Народно благостање

ČrbaHa 0 _______HAPO/IHO BJIAFOOTATbB

_ ПРАВНИ

_БАНКАРСКЕ РАДЊЕ ПО ЗАКОНУ 0 РАДЊАМА

кл 26: год. 5: новембра 1931.

'УУ “нашем приказу летонског закона о банкарским радњама (Народно Благостање“, бр. 28 од 1931 г.) споменули смоо да“ србијански закон о радњама не издваја банкарске радње. из низа других трговачких подузећа и не садржава о њима засебних прописа; међутим мора доћи и код нас до јачег мешања законодавца у послове тих радња. Сада то наше предвиђање се је обистинило и нови закон о радњама од 5 новембра 1931 г, попунио је ту празнину. На име, он је наредио да радње, које се баве банкарским или мењачким послом или продајом хартија од вредности на отплату или давањем зајмова на ручни залог (5 60 ст. 1, т. 7, 8 и 11), морају претходно издејствовати дозволу надлежне власти. Све концесиониране радње, па и ове, закон подвргава нарочитим условима. за оснивање и пословање.

“+ Лице, коме се одобрава отварање радње, мора да буде поуздано за њено вођење (S 61, ст. 1), а дозвола се даје по слободној оцени с. обзиром на опште интересе и интересе народне. привреде, односно према стварној потреби места и краја; у коме се-имају обављати послови (5 61, ст. 3). За банкарске и мењачке послове и за продавање хартија од вредности на отплату Министар трговине и индустрије по споразуму са Министрима. унутрашњих послова и финансија може издати посебни пословни ред и ставити дотичним радњама у дужност вођење посебних пословних књига и т. д. (8 62). Сем тога банкарске радње, које се баве продајом хартија од вредности на отплату и давањем зајмова на ручни залог, могу се подвргнути нарочитој контроли опште управне власти, а њихови власници свагда су дужни да на тражење контролних органа дозволе преглед рада, увиђај у пословне књиге и остале писмене податке (85 65).

_ Даље закон наређује за све банкарске радње (8 60 ст. 1 + ЛЕ ди 11-а и за друге радње, које се баве примањем улога на, штедњу, изузев привредне задруге) полагање кауције (8,64, ст, 1). (Оснивач банкарске радње не мора поднети доказе да располаже одређеним обртним капиталом како је то по летонском закону и пољском закону о банкама). Акционарска друштва, узгред буди речено, мораће, по ступању на снагу новог закона о радњама, положити кауцију у смислу S 64, ако примају улоге на штедњу или иначе се баве банкарским пословима (5 64 ст. 1, т. 3 упор. 5 103, ст. 2).

Кауција се не тражи од акционарских банака у новијим законима о банкама, као што су дански, пољски, бугарски и др.

Висина кауције одређује се у самој дозволи. Она ће

варирати између 5.000 и 5О0ллл) динара и полагаће се засебно :за централу и сваку одобрену филијалу и то у готоBOM: или: у. пупиларно сигурним хартијама од вредности, уложним књижицама и гарантним писмима овлашћених новчаних завода. Кауција ће се достављати на чување Државној хипотекарној банци или Бановинској штедионици. Министар трговине и индустрије прописаће ближа правила о одређивању „износа кауп':о “~ поједине врсте банкарских радња. Кауција служиће првенствено као гаранција за правилност рада и.за обавезе које за предузеће настану по закону о радњама или по правилницима, изданим на основу овог закона, т. ј. као гаранција исплате новчаних казни, изречених сходно 55 395, до. 399, а и за измирења тражбина, насталих услед обављања банкарских послова. Од полагања кауције могу (но не морају) бити ослобођена предузећа самоуправних тела и акционарске банке, ако је њихов уплаћени акцијски капитал већи од 5.000.000 "динара.

ПРЕГЛЕД

У дозволи за обављање банкарских послова треба изрично · навести све гране, за које се дозвола даје (5 6/, ст. 1). Дозвола за продавање хартија од вредности на отплату давапе се само акционарским кредитним установама, јавноправним штедионицама и новчаним заводима и другим банкарским предузећима, ако иста постоје најмање пет година и тиме пружају гаранцију солидног рада (8 68, ст. 1).

најдетаљније закон оорађује одредбе о предузећима за давање зајма на ручни залог. заложни заводи у горњем смислу, т. ј. радње које дају кредите на подлози залога других покретних ствари, но хартије од вредности, могу се. основати и вршити своје послове само у местима са више од 10.000 становника. |радске општине и градске штедионице имају првенствено право на тај посаб, а могу тражити и искључиво право за тај рад на подручју општине. Ово првенствено право обезбеђено је на тај начин, што ће надлежна правна власт (бан, односно Министар трговине и индустрије) пре издавања дозволе приватним лицима тражити од општине изјаву да ли жели сама основати такву радњу. У случају позитивне изјаве, коју општина мора дати у року од два месеца, она мора основати заложно предузеће најдаље за шест месеци по изјави; у противном случају издаће се дозвола приватним интересентима. 1 рајање дозволе неће премашати 15 година. При давању дозволе водиће се рачуна 0 приликама места и краја у погледу потребног броја залагаоница (5 70).

У пркос детаљних одредаба, закон оставља неколико питања отворена. На пр. да ли се може дати дозвола приватним интересентима, ако постоји општинска штедионица, али она није у стању задовољити све потребе становништва 2 — Закон вели, да се искључиво право даје општини, односно општинској штедионици „на тражење" (8 70, ст. 1): дакле, изгледа, да кад иста то није тражила, нема препреке, да се да дозвола и приватним лицима „у броју, који одговара приликама места и краја“. Али у исто време закон дозвољава отварање приватних залагаоница „у градовима где градске општине или градске штедионице немају залагаони-

(S 70, ст. 2). Да ли се може тумачити немање или недовољност капитала од стране општине за заложне операције као немање залагаонице 2 Ако не може, зашто закон разликује првенствено и искључиво право градских општина и штедионица2 — Та се питања тешко могу решити на основу текста закона. Циљ је закона да се заштите сиромашни варошани, који обично залажу своје кућевне ствари у случају невоље, од зеленаша, али се тај циљ неће постићи, ако градска штедионица не може уложити довољан капитал у овај посао. Боље издати у таквом случају дозволу приватном интересенту, који ће бити под контролом власти, него предати свет у руке зеленаша, који се крију од власти и контроле.

Закон 0 радњама даје и низ прописа о самом заложном послу. Ти прописи у сагласности са јавноправном природом целога закона обухватају само она правила, која сачињавају 115 сосепз. Пошто у нашем трвовачком законику нема одредаба о банкарским пословима, то се ови прописи јављају као важна допуна нашег трговачког права.

Закон о радњама забрањује банкарским радњама давање заложних ствари у пазалог, ма да је то допуштено залогопримцу у грађанском саобраћају (5 310 грађ. зак.). Куповина покретних ствари са расишп де гејго-етепадо сматра се као заложни посао (5 71, ст. 1). Предузеће је дужно на заложне предмете издавати заложнице (заложне листове) и водити о примљеним залозима пословне књиге, оверене од пореске власти. |

Каматну стопу, као и накнаду за режију, одређива-