Народно благостање

Оро

OM par e

Хан се

| ЧАРОДНО

strani, ima ona još uvek dovoljno kapitala za obezbeđenje potraživanja kratkoročnih poverilaca; ali nije Đilo dovoljao sttane valute bh kojoj sti se ovi isli isplatiti, Dugovanja nisu premašala iznos kapitala engleske narodne privrede, već njezin disponibilitet u stranim деvizama ! али. Рашка је srušila funtu, kao što je bacila Kreditanštalt pod nagodbu i nemačke banke pod režim prolongacije. Ima vrlo mnogo pisaca koji dele ovo naše gledište, ali je veliki deo istih učinio drugu jednu grešku, dao je oštru kritiku poslovne politike engleskih banaka, tvrdeći, da su zaboravile osnovna pravila bankarske politike, naime, da između aktivnih i pasivnih DOslova mora postojati harmonija rokova. Drugim rečiina da na siprot likvidnoj pasivi mora stajati likvidna aktiva. Tu je lekciju dao engleskim bankarima poznati ekonomist. Pariskog „Tana” Frederik Ženi, u broju od 27. septembra t. g. Mi bismo taj prekor imali u nekoliko da koregiramo. Kad se u jednoj zemlji ekonomske prilike naglo pogoršaju, onda jedan veliki deo dužnika postaje manje solventnim ili insolveninim. Io je OSsnovni zakon ekonomskog btiikvara. ! poverilac koji |e vodio računa o svima pravilima bankarske politike, dolazi u vrlo težak položaj posle ovakve promene. Mi ne možemo poreči da je od uvek. bilo i da ima i danas banaka, koje vode bolje i drugih koje vode gore svoju poslovnu politiku. Ali kao što celokupan ekonomski Život zavisi od konjiunkiure, isto tako stanje bankarskih potraživanja podleži istom uticaju. Drugim rečima, ma= nje Više danas su 5уе Банке imobilizitane. ! u zemiji, u kojoj je bogatstvo kapitala tako veliko, kao 510 је Francuska, već po treći put se prema najvećim bankama pojavljuje nepoverenje usled faktičke imobilizacije. Kad bi se krenmli svi poverioci da naplate svoja DO | nja od najsolidnije banke na svetu, kao što je Credit Lione, ni ona ne bi mogla da odgovori svojim oba-| vezama.

HI. Razlika izmeđ nemačkog i engleskog držanja pri krizi nacionalne valute.

Kao što rekosmo, slučaj engleski je u stvari idenfičan sa nemačkim od 13. jula t. 2., ali su putevi kojima su pošle jedna i druga država pod istim prilikama dijametralno različni. To je pitanie bilo predmet kritike Frederika Ženia i „Tana”, pod, naslovom „Reflexions sur la chute de Ја livre”. On veli, da je: Nemačka u kritičnom momentu odlučila da pre svega spasava nacionainu valutu. Kad su rezerve zlata. bile pri kraju, Rajhsbanka nije obustavila zameniljivost novčanica za zlato, već je primenila brufalnu restrikciju kredita i time stavila banke u nemogućnost da nabave sebi putem zajma potrebne kapitale za otplatu svojih dugova. Velika Britanija je pošla suprotnim putem, kaže g. Ženi. Koristeći se poverenjem, koje je uživala a koie Nemačka nije uživala, ona se trudila pre svega da. zameni novim spoljnim kreditima one koje je imala da vrati. Ali zato nije podizala kamatnu stopu, koja je ostala stalno na 4}, procenta i volumen platežnih sretstava u zemlji nije pretrpeo nikakvo ograničenje. Najzad |e odlučila da čuva mefalnu podlogu ukidajući zlatno važenje. Time |e ostavljeno bankama slobodno da na domaćem fržištu nabavljaju devize, ako hoće da otplaćuju <voje dugove u inostranstvu, (naravno u koliko su oni u stranoj valuti) a po kursevima koji su rezultat ponude i tražnje, na domaćim i stranim berzama. Napuštanje domaće уаlute treba da bude naknada za plaćenu solventnost.

· Kroničar Ženi nije tačno postavio razliku između engleskog i nemačkog postupka. Nemačka je istina jzvršila brutalan deflacioni akt da bi spasla marku. Po-

БЛАГОСТАЋ | Страна 627

digla |e kamatnu stopu za izvesne kredite čak na 16 i 20% i obuštavila dalje davanje kredita. Ali to sve |oš

nije dovoljno da se spreči svaki odliv zlata, jer opticaj

1 ако је bio razređen nije bio ostao bez platežnih sretstava; onima ikoji su imali novca a bilo im je stalo da otplate svoje dugove na strani, bila bi otvorena vrata za izvoz zlata. ! baš zbog toga je Nemačka proglasila moratorijum. Nemačka je u kritičnom momentu obustavila plaćanja. Zakonom je razrešila dužnike od obaveze plaćanja dugova a Rajhsbanka је уга facti odrekla izdavanje deviza onome ko bi u prkos moratorijumu hteo da podmiri svoje poverioce. Sasvim je drukčije postupala Engleska, kao džentimen, ona je isplaćivala svoje ромепосе пе trepnuvši. Engleska je posmatrala hladno kako se dnevno topi pokriće njezinog novčaničnog орticaja; bilo je dana, kao što je izjavio Ministar finansija u Donjem Domu, kad је izvezeno u inostranstvo 10 miliona funti sterlinga (2,750 miliona dinara), ali to Englesku nije ni trenutka pokolebalo; a kad je ipak došlo do zakonski obezbeđene minimalne metalne podloge, ni onda nije Engleska obustavila plaćanja niti zavodila moraforijum, već je samo ukinula konvertibilitet da bi sačuvala minimalno mefalno pokriće ostavljajući, kao što Ženi pravilno ističe, pojedincima da i dalje izvoze zlato kupujući ga na tržištu. | II Rekosmo da je engleski postupak džentimenski. Engleska je u julu mesecu kad je počeo odliv deviza imala. . preko 400 miliona tunti fiuđeg novca kratkoročno uzajmljenog. ' Da nije engleska vlada imala džentimensko shvatanje o kreditnom odnosu, ona bi letos postupila kao Nemačka, t. |. putem moratorijuma zarobila pozajmliene kapitale. i | |

Istina, ima pisaca u Nemačkoj, koji vele da je Engleska ukidanjem zlatnog važenja htela da onemogući isplatu poverilaca odnosno dalje povlačenje novca iz zemlje, jer je jasno da će se poverioci ustezati da prime na sebe rizik gubitka zbog disažije. Mi smo skloni da verujemo da ima dosta poverilaca koji su napustili svoju prvobitnu nameru da povuku svoje fondove iz Engleske. Ali ih ima koji ih povlače iz straha od daljeg, pada funte. Na suprot tome stoji postupak Nemačke, koji pretstavlja ozbiljnu povredu prava poverilaca. Nemaска je obustavila plaćanja, pa je posle toga pristupila pregovorima sa poveriocima o prolongaciji, za koje nije bilo drugog izlaza. Međutim, kad poverilac ima da bira između prolongacije i svega onoga Što |je u izgledu posle isteka tog roka u Nemačkoj i stanja u Engleskoj po-

·sle ukidanja zlatnog važenja, očigledno je da če pretpo-

staviti poslednje.

IV. Nezgodne posledice pada iumte.

· Engleska je postupila džentImenski. Ali je njezin postupak u toliko više za osudu s gledišta pravičnosti. Čitaoci znaju vrlo dobro šta to znači kad jedna nov-, Сапа jedinica počne da gubi svoju vfednost. U kredit nom odnosu to znači oštećenje poverioca i nepravedno obogaćenje dužnika. U tom pogledu su depresirane .va-

Jute načinile toliku pustoš, da se čoveku i danas koža

{eži kad se seti pojedinih konkretnih slučajeva. Milioni ljudi, koji su cela svoja imanja stavili narodnoj privredi

na raspoloženje putem kredita izgubili su jedan deo ili.

sve. Francuzi ne treba da budu i suviše gordi na fakt,. da su devalvirali svoj franak za četiri petine, jer u Ko-., liko {e to bilo ekonomski i finansijski povoljno, u toliko

je bilo nepravičnije prema poveriocima u francuskim francima. Možda inflacija ne bi bila tako sitrašna, kad

1