Народно благостање

Страна 804

За Француску се може казати да је од природе аутаркна. Њен пољопривредни увоз је незнатан а у годинама осо– Ју бито добре жетве она има чак мале сувишке за извоз. Тај њен положај чини је прилично независну од светског тржишта. У циљу избегавања превеликог увоза, који би конкуренцијом уништио домаћу производњу, Француска се оградила високим царинама, Њихово дејство зависи од величине домаће жетве, Ако ова

Криза француског пољопривредног задругарства

подбаци то царине долазе до потпуног израза, наиме цена !

је једнако светској плус царини, у случају добре домаће

жетве царине не повисују цене него. само спречавају још; веће снижење цена које би могле уследити конкуренцијом |

са стране увоза.

Ове године је жетва у Француској била добра. Цене пољопривредних производа, које су се-захваљујући заштитној политици г. Тардие-а, у последњој години дигле, опет су знатно пале. Уравнотеженост пољопривредног тржишта која се толиким напорима постигла поремећује се. Влада настоји разним средствима пооштрења заштитних мера да

томе стане на крај, тако контингентирањем и забраном

увоза.

. Критичан положај француске пољопривреде огледао се у њеном кредитном апарату. Сазсе Сепаје адц Crćdit аспсоје је кредитна организација на. задружној основи француског велепоседа у крајевима претежно житарским. Она имаде око 1000 филиала. Помањкање новаца проузроковало је да велики број пољопривредника повади своје улошке. С друге стране опет многи кредити су замрзли, То је изазваRO KOM Caisse Centrale акутну несташицу новаца, која се оцењује отприлике на 60 милиона фр.

Г. Тардие затражио је у сврху санације Салз5е Сел(таје државну помоћ у висини од 100. мидиона фр. Сматрајући да је у садашњем моменту особито опасан крах пољопривредног задругарства, парламент је изгласао кредит у предложеној висини, под условом контролних права са стране државе.

Код сената је ствар запела. Овај је затражио путем анкете тачно обавештење о положају Сајззе Сепчтаје,

Ово привремено одлагање хитног решења питања присилило je Caisse Centrale Ma a3aTBOpH своје шалтере.

У исто време предложила је влада парламенту давање новог кредита Сајззе паНопаје ац стеди асисоје, која стоји под. надзором државе. Предложена висина кредита износи 250 мил. фр. уз изванредно повољни. каматњак од само 2%.

Криза пољопривреде прети опасношћу да разори франдуско задругарство, чији темељи нису никад били сувише јаки. Г. Тардие је упео све силе да га, користећи се његовим критичним положајем, изведе из кризе ојачалим и централизованим под државним надзором. Ово је неопходно потребно, да би могао да проведе (свој план стабилизације пољопривредних цена. Ово претпоставља планско располагање сувишцима жетве. Сувишци особито добре жетве сачували би се за слабије године, То се особито односи на жито, чиме би се избегло превелико: варирање: цена у ранијим годинама. Како смо већ једном споменули у чланчићу „Анкета |

француске пољопривреде“ овај план је копија „Фарм Борд" организације у Сјед. Америч. Државама. Француска пољопривреда је у згоднијем положају у колико је она независна од светског тржишта са извозом. Опасност је само да се

због стабилних цена толико ојача да постане извозном, И у том случају је и опет потребно јако задругарство и осо-

бито свесност сваког задругара о економским законима да би се успешно могла регулисати производња,

«

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Приходи државних монопола износили су у октобру о. г. 192.13 милиона динара ; према септемору ове године они су порасли за 841 мили-

Монополски приходи у октобру 1931. године

за 23.23 милиона динара. Ови мањи приходи према октобру прошле године су одраз све теже привредне депресије, због које опада потрошња монополских артикала а према томе И приходи монополске управе. И Према појединим артиклима показују приходи следеће кретање : | |

ПЕТЕ

Највећи мањак резултира из смањених прихода од дувана и петролеумај. дуван је подбацио према октобру | 1950. године за 16.88 милиона што достиже скоро 12%. При томе не смемо заборавити, да су у октобру повишене „и цене појединих цигарета и монополских артикала. Ово је најтачнији доказ, да се све мање пуши, односно да прелазе пушачи од јефтиних на најјефтиније врсте цигарета. У "овој позицији се последице кризе најтачније. испољују. Потрошња дувана припада међ најбоље привредне барометре;

„односно њихово кретање служи као драгоцен индикатор де- .

пресије или коњунктуре. Опадање прихода од петролеја за

10.13 милиона резултира из нарочитих околности међ. којима игра важну улогу и начин наплате монополске таксе, која се у многим случајевима кредитира на три и више месеци. Можда има и других разлога. За 1.10' односно 1.74 милиона опали су и приходи од соли односно хартија за цигарете. Док је опадање прве позиције у вези сезонских и коњунктурских фактора, смањење прихода хартија за цигарете условљено. је околношћу, да се форсира продаја готових цигарета, дакле као последица нове продајне политике управе монопола.

Порасла је једино позиција разни приходи, који са директним монополским приходима немају никакве везе ако елиминирамо овај пораст из збира укупних прихода, онда видимо, да су они опали за преко 33.5 милиона динара према октобру прошле године,

___Првих седам месеци буџетских 1931/32 укупни монополски приходи износили су 1.332 милиона динара према 1.414.8. милиона „у исто време1930/31. године. Највећи мањак потиче од дувана, чији су приходи смањени за 66.76 MHлиона динара и од продаје хартија за цигарете, која је подбацила за 20.9 милиона динара, Укупно, продаја дувана смањена је у првим седам месецима за 87.6 милиона, а износи. свега 1.041.0 милиона динара.

Напокон смо ·добили једну солидно обрађену статистику нашег туризма. Директор „Путника“ г. В. Паравић успео је да нам у својој „Статистици туризма у Југославији" даде један збиља со-. лидан материјал, у колико је то уопште могуће при данашњем стању наше статистике. На жалост морамо одмах констатовати, да нам писац није дао могућности да се тачно обавестимо о кретању нашег туризма од ослобођења до данас. Реорганизација наше статистичке службе. која. је: извршена у 1930. години није ни њему. дозволила упоређења. података добивених у 1930, години и оних од прошлих. гоз

Наш туризам у цифрама

Бр 52

он динара, а према октобру прошле године подбацили су |

Артикл у октобру _ у октобру | или . | 1930. 1931 — у окт. 1931. Дуван 150.49 133.61 — 16.88 O 21.68 70% | 110 Петролеј 21.76 1162 — 1083 Жижице 11.55. 9.81 — 174 Хартије за цигарете 910 5.82 _ 387 разни приходи . 05. 11.26 | 1051 Укупно 215.95 19213 — 23.223 .