Народно благостање

отрана 628 нАКОДНО пе bi bilo njenog katastrofalnog dejstva u oblasti kreditnih odnosa. Možda bi se problem poremećaja cena i prilagođavanje istih u inflaciji mogao ipak koliko toliko da reši, ali se nepravedno oštećenje poverilaca i obogaćenje dužnika ne može nikako da ublaži. To je upravo ono što čini inflaciju najvećim zlom i zbog čega se čovečanstvo nje tako boji. Engleska vlada nije na to pomišljala. Verovatno da u kritičnom momentu hije imala izbora. Stajala je pred alternativom: ili da pusti da ode iz kase i ono malo zlata ili da sačuva zlato, oslobađajući banku od obaveze konvertabiliteta, — ne misleći šta će dalie da bude.

·Sefimo se samo ogromnih milijardi koje je narod uložio u engleske banke. Setimo se ogromnih milijardi privatnih i državnih obligacija, u koje je engleski štediša uložio svoj novac, sve te obligacije glase ma funtu. Mi ne možemo da pređemo preko toga, a da ne istaknemo da je jedna mala Madžarska, koja se bori sa mnogo većim teškoćama no Engleska, u tom pogledu mnogo bolje postupila. Kad je letos madžarska vlada bila načisto da je zlatno važenje ugroženo, onda je donela zakon, koji smo mi objavili svojevremeno u „Narodnom Blagostanju” i po kome se u zemlji statuiraju . dve vrste novčane jedinice: zlatno penge i papirno penge. Zlatno penge ne postoji kao metalni novac, već samo kao računska jedinica. Faktički novac u opticaju, nov· čanice Madžarske narodne banke, je papirno penge. Svi kreditni odnosi stvoreni pre toga zakona imaju se smatrati kao ugovoreni u zlatnom pengu. Dužnici su obavezni da ih tako izmire, bez obzira na to kakva će biti vrednost papirnog penga. Madžarska, kad je videla da će morati poći strašnim putem valutne golgote, smatrala je za dužnost da treba da spreči da to ne unese nepravedni poremećaj u kreditnim odnosima.

Pre rata je funta bila univerzalno računsko i platežno sretstvo. Odma posle rata a usled njezine depresiilacijie ona je tu svoju ulogu ustupila dolaru a delimično švajcarskom franku i holandskoj forinti. Ali posle enercično izvršene revalorizacije funte 1925. godine ceo svet je pricrlio funtu sterlinga. Može se reći da ie mnogo veći volumen transakcija u funtama van teritoге епојезке по па 1510]. Nepregledan ie broj ducoročnih državnih zaimova kod kojih ie uzeta za računsku i platežnu osnovu engleska funta. To u prvom redu važi za međunarodni nemački zajam iz 1924. godine na osnovu Dozovog plana. To važi za 4% argentinski zaјат 1896. godine. 3*1.% Urugvaiski od 1891. godine i naiveći deo Brazilijanskih državnih zaimova od 18831905. god. Isto ie tako emitovao nekoliko kineskih zaimova glasećih na funte kao па рг. 4/,% 1908. сод., 51.% 1913. god. i t. d. Isto fako i lapanski zajam 5% 1907. оодте. 1 svi meksikanski zaimovi clase na funte. Od Evrooskih zaimova norveški 3% 1886. godine, 3% 1888. god., 311,% od 1894. god. i t. d.: portugalski 3% prva seri|a, rumunski 4% 1922. vodine i veliki broi turskih zaimova kao što je 4% 1891. godine, 31/,% 1894. godine, 5% 1896. god.

Isto tako je ogroman volumen krafkoročnih transakciia zasnovanih na funti sterlinca. Neverovatno je ali potpuno istinito da je čak i Francuska banka i to u 1931. godini kad ie franak bio na čelu sviju valuta, odobrila zaiam Španskoj banci od 9 miliona funti sterlinca (21, miliiarde dinara) u funtama sferlinca (baš ovih dana ističe taj ugovor i Francuska banka je iziavila Španskoj banci da pristaje da ga prolongira, ali pod uslovom da ga konvertira u francuske franke. Treba imati u vidu da prema današnjem kursu Španska

ВЛАГОСТАЊЕ Бр. 40 banka ima da zaradi punu petinu vrednosti). Isto tako je gotovo neverovatno ali istinito da Banka za međunarodne obračune u Bazelu uzima za računsku osnovicu englesku funtu. Ona kao što znamo prima depozite a naročito od novčanih banaka i iste daje na zajam zemljama koje imaju veću potrebu i veću kamatnu stopu a prvenstveno i njihovim novčaničnim bankama. Ona prima u depozit raznovrsne valute a prvenstveno ih daje na kredit u funtama. Mi ne znamo kakvo je stanje danas u to jbanci, ali je sigurno da ona ima da pretrpi ogromne gubitke, koji će premašati sigurno njezinu zaradu od nekoliko godina.

Isto tako je vrlo veliki broj država prilikom zakonske stabilizacije i u opšte valutne reforme uzeo za 0510vicu — kod valuta na osnovi zlatnih deviza — funtu sterlinga. Ima mnogo valuta na svetu koje su ukopčane za funtu. Prirodna ie stvar da one države Које su prilikom zakonske stabilizacije svoju valutu ukopčavale za funtu prvenstveno održavaju devize glaseće na funte. Mi smo već istakli da oko 400 miliona funti iznose kratkoročni dugovi Engleske. Mi cenimo da je najmanje 100 miliona od toga uloženo od strane raznih novčanih banaka. Može se reći da su sve novčanične banke održavale u manioj ili većoj meri potraživanja u funtama. Po proklamaciji papirne valute u Engleskoj — 22. septembra — pale su alkcije Francuske banke za 2.000 franaka (od 14.300 fr. na 12.200 fr.). Zbog toga što ona ima vrlo velika potraživanja od Engleske banke. Na berzi su se proneli glasovi da ta suma iznosi 30 miliiardi franaka odnosno nešto malo manie od trećine celokupnog metalnooe i deviznog stoka Francuske banke. Suma |e svakako znatno manja: varira između 10 i 15 miliiardi franaka. U istom su položaju, kao što rekosmo, i mnogobroine druge novčanične banke kao grčka, turska, severnih zemalia, cele Azije, cele Južne Amerike i Australiie. Novčanične banke su mogle podržavati svoia potraživania kod Engleske banke u drugoj valuti, ali one su radiie uzele funtu, |er fe Engleska smatrana za metropolu zlatnoca važenja. Ali i u međusobnom obračunu novčaničnih banaka kao što je na pr. kod Banke za međunarodne obračune daleko van Engeleske teritorije pravljeni su mnogobroini zaimovi u engleskim funtama. Na francuskom tržištu ima naimanie 20—30 inostranih iavnih zaimova glasećih na funte sterlinea. Što ie naiinteresantniie jedan od naivećih francuskih državnih zaimova tako zvani 4% zaiam 2 change garanti 1925. godine bio je zasnovan na funti sterlinea. ier se u niemu nalazi klauzula, koia glasi da imaoci oblicaciia primaju 4% na ime kamate u francuskim francima kad funta sterlinca bude naimanie 95 franaka: u koliko funta bude više vredela u toliko će srazmerno imaoci oblivaciia dobiti više francuskih franaka. U ovom slučaiu francuska država dobiia a francuski državliani koii su kunili te oblicaciie eube. Eto, kakvu ie perturbaciiu unela Enoleska u kreditne i imovne odnose celoga sveta.

Depresiacijom funte ne samo da su kreditni odnosi poremećeni već je tako reći cela svetska trgovina došla u pojačanu krizu. Može se reći da se cena najvećeg broja vodećih artikala svetske trgovine utvrđuje u Типtama: na pr. ugalj, svi metali, svila, žito van centralne Evrope i t. d. Na tržištu metala nastala je čitava revolucija od kako je funta depresirana. U Lionu centru. proizvodnje svile prava je katastrofa zbog toga. Isto tako u Ruru i Rajnskim oblastima u ugljarskom centru Nemačke. Depresijacija funte je napravila nedogledne štete i rumunskim izvoznicima žita, jer su SVi ugOVOrTi O liferaciji pšenice bili zaključeni u funtama sterlinga. Javlja se da je u proizvodnji veštačkog đubreta naro=