУксвали су у Аустрији последњи билтен института за конјунктуру и извештај Министарства финансија о стању државних финансија. У оба случаја извештаји су били толико песимистички; да је јавност управо тек тада појмила колико је тешко стање државних финансија.

Извештај аустријског института за конјунктуру показује на основу статистике спољне трговине и индустријске производње катастрофално погоршање привредних прилика. Извоз у првом полгођу ове године мањи је.за читавих 32% према и онако. већ ниском -извозу у истом времену прошле

године. Индекс целокупне производње и обрта показује у.

јулу ове године 67: према 74 у јуну и 82 у јулу 1930, дакле јак пад у доба, када под нормалним приликама показује побољшање. Према извештају Министарства финансија буџетски приходи за првих 6 месеци ове године су за 120 милиона шилинга мањи од предвиђених.

Уз ово долази зло стање аустријских општинских и покрајинских финансија услед њиховог јаког оптерећења са социјалним издатцима. Штајерска није у стању да чиновницима о року исплати целу плату.

Ови податци објашњавају: одлуку аустријске владе да се Друштву народа обрати за помоћ. По извештајима штампе Аустрија не тражи директне. финансијске помоћи од Лиге коју свакако не би могла „добити, већ моралну потпору код емисије благајничких записа у износу од 150 милиона шилинга. Женевски контролни. комитет сигнатарних држава. од, 1922. године одобрио; је Аустрији овог пролећа емисију благајничких записа у износу од 150 милиона шилинга, које је требало употребити на оживљење привреде. Овај износ одобрила је Енглеска, када. је Аустрији хитно био потребан новац за санирање Кредитаншталта, Трајање овог зајма било је предвиђено. на свега две недеље, па је неколико пута затим продужаван док сад није најзад зајам отказан, пошто је Енглеска и сама услед догађаја у Немачкој запала у финан: сијске тешкоће.

Изгледа да ће емисија успети уз помоћ, Француске, пошто је Шобер у питању царинске уније на притисак Француске попустио још пре публиковања пресуде Хашког суда. Реализацијом овог зајма од 150 милиона шилинга Аустрији још није помогнуто, пошто овај износ припада Енглеској на основу отказаног кредита. Аустрији би било олакшано, када

ГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМ

глеској. проузроковали Мак“

би јој успело да емитује другу траншу инвестиционог зајма. из 1930. године. Но када се узму у обзир тешкоће под којима је. пласирана прва транша. овог: зајма, онда су. изгледи на успех друге транше минимални. Финансије се могу јоши

| погоршати с обзиром да са страним повериоцима још није постигнут никакав споразум о продужењу њихових кратко--

рочних кредита Аустрији, -који износе.око 30 милиона долара. Код поверилаца не постоји никаква наклоност да своја потраживања оставе и даље у Аустрији, пошто су им потраживања у Немачкој и Мађарској услед мораторијума затворена. Кад Аустрија увиди, да су јој сви путеви за добијање . новог зајма затворени, онда јој неће ништа друго преостати ако не жели да банкротира, до спровођење једног ригорозног програма штедње. Када је на почетку овог лета влада г. Ендера покушала да приступи уштедама снижавањем плата и реформом администрације, била је' оборена. Сада су много радикалније мере потребне. Ова потреба схваћена је најзад од појединих партија а Министарски савет је изјавио, да у следећем буџету предвиђени издаци не смеју бити већи од овогодишњих прихода, што значи-редукцију расхода за 15—20%.

Слом Кредитаншталта претио је пре неколико месеци да уништи економске'и финансијске темеље Аустрије, али је његовим санирањем избегнута тренутна катастрофа. Ho трајна опасност једног слома је остала као што показује пооштрење садашњег финансијског стања.

——e—— o ==" 0 3а времестабилизацијефран-= Једна оригинална: одбрана: · ка, француска Народна бан-'француске · девизне“. поли: »- ка је у великој" мери гоми| nana девизе-и сразмерно то“ме повећавала оптицај нов-

THR,

'чаница. По извршеној стабилизацији и увођењу златне ва- ~

луте услед сталног активитета биланса плаћања, дошло је

последњих година до великог прилива злата: "Тек задњих ме- >“

сеци Француска је почела куповати велике количине девиза: Само за време од 24 јула до 7 августа, девизни сток Фран= | цуске банке порастао је за' 1085 милиона: франака. Повод овим куповинама било је подупирање енглеске фунте. Познати париски професор Алберт Афталион покушава на је дан оригиналан начин у „Енформасиону'" да докаже, да ова политика Француске банке има и један шири смисао, наиме · сузбијање привредне депресије у, свету.

Афталион полази од разлике" која лежи у импорту

злата и импорту девиза. Увоз злата дејствује по квантита=