Народно благостање

| . _ 26. децембар 1931,

_ НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Страна 803

за поједине европске индустрије врло осетљива, поготово за jasno da ovaj kongres neće da pristupi nikakvom radikalnom

енглеску текстилну индустрију, чији назадак у извозу за више од једне трећине почива, поред Индије, на продирању Јапана у источну Азију. |

У Енглеској следе царински валови једни за другим. 19. децембра је ступила на снагу трећа царинска серија у ок-

: виру антидемпинг закона од почетка новембра. Она је врло опсежна и обухвата четири групе: фотографски материјал, електро-технички артикле и радио-справе, памучну робу и кемикалије. Све су погођене са царином 50% од вредности.

За европску трговину ове царине значе ново велико оптерећење. Огорчење европских земаља због тога што Енглеска следи њиховом протекционистичком примеру, све више расте. Већ је раније дошло до многих претставки код енглеске владе. Француска је послала у Лондон мин. трговине Ролена и мин. финансија Фландена, Белгија министра спољних послова Химанса, Пољска је преко министра спољних послова Залеског, а Немачка преко свога посланика у Лондону тражила преговоре. Неке земље, као Француска, тражиле су да се царине одмах укину, друге земље, као Немачка, резигнирано су се помириле са енглеским протекционизмом, и само су изразиле жељу да код будућих царина добију повластице. Али Енглеска је резервисана, и не жели да преговара, пошто је годину дана инсистирала кад европских влада да снизе царине. Енглеска влада изјавила је у Доњем Дому, да она неће ни са једном земљом склапати уговоре, који мењају сада установљење царине или који би могли да сметају трговин-политичко регулисање, које жели да донесе на следећој империјалној конференцији у Отави половином следеће године. То значи, да Енглеска гледа у свом новом царинском законодавству један употребљив инструмент за своју империјалну политику. Давањем преференцијалних царина хоће да доминионе поново веже за себе. Зато не жели да се пре империјалне конференције трговинско-политички веже и да склапа ма какве царинске уговоре. Сви покушаји европских земаља, да поведу преговоре са Енглеском су остали посве без успеха. Место да снизе царине, и да тако створе базу за преговоре са Енглеском, што би било разумљиво, оне припремају репресалије. То показује и захтев, који је у Немачкој сада постављен, да се до сада либерални лиценц-систем за увоз енглеског угља претвори у забрану увоза, и позив француске штампе да се приступи противмерама, и ако је Француска већ раније нанела штете енглеском извозу контингентирањем и 15%-ним царинским додатком на робу који долази из земаља са слабом валутом. Резултат ће наравно бити нове противмере са стране Енглеске. |

Логично је, да се Европа, пошто је натерала Енглеску на протекционизам, сада брине и за то, да се овај брзо и темељито изгради.

Енглеска не преговара

EO NU Uuuu U |O

Ratifikacija Huverovog plana izazvala je protiv svakog očekivanja mnogo Žžučnih diskusija. Napokon je sa zakašnjenjem izglasan u.Beloj kući. Ujedno je bio prihvaćen predlog opozicije, da Kongres otklanja svako poništenje ili reviziju evropskih ratnih dugova Sjedinjenim Državama. Finansijski odbor Senata ofklonio je dopunski predlog. Tako da će se Senatu predložiti samo ratilikacija moratorijuma bez ograničenja s obzirom na buduće tretiranje ratnih dugova.

Neodređenost Huverove poslanice u pogledu regulisanja pitanja ratnih dugova i način kako je primljen predlog o ratifikaciji moratorijuma, za koju je Huver stekao svojevremeno većinu putem ličnog sporazuma, pokazuje nam. dovoljno

· Amerika ima drugih briga

Ir ramo Pira ar arr ri On РЕНЕ СЕ

rešenju pitanja ratnog zaduženja. Sugestija pretsednika Huvera o sazivu komisije za ispitivanje stanja ratnih dugova naišla je.na jak otpor kongresa. lo je izazvalo g. Melona na oprezno, no u isto vreme veoma interesantno objašnjenje. Apelirajući па poslovni duh Amerikanaca, ukazuje na neizbežnu potrebu, da se vodi računa o izmenjenim privrednim prilikama dužnika, koje

umanjuju njihovu sposobnost plaćanja. Kao najjasniji primer

navodi Englesku. Pad funte za 32% povećao je njen dug Americi od 32.8 mil. na 48.1 mil. t. j. za punih 15.3 mil. funti sterlinga ili 47%. Francuska i Italija plaćaju svoje ratne dugove Engleskoj u funtama, a Nemačka, koja 61 trebala da plaća u markama, oslobođena je privremeno svojih obaveza. Od svojih dužnika Engleska dakle ne može da očekuje olakšanja svojih obaveza, koja je ona dužna da plaća Americi u dolarima. Ova činjenica je izazvala udvostručenje tereta ratnog duga za Englesku. Privredno stanje Nemačke, Austrije, Mađarske prisiljuje poverioce da o tome vode računa. Nemoguće kod takvog stanja da se i dalje istraje samo na slovu dužničke obaveze ne obazirući se na opšte pogoršanje privrede.

Kako vidimo g. Melon veoma oprezno predlaže kongresu reviziju ratnih dugova, naglašujući da o poništenju ne može biti ni govora. Zanimivo je, je li g. Melon naveo Englesku samo kao najjasniji primer o smanjenoj sposobnosti plaćanja, ili je time hteo da ukaže na potrebu revizije prema sposobnosti plaćanja svakog pojedinog: dužnika? Francuska štampa je odmah na poslednju mogućnost reagirala karakterizirajući je kao nagradu za lošu finasijsku politiku. Pitanje ostaje otvoreno.

Jasno je jedno iz dosadašnjih izjava vlade, da će se pitanje ratnih dugova samo da rešava u savezu sa reparacionim pitanjem. Tu istina, počinje circulus vitiosus. Amerika traži prvo rešenje reparacćionog pitanja pa onda ratnih dugova, dok Francuska traži obrnuto. Svakako ovaj kongres neće radikalno rešiti ovo pitanje. Teške unutarnje prilike Sjedinjenih Država apsorbiraće potpuno interes kongresa. Pitanje potpore nezaposlenih, protiv koje se g. Huver najodlučnije izjasnio postaje načelnim pitanjem u Americi. To'isto se odnosi na pitanje regulisanja proizvodnje putem planske privrede. Najveća briga sadašnjeg momenta je deficit amerikanskog saveznog budžeta. Ovaj će 30. juna 1932. godine da iznosi 2.123 miliona dolara, a to nije ni za, Ameriku malenkost. U svrhu likvidiranja ovoga deficita g. Huver predlaže povišenje poreza, u prvom redu na prihod, zatim još na promet ı nasledstvo. Amerikanske novine računaju da ovi predlozi znače udvostručenje broja lica koji su do sada plačali porez. Povišenje bi iznosilo kod određenih prihoda 33%. Najvažnija lestvica poreza na prihod iznosi 40% kod godišnjeg prihoda od pola miliona dolara. Samo sobom se razume da sve ovo nepovoljno utiče na opšte raspoloženje kongresa i amerikanske javnosti. Predlozi g. Huvera za lečenje amerikanske krize izazvali su nepovoljni utisak na domaćim berzama u prvom redu jer se sumnja u mogućnost njihovog ostvarenja. Prirodno je da će pitanje rešenja amerikanske krize da zauzme. prvo mesto na kongresu jer je svakom bliža košulja od prsluka. Osim toga ne sme se zaboraviti, da su sva еугорska pitanja španska sela za prosečnog Amerikanca, koji još nije shvatio potrebu solidarnosti sa zemljama koje stradaju od privredne krize u cilju uspešnog rešenja svetske krize. Ovo opšte raspoloženje amerikanske javnosti ima u sadašnjem momentu osobito veliko značenje. Pretsednik i polovina članova kongresa stoji pred novim izborima, 510 znači da se freba osobito u susret izaći javnom mnenju Amerike. Ova činjenica može da nam objasni Huverovu opreznost u pogledu pitanja ratnog duga.

У сва; број прилажемо чековне уплатнице и молимо П, претплатнике да обнове претплату за 1932 годину.